Vlasnik Dubaija: Klub nisam pravio da bude 15. u Evroligi; živimo san zbog Kamenjaševića

Od ideje predstavljene za svega pet minuta do kluba koji je osvojio ABA ligu i postao deo Evrolige, Dubai je za kratko vreme prešao put za koji su mnogi verovali da će trajati znatno duže. Iza tog projekta stoji Abdula Al Nabuda, biznismen čija je ambicija od početka bila da Dubai dobije klub sposoban da se godinama takmiči sa najboljima u Evropi.

O tome koliko je taj put bio složen najbolje govori njegova priča o prvom susretu sa Dejanom Kamenjaševićem, čovekom koji je godinama ranije zamislio nešto što je u tom trenutku delovalo gotovo neostvarivo. U opširnom razgovoru za podkast Eurosiders, prvi čovek Dubaija govorio je o počecima projekta, sastancima sa nekadašnjim izvršnim direktorom Evrolige Đordijem Bertomeuom, odnosu sa Kamenjaševićem, kao i o transferu Tomasa Vokapa iz Olimpijakosa. Dotakao se finansijske filozofije kluba, razlika u pristupu koje imaju pojedini evropski vlasnici, ali i mogućeg dolaska NBA lige na evropsko tržište. Bilo je reči i o Nikoli Jokiću, Majklu Džordanu, Leriju Birdu i razvoju igrača koji bi jednog dana mogli da postanu zaštitni znak Dubai.

Kako je zapravo nastao Dubai? Odakle je sve počelo?
“Ako imate vremena, jer je to prilično duga priča. Sve je počelo predstavljanjem ideje koje je trajalo pet minuta. U pitanju je bio Dejan, kojeg sam upoznao preko jednog prijatelja. Dejan je imao pet minuta da mi predstavi svoju zamisao. Govorio mi je o nečemu o čemu je dugo razmišljao. Danas možemo da kažemo da je to san star deset godina. On je 2016. godine bio u Dubaiju, gde je osnovao košarkašku akademiju. Mislim da je te godine dao intervju u kojem je rekao da mu je san da Dubai jednog dana ima košarkaški tim koji će igrati u Evropi. Zamislite, još 2016. godine! Potrebno je mnogo strasti i volje da biste tako nešto ostvarili. Za sve to moram da mu odam priznanje. Dejana sam upoznao 2021. godine. Kao što sam rekao, imao je pet minuta da mi predstavi projekat. Došao je i rekao: 'Mislim da je vreme da Dubai dobije tim koji će igrati u Evropi.' Biću potpuno iskren. Pogledao sam ga i rekao nešto u stilu: 'Dobro, kako god...' Bilo mi je to pomalo smešno. A onda me je, šezdesetak dana kasnije, otprilike dva meseca posle našeg prvog susreta, pozvao i rekao: 'Generalni direktor Evrolige je u Dubaiju i želeo bi da se sastane sa tobom.' Tada sam pomislio da ovo već postaje ozbiljno”, počeo je Nabuda razgovor za EuroInsiders.

Bio je to Đordi Bertomeu?
“Da. Sastao sam se sa Đordijem i rekao mu: 'Đordi, imamo ambiciju da igramo u Evropi.' Do trenutka kada smo se upoznali, on je već posetio Koka-kola arenu i video kako izgleda. Obišao je i grad. Mislim da je tada rekao: 'Zašto da ne?', ali i da će za ostvarenje te ideje verovatno biti potrebne dve ili tri godine. Rekao sam mu da smo spremni da se upustimo u tu avanturu i da ćemo naporno raditi kako bismo uspeli. Mislim da je to bilo posle Fajnal-fora u Beogradu, kojem sam prisustvovao. Međutim, posle toga je, koliko se sećam, Đordi smenjen. Tada je izgledalo da je naš san propao. Pre toga smo imali nekoliko sastanaka i sa drugim klubovima. Organizovali smo okupljanje u Dubaiju, na koje sam pozvao sve timove. Projekat je izgledao dobro, ali je bilo potrebno vreme. Morali smo da prođemo kroz mnogo koraka. I evo nas danas”.

Zašto je Dejan odlučio da baš vama predstavi projekat?
“Zato što mu je jedan naš zajednički prijatelj rekao: 'Slušaj, ako postoji čovek koji može ovo da ostvari, onda je to on.' I tako je Dejan došao kod mene”.

