INTERVJU – Piter Olajinka: U Maksimoviću imamo Jamala! Priča se o suđenju, ne o pobednicima

Sa Slavijom je imao priliku dva puta da igra protiv Barselone, sa Zvezdom nije. Povreda ga je sprečila, a voleo bi da jeste i da se iz prve ruke uveri kakva su ta dečurlija što ih vodi Hansi Flik. Ovako, sa strane, više mu se sviđaju od tima kome je izašao na crtu pre šest godina.
„Prethodne sezone sam imao priliku da igram u skoro svim utakmicama Lige šampiona, sada me zadesila povreda. Odigrao sam prve tri, nisam opet zaigrao protiv Barselone. Onda su imali Mesija, Suareza, Dembelea... Sada je to sasvim drugačiji tim, bilo bi i drugačije iskustvo, jer sada imaju neverovatne talente. Igraju veoma brzo, nekada se čini da lete. Fizički su snažni i možda mi se i više sviđaju od onog tima protiv koga sam igrao. Malo ekipa tu ima čemu da se nada“, rekao je Nigerijac i priznao da je na pojedinim utakmicama ishod mogao biti drugačiji, da je Zvezda mogla do još nekog boda:
„Negde nismo mogli da izvučemo više, kao što smo uradili protiv Jang Bojsa na veštačkoj podlozi u Švajcarskoj, gde je veoma zahtevno, razlikuje se od terena na koje smo navikli. Tu bude mnogo iznenađenja, ali smo uspeli da pobedimo za kraj. Bilo je to ohrabrujuće za nas. Neke utakmice poput one prve ili protiv Milana su mogle drugačije da se završe, bilo je prilika da uzmemo još neki bod“.

SVUGDE SE TRAŽE IZGOVORI, PRIČA O SUĐENJU, A NE KAKO NAJBOLJI POBEĐUJU

(©MN Press)

Učinak Crvene zvezde u prvoj sezoni reformisane Lige šampiona je bio: šest poraza i dve pobede. Nije bilo velikog skalpa kome se navijači korpus crveno-belih potajno nadao.
„Kada pričamo o Interu, Milanu ili Barseloni, moramo da znamo da su to elitni timovi, dovoljno je samo pogledati kakve igrače imaju. To su velika imena, to su zveri. Treba to imati na umu, ali i da je u fudbalu sve moguće. Desi se da imate dan, da dođe taj momenat i ostvarite neverovatnu pobedu. Ovoga puta takav dan protiv evropskog velikana nije došao, jeste u prošlosti. Treba biti realan i shvatiti da se takve stvari ne dešavaju često, ali nikada ne smete prestati da verujete u njih“.

Realnost je reč koja ne ide uz navijanje. Nije tako samo u Srbiji, nego svugde. Pomuti se razum. Nekada su očekivanja nerealna, nekada se ne vide očigledne stvari. Zavisi i iz kog ugla se gleda, da li je pobednička strana ili ne. No, jedno svima zapara uši u Zvezdi, a to su priče o suđenju.
„Pogledajte Premijer ligu, ili špansko i italijansko prvenstvo, svi koji gube od najboljeg tima imaju nešto da kažu. Uvek je tako, svugde se traže izgovori. Niko ne kaže: 'Kako lako pobeđuju, pogledajte razliku.' Ne, ne govori se o tome. To nije zanimljivo, već se priča o sudijama i drugim stvarima. Prvo treba gledati da li tvoj tim igra dobro ili ne. Treba biti realan u životu“.

Došao je na Marakanu u vreme kada je šefovao Barak Bahar, imao je priliku da sarađuje sa Izraelcem i Vladanom Milojevićem i po jednome se i te kako razlikuju.
„Dovoljno je reći jednu reč – disciplina. Ništa više od toga. Disciplina i mentalitet sa kojim se pristupa radu su ključ za svaki klub. Kada to imate, onda imate i rezultate. Mislim da je to sve što je potrebno reći o Vladanu Milojeviću“.

BIO SAM VEOMA TUŽAN KADA JE KRASO OTIŠAO, ALI TAKAV JE ŽIVOT

(©Starsport)

Tokom pripremnog perioda u leto 2023. godine su Piter Olajinka i Žan Filip Kraso izvanredno funkcionisali na terenu, nadopunjivali su se, međutim, stigao je Šerif Endijaje u smiraj prelaznog roka, a napadač iz Obale Slonovače je polako počeo da kopni na Topčiderskom brdu, da bi se posle samo jedne sezone vratio u Francusku i potpisao za Pariz sa kojim je ušao u Ligu 1.
„Odlično sam sarađivao sa Žan Filipom Krasoom. Bio sam veoma tužan kada je otišao. Razumeli smo se na terenu, ali takav je život. Nešto želite i ne dobijete. Voleo bih da smo duže igrali zajedno, nismo i sada se povremeno čujemo. Nije jedini koji je otišao sa kojim sam se dobro razumeo, više u timu nije ni Kanga. Od igrača koji su trenutno tu verovatno najbolju konekciju na terenu imam sa Mirkom Ivanićem“, poručio je Piter Olajinka i nije mogao da odredi ko je najveći majstor sa loptom u klubu, Mirko Ivanić i Aleksandar Katai su mu podjednaki:
„Teško je izabrati samo jednog... Mogu dvojicu. Jedan je Ivanić, a drugi Katai“.

MAKSIMOVIĆ TRAŽI LOPTU, NE PLAŠI SE, KAO DA IMAMO LAMINA JAMALA

(©Starsport)

Andrija Maksimović je nešto posebno, na njega u svlačionici gledaju kako gledaju na Lamina Jamala u Barseloni.
„Svakog trenutka može da vas iznenadi odlukom koju će da donese. Mene iznenađuje. Harizmatičan je, voli da ima loptu u nogama, stalno je traži i ne plaši se. I to u tim godinama. Neverovatno. Mislim da mu olakšava što ima podršku trenera, takođe i saigrača. Svi ga guramo, želimo da uspe. Kao da imamo Lamina Jamala“.

