Gudelju zvižduci u moru aplauza: Betisov fudbal je melem za oči

Lete po terenu fudbaleri Betisa od prvog do poslednjeg minuta. Igra se na prvu, ima individualnih majstorija, timski su sada ozbiljno podmazana mašinerija i gore su u vrhu sa neprikosnovenom Barselonom i za sada jednakim madridskim Realom. Uživanje je gledati zeleno-bele kako kombinuje, kako sve puca kada se stušte napred, pa nije ni čudo što se čitavih 90 minuta čuju samo aplauzi. Uz povremene zvižduke za Nemanju Gudelja, koji je dugo igrao za gradskog i najvećeg rivala Sevilju.

Elem, u meču šestog kola španskog šampionata, Betis je savladao Hetafe 1:0 (1:0), koji može da zahvali golmanu Davidu Soriji što je bio samo minimalac. Nije imala ekipa Pepea Bordalasa nikakvo rešenje za Betis, gotovo da šansu nisu napravili, dok su pozadi "ono njihovo", odradili koliko su mogli. Protiv ovakvog Betisa, dobro su i prošli.

Puca Betis ove sezone po protivničkom golu kao iz topa, pošto za razliku od timova koji gledaju da se ušetaju u gol ili da šutiraju tek iz izglednih pozicija, kod Pelegrinija se pripaljuje bez najave. U prošlom kolu imali su 26 šuteva ka golu Viljareala, pa gde su stali tu su i nastavili u prvom poluvremenu protiv Hetafea. Gađali su sa svih strana, čak 13 puta ka golu Davida Sorije, koji je upisao četiri odbrane, ali mu je jedna lopta završila iza leđa. Mogao je i više puta da se okreće i da je doda saigračima do centra, srećom po Hetafe, nekako su ostali u životu.

Odlično su igrali zeleno-beli pred domaćim navijačima, koji su bili i više nego raspoloženi, a posebno je opasan bio Entoni. Dva puta mu je David Sorija skidao udarce - jednom kada je u 21. minutu lopta išla u same rašlje i jednom u malu mrežicu osam minuta kasnije - pa je ostavio u životu Hetafe i delovalo je da gosti mogu da izdrže makar do poluvremena. Kada su sve već odbranili.

I taman da prežive prvih 45 minuta, eto gola. Jedna brža akcija, odlično dodavanje Entonija na desnu stranu u kaznenom prostoru, gde se našao Troj Perot. Podigao je glavu i video saigrača na drugoj stativi, pa je pronašao Ezalzulija, koji nije imao težak zadatak da zatrese mrežu. Konačno je Sorija bio matiran i mogli su da idu na zasluženi odmor i to srećni.