Humska već može da slavi: Partizan ne ispada posle 1:0 u gostima

Ako je tačno da je istorija učiteljica života, nema razloga za brigu u Humskoj. Možda je tradicija posebno ukorenjena na Ostrvu, ali prati li se njen uticaj na dešavanja u Humskoj, sva je prilika da će Partizan u četvrtak (18.45, TV Arena Premium 1, RTS 1) izbaciti Šerif i plasirati se u osminu finala Lige konferencije.

Govorili su stari da je potrebno shvatiti prošlosti da bi se razumela budućnost, a crno-beli su na mečevima evropskih kupova savršeni kad kući donesu prednost 1:0 iz prvog meča. Baš takvo preimućstvo su stekli minule sedmice u Kišinjevu i zato ima osnova da se veruje kako takvu šansu neće propustiti.

Od postanka kluba do danas desilo se četiri puta da Parni valjak na strani pobedi prvu utakmicu eliminacionog karaktera minimalnim rezultatom, a učinak mu je – perfektan. Ne samo da nije dovodio u pitanje plasman u naredna kola, već je pred svojim navijačima overavao prolaz. I to ubedljivije nego u početnim susretima.

Najsvežiji primer je iz prošle sezone. Tad je bio u istom položaju na žrebu, kao drugoplasirani iz grupne faze Lige konferencije dobio za rivala tim koji se „spustio“ iz Lige Evrope (kao treći u grupi) i u dvomeču eliminisao Spartu iz Praga. U Češkoj je na fantastičan pas Saše Zdjelara presudio Kvinsi Menig (1:0), da bi na Topčiderskom brdu dvaput bio precizan Rikardo Gomeš (2:1).

Leta 2019. započeo je Partizan evropsku misiju u Velsu, rival mu je bio Konahs Ki, slavio je pogotkom Aleksandra Šćekića, da bi pred domaćom publikom bio uverljiviji i sa 3:0 nagovestio kasniji plasman u grupnu fazu Lige Evrope (Zoran Tošić, Ognjen Ožegović, Filip Stevanović).

Početkom veka imao je lak zadatak protiv predstavnika Andore, FK Santa Kolome mada je u kvalifikacijama za UEFA kup dobio samo 1:0 (Damir Čakar) na egzotičnom gostovanju – uz napomenu da su članovi tadašnje generacije pričali kako su dobili žestoke batine od autsajdera, pošto igrački nisu mogli da pariraju našem predstavniku – a u Humskoj su se osim Čakara (dva) raspucali Vladimir Ivić (dva), Andrija Delibašić, Zvonimir Vukić i Ivica Iliev (7:1). 

Ovaj niz je započeo u prvoj sezoni po ukidanju sportskih sankcija zbog rata na prostoru bivše Jugoslavije. Uvodni meč crno-beli su igrali u Izrelu 1996, na programu su bile kvalifikacije za UEFA kup i dobili su Makabi iz Haife pogotkom Đorđa Svetličića. A onda je u Beogradu ostvarena ubedljvija pobeda (3:1) zahvaljujući egzekucijama Viktora Trenevskog, Niše Saveljića i Goce Hristova.

Kako je UEFA u međuvremenu promenila pravila tako da više ne važi pravilo duple vrednosti gola u gostima, čime su dvomeči evropskih kupova dobili na dinamičnosti i neizvenosti, u Partizanu su oprezni. Posebno što im je jasno da nisu blistali u Moldaviji. Mada, ova tradicija je ohrabrujuća i uliva nadu da se može među 16 najboljih timova u takmičenju.

Čak i bez Igora Vujačića, startnog štopera, koji će drugi meč sa Šerifom propustiti usled isključenja prošle sedmice, a kao ozbiljan kandidat da ga odmeni nametnuo se Mihajlo Ilić, koji je dobro odradio posao na stadionu Zimbrua. Posebno ako se od prehlade ne oporavi Siniša Saničanin.

„Od ulaska u prvi tim Partizana imam jasan cilj – da napredujem. Kroz treninge sam se osećao sve sigurnije. Protiv Šerifa nisam imao tremu, već ogromnu želju da u veoma bitnoj utakmici sačuvamo prednost. Uspeli smo, a pohvale saigrača i trenera su dodatni motiv za mene. Poverenje je obostrano, a bez obzira što sam protiv Spartaka igrao u veznom redu, važno je da smo ostvarili novu pobedu. Sledi revanš sa Moldavcima i verujem da ćemo uspeti, uz podršku naših navijača, da se ponovo plasiramo u osminu finala Lige konferencije. Ako dobijem ponovo priliku, daću sve od sebe. Najvažniji su uspesi Partizana“, predočio je Mihajlo Ilić.