Handel se otvorio Portugalcima o Zvezdi, Srbiji, razlikama u fudbalu i… Tenkovima

Pored Marka Arnautovića, najveći „kapitalac” Crvene zvezde letos je bio Tomas Handel. Ili je makar trebalo da bude… Došao je sa tržišnom vrednošću daleko većom od svih Zvezdinih pojačanja, pa je plaćena cena od 3.500.000 evra izgledala kao bagatela za crveno-bele.

Nepunu sezonu kasnije, Handel uglavnom ima ulogu rezerviste i nije opravdao očekivanja. Ali, ne žali što je letos prihvatio ponudu iz Beograda. Potvrdio je to i u razgovoru za portugalski podkast „Sem filtro”.
„To je bila drastična promena u mom životu. Prvi put sam doživeo iskustvo van svoje zemlje. Tačnije, van Vitorije koja mi je bila jedini klub u karijeri. Ali, ovo je obećavajuće iskustvo i donelo mi je mnogo na ljudskom i profesionalnom nivou. Imao sam priliku da delim teren sa igračima koji su imali veoma zanimljive karijere i koji su važne ličnosti u svetu fudbala”, kaže Handel.

Šta te je najviše iznenadilo u Srbiji?
„Rekao bih način na koji navijači doživljavaju ovaj klub. Iako sam to očekivao i imao naznake da su navijači ovde potpuno ludi za klubom, shvatio sam to tek kada sam stigao. Njihova ljubav prema Crvenoj zvezdi je neverovatna. U Vitoriji sam već imao priliku da uživam u onima koji su za mene najbolji navijači u Portugalu, ali ovde je to u većim razmerama jer klub ima više pristalica. I ne samo ovde u Srbiji, već u svim balkanskim zemljama…”.

Šta vas je prelomilo da prihvatite ponudu Zvezde?
„Pri izboru kluba, dve stvari su bile presudne. Prva je bila činjenica da Crvena zvezda svake godine igra u evropskim takmičenjima, a u ovom slučaju, skoro uvek u Ligi šampiona. Nažalost, ove sezone se nisu kvalifikovali, ali sam imao priliku da prvi put igram u Ligi Evrope. Drugi razlog je bio taj što nikada ranije nisam imao iskustvo igranja van zemlje. Hteo sam da iskusim druge stvari i da upoznam druge kulture.”

Da li ti se promenila perspektiva o portugalskom fudbalu?
„Pomalo. Sada, kad pogledam stvari sa strane, prvo pomislim da mi u Portugalu smatramo da je naš fudbal veći nego što zaista jeste. Ali, i kada sam ja bio u Portugaliji, osećao sam se tako. Mislim da smo svi u portugalskom fudbalu u nekoj vrsti balona, što i ne mora da bude loše, ali ponekad može biti negativno jer moramo da rastemo u mnogim stvarima. Možda sam i ja pravio greške zbog toga, ali ovde u Srbiji tokom utakmice još nisam video da se igrači žale sudijama kao u portugalskom fudbalu. Tačnije, veoma, veoma je retko. U portugalskom fudbalu je toga mnogo više. Istina je i da je fudbal u Portugalu konkurentniji i mnogo bolji.”

Da li si imao neke smešne situacije u Srbiji van fudbala?
„Kada sam došao ovde prve nedelje, još nisam imao obezbeđen stan ili kuću, pa su me smestili u hotel. Prvog ili drugog dana pogledali smo kroz prozor i videli kako prolazi 10 tenkova. Kao da je to sasvim normalna stvar. Oni se u Srbiji ponose demonstriranjem vojne sile. Bili smo malo pod stresom, pitali smo se šta radimo ovde, ali na kraju se ništa nije dešavalo. Počeo sam da shvatam da je to ovde prirodno i uobičajeno.”

