Fisnik Aslani živi najslađi san: Dao gol Srbiji, može na Mundijal, Dortmund ga želi za 30.000.000

Ako ste do prethodnog leta čuli za Fisnika Aslanija, onda zaslužujete veliko priznanje za neverovatnu fanatičnost u praćenju fudbala. Momak rođen pre 23 godine u predgrađu Berlina bio je manje-više anoniman igrač, ali 2025. godina pretvorila ga je u jednu od najvećih eksplozija na nemačkim terenima.

Postao je simbol novog talasa reprezentacije takozvanog Kosova koja će u martu sledeće godine igrati protiv Slovačke u polufinalu baraža za plasman na Svetsko prvenstvo, igra sezonu života u Hofenhajmu, a Borusija Dortmund je spremna da plati otkupnu klauzulu od 30.000.000 evra za njega u nekom od naredna dva prelazna roka, javlja Bild. Šuška se i da se Barselona interesuje, mada po ne tako etabliranim medijima.

Za momka koji je prošle godine igrao za Elverzberg u Cvajti i završio kao treći strelac lige sa 18 golova, priča zvuči gotovo nestvarno. Ali upravo to je suština Aslanijevog puta, sve teče kroz bol, strpljenje, promašaje, pa tek onda dolazi nagrada. Aslani je ove sezone zasad dao sedam golova i upisao tri asistencije u Bundesligi i Kupu Nemačke, predstavljajući se kao potpuno drugačiji fudbaler od onog koji je 2022. dobio šansu pa je propustio.

Rođen 2002. godine u Berlinu, iz porodice kosovskih Albanaca, Aslani nikada nije krio da mu koreni znače više nego karijera. Njegov otac, električar, pobegao je iz ratom zahvaćenog Kosova iz sela Šarban i u Nemačkoj počeo od nule.
„On se nikada neće hvaliti, a uradio je sve da ja mogu da igram fudbal“, kaže Aslani.

Fisnik je igrao za reprezentacije Nemačke do 18, 19 i 20 godina, a u omladinskoj kategoriji je između ostalog dao gol Srbiji. Ipak, nije dobio šansu da zaigra za selekciju Pancera do 21 godine, uvideo je da verovatno neće imati mesto ni u seniorskom timu i onda je rešio da ostvari veliku očevu želju i zaigra za takozvano Kosovo. I ne samo to, Aslani želi da gradi tu reprezentaciju. Nedavno je nagovorio i saigrača iz Hofenhajma, Leona Avdulahua, da odabere takozvano Kosovo umesto Švajcarske.
„Poslao sam mu poruku. Nema odgovora satima. Čekam. Čekam. I onda stigne samo jedna reč: ‘Kosovo.’“

Sezonu 2022/23. u Hofenhajmu označila je glavobolja, 160 minuta, bez pravog uticaja, bez poverenja. Klub ga šalje u Austriju Beč na pozajmicu, pa kasnije u Elversberg. A tamo eksplozija. Osamnaest golova u drugoj ligi i praktično vođstvo tima ka raju. Ali fudbal je surov, Elversberg je završio treći i ispao u baražu za ulazak u Bundesligu protiv Hajdenhajma. Kako kaže Aslani: „Kao šamar u lice. Sve što je građeno cele sezone gotovo je u sekundi.“

Hofenhajm ga je vratio prethodnog leta, ali ne iz milosti, nego zato što su shvatili da se ispred njih nalazi potpuno drugi igrač. Jači, zreliji, gladniji.
„Ne možeš da planiraš koliko ćeš golova da daš, ali sad želim da budem primer. Vođa“, kaže Aslani.

I to i jeste. Čak i njegov govor se promenio, manje je nervozan, ima više sigurnosti, više samopouzdanja. Gol koji je dao Srbiji doneo mu je pažnju regiona, ali ono što radi u Bundesligi donelo mu je pažnju cele Evrope. Dortmund već ima plan, Barselona prati, Bundesliga bruji. Momak koga su mnogi otpisali, sada je tražena roba. Iako igra za reprezentaciju čiji legitimet postojanja je upitan i u Srbiji se na nju s pravom ne gleda blagonaklono, treba biti pošten i reći da je Aslani prema rečima svih njegovih trenera jedan od najvećih radnika među mlađom generacijom igrača koje poznaju. Nema velike pompe oko njega, nema velikih reči, samo igra, samo rad.

Ako ovako nastavi, 2025. mogla bi da postane godina u kojoj je jedan tihi momak iz Berlina postao najtraženiji napadač nemačkog fudbala.