Gde bi bio Partizan da nema Nathovih penala?

Ono što je godinama za Nju Ingland bio Adam Vinatijeri, to je ove sezone za Partizan Bibars Natho. Spasilac!

Da nema Izraelca i njegovih milimetarski precizno izvedenih kaznenih udaraca, crno-beli bi bili u sredini tabele!? Nalik čuvenom NFL šuteru, što se pojavljivao na terenu kad je bilo potrebno vaditi kestenje iz vatre i obično pogađao, tako je iskusni vezista neumoljiv sa bele tačke, sposoban da zaustavi slobodan pad tima iz Humske u prosečnost superligaškog karavana.

Četiri puta dobio je Natho priliku da puca sa „kreča“, svaki put bio precizan, a u oči upada činjenica da je redovno odgovornost preuzimao pri nerešenom rezultatu. Što znači da je sam pokrenuo Parni valjak ka dopisivanju još osam bodova. Na premijeri u Kruševcu bilo je 1:1 kad je u 86. minutu savladao Aleksu Jordanova, tri sedmice kasnije bio je uspešniji od Milivoja Prekovića dok je na semaforu stadiona u Humskoj stajalo 0:0 tokom okršaja sa Inđijom, početni rezultat pretvorio je u pobedu u Užicu matiravši pred kraj susreta Miloša Čupića iz Zlatibora, da bi minulog vikenda početkom drugog poluvremena primorao na kapitulaciju i Mačvinog Miloša Gordića u situaciji kad domaćin iz igre nije mogao do gola.

Tri od četiri pogotka Birbasa Natha pala su u drugom poluvremenu, dva u završnih deset minuta utakmica, jedino je na meču sa Inđijom (jedanaesterac izveden u 20. minutu) bilo dovoljno vremena za njegove saigrače da završe posao. Alarmantno je za sve u Humskoj da bi Partizan imao daleko skromniji učinak u prvenstvu da nije mogao da se osloni na nekadašnjeg člana CSKA i Olimpijakosa.

Bez šest bodova, direktnom posledicom Nathove veštine iz susreta sa Napretkom, Zlatiborom i Mačvom, Partizan bi bio na deobi desetog mesta sa Metalcem (!?), a da, kojim slučajem ostao bez još dva iz duela sa Inđijom, pao bi u rang TSC-a i Javora, sudeonika 11. mesta.

Koliko crno-beli žive od Nathove smirenosti videlo se i van granica Srbije. Pogađao je i dok je bilo 0:0 protiv RFS-a i Sfintula. Sme li neko da stavi ruku u vatru da bi ekipa prošla dva kola kvalifikacija za Ligu Evrope da nije imala tako sigurnog izvođača? U obe utakmice, protiv Letonaca kući i Moldavaca na strani, neprestano je kružio oko kaznenog prostora rivala, bez plana kako da osvoji teritoriju ili suruši bunkere. I dočekao da sudije (opravdano) pokažu na belu tačku.

Otkako se obreo na Topčiderskom brdu, Bibars Natho je za sezonu i kusur izveo 11 penala. Pet u prethodnom, šest u ovom takmičarskom ciklusu. Sve je realizovao. Štaviše, golmani ga nijednom nisu pročitali. Nisu bili ni blizu, iz jednostavnog razloga što iskusni vezista čeka da čuvari mreže padnu i tek onda puca. Najčešće plasira po zemlji ili tek malo podigne loptu (izuzetak je gostovanje u Moldaviji). Ono što ga čini teškim za čitanje je nepredvidivost. Menja strane. Šest puta je tukao desno, pet levo. Protivnici nemaju šansi.

A treneri, najpre Savo Milošević, sad Aleksandar Stanojević, imaju poverenja. Dilema je samo imaju li Grobari poverenja u aktuelni tim koji malo-malo mora da „otvara“ rivale – penalima?