Ipak, kako vas je za samo pet minuta ubedio da je pravi čovek za taj posao?
“Nije me ubedio za pet minuta. Tih pet minuta bilo je dovoljno samo da mi predstavi ideju. Tokom narednih meseci prepoznao sam njegovu strast. Video sam koliko je posvećen i pomislio da je on pravi čovek koji može da vodi taj projekat. A postoji još nešto. Dejan nikada ne odustaje. On zaista nikada ne odustaje. To je neverovatno i to moram da mu priznam”.

Šta se promenilo od osnivanja Dubaija do danas?
“Zapravo, ništa se nije promenilo. Sve ovo bilo je deo našeg prvobitnog plana. Prvi korak bio je ulazak u ABA ligu. Drugi korak bila je Evroliga. Treći je da postanemo deo kompletnog evropskog košarkaškog sistema i da odatle nastavimo da gradimo klub. To je oduvek bio naš plan. Mislim da naš moto sve objašnjava: 'Svaki veliki grad zaslužuje veliki tim.' A postoji još nešto što objašnjava zašto smo izabrali košarku. Mislim da je to jedini put kojim možemo da uđemo u evropski sport. Ne verujem da bih uspeo kada bih pokušao isto sa fudbalskim klubom. Zamislite da osnujem fudbalski klub u Dubaiju ili kupim neki postojeći i kažem da želim da igram u Evropi. Mislite li da bih imao ikakve šanse? Nikakve. Nula. Ali košarka je drugačija. Njen domet je drugačiji”.

VOKAP, ĆAVI PASKVAL I GRANICE VLASNIČKOG UTICAJA

Šta se zapravo dogodilo sa Tomasom Vokapom?
“Dobili smo informaciju da Tomas neće nastaviti saradnju sa Olimpijakosom. I on je javno rekao da više ne želi da ostane tamo. Ne znam tačno kojim redosledom su se sve stvari odvijale, ali naša informacija bila je da Tomas neće nastaviti sa Olimpijakosom i da je Olimpijakos spreman na dogovor oko njegovog transfera. Ćavi ga je želeo i u suštini je sve bilo vrlo jednostavno. Onda se situacija zakomplikovala. Pa je ponovo postala jednostavna. I na kraju je posao završen”.

Da li mislite da igrač poput Vokapa, koji ima izražen karakter i veliko evropsko iskustvo, može da pomogne Dubaiju da izgradi svoj identitet?
“Biću iskren prema tebi, Aleks. Ja nisam čovek koji se bavi tehničkim aspektima košarke. Pitaš pogrešnu osobu. Ja posmatram celu sliku, kompletnu organizaciju. Kada dođemo do minutaže, akcija i samih igrača, to prepuštam ljudima koji su stručni za taj deo posla. Dejan i trener vode taj deo kluba. Naravno, postoje igrači koje volim da gledam. Vidim nekoga na terenu, dopadne mi se kako igra, ali to ne znači da bi se taj igrač uklopio u moj tim. Nisam stručnjak za taj deo košarke i ne mogu da tvrdim da znam sve o tome”.

Pojedini vlasnici evropskih klubova, poput Ofera Janaja, Dimitrisa Janakopulosa i predsednika Partizana Ostoje Mijailovića, umeju lično da se uključe u pregovore sa velikim igračima. Nekada upravo njihov poziv bude presudan. Da li biste vi uradili nešto slično?
“Ne bih rekao da to nikada ne bih uradio. Uradio bih ako bi moj tim to tražio od mene. Nikada se ne bih samoinicijativno umešao u pregovore niti bih učestvovao u njima ako ljudi iz kluba ne zatraže moju pomoć”.

OFER JANAJ, NAJVEĆI UGOVORI I PITANJE ODRŽIVOSTI

Da li ste potcenili koliko je skupo voditi evroligaški klub?
“Ne, oduvek sam znao koliko je to skupo. Reći ću vam nešto što je možda pomalo smešno. Postoji jedna granica. Ako ste ispod te granice, ne možete da budete među deset najboljih. Ako ste iznad nje, verovatno ćete uspeti da probijete barijeru i uđete među deset najboljih. Mi smo iznad te granice. Ali uvek postoji neki izuzetak. Uvek će se pojaviti neko ko odstupa od tog pravila. Međutim, takav izuzetak nije održiv na duge staze”.

