Golman iz šteka

Verovao je Ivan Tomić Bojanu Šaranovu pod obrazloženjem da uliva sigurnost ekipi, smatrao Marko Nikolić da je Filip Kljajić u prednosti najviše zbog visine, dobio je Miroslav Đukić vrhunsko pojačanje u liku Vladimira Stojkovića, koristio Savo Milošević u završnim sedmicama mandata Aleksandra Popovića kao bonus, dok je sve vreme struci na oku bio Nemanja Stevanović, iako ga, primera radi, Zoran Mirković nije video „ni na mapi“.

A malo je nedostajalo da ga Aleksandar Stanojević i ne upozna, pošto 28-godišnji Lozničanin nije želeo da bude „rezerva rezerve“, letos planirao promenu sredine i da je zamišljeno realizovao, danas bi Partizan bio u dvocifrenom zaostatku za Crvenom zvezdom. Ovako se odluka da ostane na Topčiderskom brdu pokazala korisnom i za golmana iz „klase 1992“ i za crno-bele.

Potvrda je stigla na gostovanju Spartaku, pošto je baš Stevanović prigrabio status junaka, ukrotivši udarac Milana Marčića sa bele tačke, sačuvavši pobedu Parnom valjku (2:1).

„Analiza sa trenerom golmana Nemanjom Jovšićem pomogla mi je da odbranim penal. Imam rituale i načine na koje branim udarce sa 11 metara, bio sam ubeđen da ću uspeti“, puca od samopouzdanja Nemanja Stevanović.

Duel u Subotici predstavlja ilustraciju teze da Partizan „u šteku“ ima golmana spremnog da uskoči kad su drugi sprečeni. Što govori o potrebi da kadar na svim pozicijama bude kvalitetno popunjen, a ne neuravnotežen kao na većini mesta. Možda ga javnosti i(li) deo navijača potcenjuju, možda nije ni logično očekivati da bude „jedinica“ pored Vladimira Stojkovića (kad je zdrav), ali je duel sa Plavim golubovima potvrdio da je Stevanović fizički i mentalno spreman za ulogu prvog čuvara mreže. Derbi 14. superligaškog kola bila mu je tek 15. zvanična utakmica za Partizan za četiri godine i kusur koliko je prošlo od dolaska iz Čukaričkog. Nije lako mesecima sedeti na klupi ili tribinama u najzrelijem fudbalskom dobu, dobijati šansu tek ako se neko povredi i razboli. Pritom, ne razočarati.

Razumljivo, imao je i Stevanović žutih minuta, poput propusta u Ivanjici na superligaškom debiju za Partizan, loše komunikacije sa odbranom protiv Voždovca, kad je Parni valjak hitao ka duploj kruni, međutim, kao što je tad tim pobedama pokrio pojedinca, tako je i Nemanja u Subotici zaštitio ekipu. Teško da iz opusa Nemanje Stevanovića Grobarima može bilo šta da bude milije od zaustavljenog slobodnog udarca Nenada Milijaša u finalu kupa 2017, međutim, kroćenjem penala za vikend proširio je kolekciju ostvarenja.

„Svaka odbrana u Partizanu mi je omiljena. Trudim se da ih imam što više, da vodim ekipu na terenu. Svi klupski drugovi su mi čestitali na odbrani, međutim, u subotu veče sam im samo odužio na tome što su uvek uz mene“.

Imao je Stevanović nezahvalan zadatak i pred kraj prošle sezone, pošto je uskočio umesto povređenog Stojkovića u polufinalu Kupa Srbije i sačuvao Partizanu minimalac u trenucima kad je Crvena zvezda jurila da izjednači. Bila je to jedna od devet utakmica za crno-bele na kojima nije kapitulirao. Što je vrlo dobar učinak na uzorku od 15 mečeva. Samo šest golova je primio otkako je obukao dres Partizana. I samo jednom je ekipa zbog toga trpela. Prošle jeseni u Lučanima. Sad joj je vratio, ispoljivši, osim branjenja penala, još jedan kvalitet. Strpljenje.

Svestan da je Vladimir Stojković u prednosti, Nemanja Stevanović deluje kao čovek koji se pomirio sa ulogom rezerviste. Sprema se za dan kad će preuzeti mesto među stativama.