Balkan nije bio nepoznata teritorija Piteru Olajinki pre dolaska u Srbiji, jer prvi inostrani angažman bio mu je u Albaniji. Otisnuo se iz Nigerije kao dečak, bilo mu je 16 i tamo se prvi put upoznao sa evropskim fudbalom. 
„Ništa nisam znao o albanskom fudbalu kada sam otišao tamo, baš ništa. Rekao sam sebi: 'Ovo ti je prilika da otputuješ i napustiš Nigeriju.' Morao sam odnekle da počnem u evropskom fudbalu, negde da pokažem talenat. Na početku je stvarno bilo teško, ne nekoliko meseci, već tri godine. Takvo iskustvo učinilo je da danas budem veoma jak. Mnogo kvalitetniji fudbal se igra u Srbiji, nego u Albaniji. Igrači su obučeniji, veštiji su, agresivniji. Ali davno sam igrao u Albaniji, prošlo je mnogo vremena od tada. Možda moja perspektiva i nije dobra, pošto sam tamo poslednji put igrao u prvenstvu pre deset godina, a u Srbiji igram sada. Ne znam koliko su se okolnosti promenile“.

Skenderbeg je otkupio Nigerijca od Bilisa za siću, platio ga je 30.000 evra. A pošteno ga je unovčio, Gent ga je otkupio za 1.100.000 evra i tamo se Piter Olajinka nije usrećio. Sve što je moglo da pođe po zlu – pošlo je. Povredio se odmah po dolasku.
„Koliko se sećam, otišao sa u Gent u januaru i doživeo sam povredu zgloba. Bio sam u autu oko tri meseca, ništa nisam mogao da radim sa ekipom, bilo teško i da se vratim. Sezona se bližila kraju, došlo je leto i morao sam iz početka. Trener nije računao na mene i onda sam išao na pozajmice. Neke od najboljih momenata proživeo sam u Zulte Varegemu. Nisu mi dali da igram u Gentu, pa sam odlučio da im pokažem šta umem. Bio sam srećan iz razloga što sam pokazao da svi greše i nakon toga sam razgovarao sa ljudima iz Genta i zatražio transfer. Hteli su da me zadrže, ali ja nisam želeo da ostanem. Nisam bio srećan od početka i odatle sam otišao u Slaviju“.

ODEM U PRAG I IZNENADIM SE, NIŠTA SLAVIJA ILI SPARTA, NEGO DUKLA

(©Reuters)

Nije se kroz Slaviju prvi put upoznao sa češkim fudbalom, jer ga je Gent poslao u Duklu godinu dana ranije. Tada je mislio da ga šalju u neki od dva najveća kluba u zemlji, a ne u posrnulog velikana iz vremena kada se država zvala Čehoslovačka.
„U Dukli sam zaigrao kao levo krilo, pre toga sam igrao kao napadač. Promenili su mi poziciju, govorili šta i kako da radim. Ali pre nego što sam došao u klub, nisam znao gde tačno dolazim. Istorijski gledano Dukla je veliki klub, ali ta vremena su davna. Mislio sam da idem u Slaviju i Spartu, jer su oba kluba iz Praga. Kada sam došao, iznenadio sam se: „Ah, to nisu Slavija ili Sparta, to je Dukla“. Ispostavilo se da je bilo dobro, bilo je neverovatno iskustvo“.

Sličnosti između Crvene zvezde i Slavije ima, kao i između beogradskog i praškog derbija.
„Najviše vremena sam proveo u Slaviji, pet godina sam bio tamo. U Zvezdi sam kraće, ali bih mogao da kažem da su klubovi na sličnom nivou po tome kako se trenira, po zahtevima, po profesionalizmu. Nema previše razlika. Tako je što se tiče i praškog i srpskog derbija, ali tu postoji jedna bitna razlika: ovde su stadioni veći, posebno Zvezdin. Ali, derbi je uvek derbi, uvek je vatreno, atmosfera je vruća. Jedino što su tamo stadioni manji, ali su uglavnom tokom derbija popunjeni do poslednjeg mesta“.

TO ŠTO IGRAŠ FUDBAL ŽIVOTA, U AFRICI NE ZNAČI DA ĆEŠ U REPREZENTACIJU

(©AFP)

Više puta pozivan je Piter Olajinka u državni tim, ali je upisao tek četiri nastupa. Možda je mogao i više da u Africi ne važe drugačija pravila oko izbora igrača...
„Drugačije je u afričkim reprezentacijama, nego u evropskim. Ne gleda se toliko da li tokom sezone igraš dobro ili ne. Odabraće onoga koga žele da odaberu. Morao sam da prihvatim da ja tu ništa ne mogu da uradim. Čak i ako postižem golove i igram fudbal života, ne znači da ću biti pozvan. Imamo veliki broj odličnih krila i napadača, razlog je jednostavan: svi vole da trče, da idu napred, da driblaju. Nešto kao Brazilci. Ne volimo toliko da igramo pozadi, svi idemo u napad“, pojasnio je Piter Olajinka šta je tajna Nigerijaca sa krilima i napadačima, te za kraj razgovora za Mozzart Sport izdvojio dvojac iz reprezentacije sa kojim je u dobrim odnosima:
„Čujem se sa mnogim igračima iz reprezentacije. Dobar sam sa Viktorom Osimenom, prijatelj mi je i Viktor Bonifejs. Nismo odrasli zajedno, ali smo kroz fudbal sklopili prijateljstvo, fudbal tome i služi“.