U podkastu je ranije gostovao i Ofer Janaj, koji je o vama govorio sa velikim poštovanjem. Da li biste ikada bili spremni da Dubai postane klub sa najvećim platama u evropskoj košarci ukoliko bi vam to garantovalo trofej?
“Ja ne bih. Ne razmišljam na taj način. Ja sam više čovek koji želi da izgradi veoma čvrstu strukturu, umesto da pomera granice do krajnjih mogućnosti samo kako bi došao do onoga što želi. Ne gledam na stvari tako. Radije bih gradio klub korak po korak nego da zbog nekog cilja odemo predaleko i odstupimo od onoga što smo zamislili”.

Dakle, radije biste žrtvovali mogućnost da odmah osvojite neki trofej kako biste dugoročno izgradili stabilan klub?
“Da. Kada nešto gradite dugoročno, bilo sa sportske ili finansijske strane, mislim da sebi obezbeđujete mogućnost da budete dobri tokom mnogo godina. Morate da budete održivi u svakom aspektu vođenja ove franšize da biste mogli da budete uspešni. Ne možete danas da budete na vrhu, a već sutra na dnu. Ne može vaša kriva stalno da ide gore-dole. To nije održivo. Takođe, mislim da prekomerno trošenje novca stvara pritisak na sve. Prekomerno trošenje je, po mom mišljenju, često emotivna odluka. Mislim da se uspešne franšize ne smeju voditi pod uticajem trenutnih emocija ili odluka donetih u afektu. Morate da budete hladne glave i da znate kuda idete. Na kraju krajeva, verujte mi, možete da potrošite koliko god novca želite, ali osvajanje Evrolige na kraju se svodi na jednu utakmicu. I ako ta jedna lopta ne uđe u koš, izgubili ste. Zbog toga morate stalno da gradite, postepeno i sa sve više samopouzdanja, umesto da se upustite u nekontrolisanu kupovinu igrača”.

Kao primer moguće promene plana tokom sezone, voditelji su pomenuli Partizan i dolazak Najdžela Hejsa-Dejvisa, navodeći ulaganje od četiri miliona. Da li biste bili spremni da reagujete na sličan način kada se ukaže prilika za igrača velikog kvaliteta?
“Imam svoj plan i sprovodim ga. Ali istovremeno sam spreman da iskoristim priliku kada se pojavi. Svaki investitor razmišlja na taj način. Ako se ukaže dobra prilika, zašto je ne biste iskoristili? Zato morate da budete fleksibilni. Ne smete da budete kruti. Naravno, imate plan. Međutim, tokom njegovog sprovođenja pojavljuju se određene mogućnosti, a neke od njih jednostavno ne smete da propustite. Morate da ih razmotrite”.

Kako onda procenjujete da li je određeno ulaganje u igrača bilo dobro?
“Imam plan i imam određeni budžet koji sam zamislio. Svake godine taj budžet određuje i kakvu vrstu igrača možemo da dovedemo. A onda, na kraju svake sezone, pogledate da li ste ostvarili ciljeve ili niste. Počnete da analizirate da li je neka investicija bila dobra ili loša. Prvo posmatrate čitavu sliku, a zatim počnete da je razlažete na pojedinačne delove. Daću vam jedan primer. Kada sam upoređivao našu prvu i drugu sezonu, postojala je jedna statistika koju sam posebno posmatrao. Samo jedna. Pitao sam se: Da li je igrač koji je bio sa nama u prvoj sezoni bio bolji u drugoj sezoni ili je bolje igrao u prvoj? To je za mene pokazatelj. Veoma važan pokazatelj. I mislim da je pošten prema igraču, jer vam govori da li se razvija i napreduje ili postaje lošiji. Ako igrač napreduje, to znači da se kreće u dobrom pravcu. Ako postaje lošiji, onda je to verovatno znak da se naša saradnja približava kraju. Ja posmatram stvari od sezone do sezone. Ne bavim se analizom svake pojedinačne utakmice. To prepuštam stručnjacima”.

NBA EVROPA: DOBRA IDEJA, POGREŠAN PRISTUP

Šta mislite o projektu NBA Evropa?
“Mislim da je ideja o NBA Evropi odlična. Ali ne mislim da je način na koji su pristupili njenoj realizaciji bio dobar. Mislim da je jedini način da taj projekat uspe bilo partnerstvo sa Evroligom”.