Vitorija je u prvoj sezoni po tvom odlasku osvojila Liga kup Portugalije, što je tek treći trofej u klupskoj istoriji. Da li si pratio i navijao?
„Pratio sam, naravno. Mi u Srbiji imamo zimsku pauzu zbog snega i tada smo bili na pripremama u Turskoj. Već je bilo dva sata ujutru kada se utakmica završila... Čoveče, kada je Čarls odbranio penal, vikao sam toliko jako da sam verovatno probudio ljude u hotelu. Sledećeg dana sam zezao Mateusa koji je navijao za Bragu… Ovo je epski uspeh koji je zaslužen još ranije. Vitorija je veliki klub sa malo trofeja, a napravila je spektakularan podvig osvajanjem Liga kupa. Svi smo znali da je ovo bila tranziciona sezona promena i rekonstrukcije i koliko je teško kada se napravi toliko promena i kada važni igrači napuste svlačionicu. Uspeh se ne može meriti samo rezultatom na kraju sezone, iako je on verovatno najvažnija stvar za navijače i generalno u fudbalu. Ovo je veoma konkurentan sport, a Vitorija je uspela da osvoji trofej. Treba istaći i napredak tolikog broja mladih igrača koji su lansirani ove sezone. Vitorija je afirmisala mnogo talentovanih fudbalera i vidimo da je na poslednjem spisku imala trojicu igrača u mladoj reprezentaciji Portugalije. Prošlo je dosta vremena otkako je poslednji put imala trojicu reprezentativaca. Mislim da je to najbolji pokazatelj kako se radi u klubu.”

Ti si produkt Vitorijine škole. Da li je to najbolji put za razvoj kluba?
„Osećam da Vitorija posebno ceni mlade igrače koji dolaze iz njene omladinske akademije, bilo da su Portugalci, Brazilci, Španci…. Dokaz za to je ono što je radila poslednjih godina. Stvorila je mnogo mladih portugalskih igrača koji su kasnije prodati. Način na koji to Vitorija radi je, po mom mišljenju, primeren. Znam da ne ispunjava uvek želju navijača da pobeđuje u svakoj utakmici, jer je to gotovo nemoguće, ali znam da unutar kluba daju sve od sebe. Ovo poštovanje mladih portugalskih fudbalera iz akademije je samo dokaz za sve ostale mlade igrače da je to moguće.“

Dosta je i do trenera. Da li si u karijeri imao omiljenog trenera? Ili trenere?
„Obično kažem da je mnogo trenera bilo važno u mom razvoju kao profesionalca, čak i ako je to bilo samo da naučim šta ne bi trebalo da radim. Ali, istina je – svi su bili važni, nabolje ili nagore. Onaj koji me je najviše obeležio u fudbalskom i taktičkom smislu je Luis Kastro u Vitorijinom U-23 timu (sada radi u Levanteu). Tu je i Pepa, koji me je lansirao u prvi tim Vitorije; sjajan momak i dobra osoba. Takođe, zaista sam uživao radeći sa Ruijem Boržesom prošle godine. Sada imam priliku da me u Crvenoj zvezdi trenira jedan od najboljih srpskih igrača svih vremena, koji je osvojio Ligu šampiona sa Interom – Dejan Stanković. On je takođe veoma važna figura u svetskom fudbalu. U tom pogledu sam veoma srećan. Ipak, najlepša sećanja me vežu za gospodina Luisa Kastra, jer on otelotvoruje mnogo toga u šta verujem u vezi sa fudbalom: o hrabrosti, ličnosti, neskrivanju od igre, igranju fudbala sa loptom i bez nje. Za mene se fudbal igra loptom. Naravno, danas je sve važno, pa i fizička pojava, i ja sam veliki zagovornik toga. Ali, gospodin Luis Kastro... Zaista sam uživao igrajući za njega. Način na koji nam je objasnio svoju ideju i naterao nas da poverujemo u nju… To me je najviše impresioniralo kod njega”, rekao je Handel, između ostalog.