Mislite li da je problem u tome što je NBA pristupila evropskom tržištu previše agresivno?
“Mislim da je pristup bio agresivan, ali i da nisu dovoljno razumeli kulturu evropske košarke. To je veoma važno. U Sjedinjenim Američkim Državama proširenja liga su uobičajena stvar. U Evropi je to drugačije. Ovde je potrebno vreme. Pogledajte, recimo, naš primer. Iz perspektive Evrolige, Dubai dolazi iz regiona koji nema tradicionalno razvijenu košarkašku kulturu. Upravo zbog toga mi je bilo lakše da stvorim ovaj projekat. Ali hoćete da mi kažete da sutra možete jednostavno da odlučite da proširite takmičenje tako što ćete osnovati novi tim u Atini? Srećno s tim! Ili u Madridu? Srećno! Upravo je to deo njihove ideje sa kojim se ne slažem. Engleska bi možda mogla da bude drugačiji primer. Ali Engleska nije košarkaška zemlja. Možda će jednog dana postati, ali za sada nije. Mislim da su upravo tu napravili pogrešnu procenu”.

Verujete li da će NBA Evropa početi 2027. godine, kako se najavljivalo?
“Zar Adam Silver nije rekao da se to neće dogoditi? Ono što ja znam jeste ono što sam pročitao. A koliko sam pročitao, mislim da su pomerili rokove i da se sada mnogo više govori o saradnji sa Evroligom”.

Kako uopšte pratite situaciju kada se gotovo svakodnevno pojavljuju različite informacije o NBA ligi, Evroligi i FIBA?
“Upravo zato se ja fokusiram isključivo na Evroligu”.

Da li ste imali bilo kakve razgovore sa predstavnicima NBA lige?
“Ne”.

Zašto ste se uopšte odlučili za Evropu, umesto da košarkaški projekat razvijate kroz azijsko tržište?
“Zbog imena. Zbog brendova. Real Madrid, Bajern Minhen, Barselona, Olimpijakos, Panatinaikos, Fenerbahče... To su imena koja svi znaju. To su svetski poznati brendovi. I vi želite da budete deo toga”.

JOKIĆ, BIRD, DŽORDAN, OKOBO...

Iako je nekoliko puta naglasio da ne želi da se meša u sportske odluke, Al Nabuda je tokom razgovora otkrio i svoju dugogodišnju naklonost NBA ligi.
“Ja sam veliki ljubitelj NBA lige. Zaista volim NBA. Navijam za Boston Seltikse više od 25 godina”.

Janakopulos je rekao da bi, kada bi mogao da dovede bilo kojeg košarkaša na svetu, izabrao Nikolu Jokića. Ko bi bio vaš igrač iz snova?
“Možda nisam toliko ambiciozan. Ja ću se držati svojih igrača”.

A Leri Bird u najboljim godinama? Ili Majkl Džordan?
“Dobro, da..”.

Vaš igrač Eli Okobo rekao je da bi pre izabrao sebe nego Majkla Džordana.
“Video sam to. Baš je zabavan taj momak”.

LJULJ, PAPANIKOLAU I SAN O IGRAČU IZ SOPSTVENE AKADEMIJE

Da li je stvaranje takvih igrača, koji bi predstavljali identitet Dubaija, nešto čemu i vi težite?
“To je moja misija. Apsolutno. Želim da razvijamo domaće igrače i upravo zbog toga gradimo našu akademiju”.

Kakav je cilj te akademije u narednih pet, deset ili petnaest godina?
“Hajde da počnemo od jednog igrača. Želim da jedan igrač iz naše akademije jednog dana postane standardni evroligaški košarkaš u mom timu. Želim igrača koji dolazi iz Dubaija, koji je prošao našu akademiju. Može tokom razvoja da ode negde drugde, možda na američki koledž i u NCAA, ili da izabere neki drugi put. Ali želim da se na kraju vrati u Dubai i postane igrač našeg prvog tima. Želim da to bude momak koji je rođen i odrastao u Dubaiju i prošao kroz akademiju Dubaija. To je moj san i moja misija”.

Kada mislite da bismo mogli da vidimo prvog igrača iz vaše akademije u seniorskom timu?
“U narednih deset godina. Već smo imali jednog igrača iz naše akademije koji je nastupio u ABA ligi. Prošle sezone je dobio priliku da igra nekih šest ili sedam minuta. Imao je samo 18 godina i postigao je tri poena. Bio sam oduševljen. Zaista sam uživao u tom trenutku”.

Koliko je postojanje profesionalnog kluba promenilo košarkašku zajednicu u Dubaiju?
“Mislim da se dogodilo nešto veoma važno, i to ne samo u našoj akademiji nego i u ostalim košarkaškim akademijama širom Dubaija. Sada sva ta deca vide put kojim mogu da idu. Dubai postoji i oni znaju da jednog dana mogu da zaigraju za taj klub. To je mnogo toga promenilo. Promenilo je njihov način razmišljanja. Dubai je praktično prisutan u svim košarkaškim zajednicama u Dubaiju, bilo kroz naše igrače ili trenere. Zaista ulažemo mnogo napora da postanemo deo lokalne zajednice i da doprinesemo njenom razvoju. A kao što sam već rekao, košarkaška zajednica u Dubaiju je ogromna”.

Prvi čovek Dubaija otkrio je i podatak koji pokazuje koliko je košarka već razvijena u tom gradu.
“Dubai ima 77 registrovanih košarkaških akademija, u gradu koji ima skoro pet miliona stanovnika. Košarka je izuzetno popularna. A kao što znate, Dubai je multikulturalan grad. Ovde žive ljudi iz svih delova sveta. Imamo stanovnike koji dolaze iz gotovo 200 različitih država i nacionalnosti. Upravo zahvaljujući svim tim ljudima, košarka ima duboke korene u Dubaiju. Govorimo o 77 akademija samo u Dubaiju. Mislim da ih na nivou čitave države ima više od 150. Recimo, naša akademija u okviru Dubaija ima više od 600 dece. Imamo i elitne selekcije do 16 i do 18 godina”.

KLUB KOJI JEDNOG DANA NEĆE ZAVISITI OD AL NABUDE

Kakva je vaša dugoročna vizija za Dubai?
“Dubai nije priča o meni. Ovde se radi o izgradnji održivog poslovnog sistema koji će jednog dana biti u vlasništvu drugih ljudi, ali će nastaviti da postoji kao jedan od stubova sportskog života ovog grada. Upravo tako vidim budućnost kluba. Dubai je ovde da ostane”.

Da li to znači da želite da kroz klub nešto trajno ostavite lokalnoj zajednici?
“Ne znam kako će sve izgledati u budućnosti. Ne znam da li će za deset godina klub biti u vlasništvu navijača sa 50 odsto udela ili će grad posedovati 50 odsto. To sada ne mogu da znam. Ali ono što znam jeste da gradim sve temelje ove organizacije tako da ona može da postoji dugoročno. Kao što sam rekao na početku našeg razgovora, svaki veliki grad zaslužuje veliki tim. Mislim da Dubai već sada ima veliki domet, kako u Evropi tako i u regionu Persijskog zaliva. Video sam mnogo podkasta na arapskom jeziku u kojima se govori o Dubaiju. I to samo po sebi pokazuje koliko daleko dopire naša priča. Nastaviću da ulažem u klub i da ga gradim sve dok ne postane održiv i dok ne nastavi da raste. Nadam se da će jednog dana neko drugi preuzeti tu odgovornost i nastaviti da nosi našu zastavu. Ali potrudiću se da onome ko jednog dana preuzme tu zastavu posao bude lakši nego što je bio meni”.

Koliku podršku imate od vlasti Dubaija?
“Veoma veliku. Pružaju nam podršku na mnogo različitih načina. Daću vam jedan primer. Ako bih odlučio da osnujem kompaniju i nazovem je Dubai Investments, prema pravilima i propisima koji važe u Dubaiju, ne bih mogao tek tako da koristim ime Dubai. To nije dozvoljeno. Oni štite ime Dubaija. Zato je odluka da naš klub dobije ime Dubai doneta na nivou rukovodstva Dubaija. Za nas je to pitanje ponosa. Velika je čast da jedna organizacija može da nosi ime Dubaija”.

Mislite li da bi u budućnosti mogla da se razvije košarkaška liga u kojoj bi učestvovali klubovi iz većih gradova Ujedinjenih Arapskih Emirata?
“Mislim da postoji mogućnost da se takav projekat razvije na regionalnom nivou, ali ne samo u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Verujem da bi, uz pravilno usmeravanje i posebno pod okriljem Evrolige, ovaj region mogao da stvori veoma kvalitetne košarkaške organizacije. Abu Dabi, Doha, Rijad, Džeda, Bahrein... Mislim da svi oni imaju potencijal. Naravno, potrebno je vreme i mnogo rada. Ali mi smo već napravili prvi korak. Bili smo pioniri u tome. Sada postoji model koji drugi mogu da slede. I mislim da će se jednog dana svi oni upustiti u sličnu avanturu”.