, govorio je Đorđe Jovanović za Mozzart Sport pre četiri godine kada je kao napadač Napretka zagazio na najveći srpski stadion.

Karijera od tada nije išla putem koji je zamislio. Bilo je velikih dilema, introspekcije, sumnji u sopstvene mogućnosti, dužeg perioda bez kluba, veštačkog disanja u drugoj ligi Hrvatske… Sve do povratka u Srbiji, nove epizode u elitnom rangu i jučerašnjeg „hajlajta” karijere – gola Crvenoj zvezdi na Marakani vrednog boda koji je osvojio njegov Radnik.
“To mi je prvi bod koji sam osvojio protiv Zvezde (smeh)“, počinje Đorđe za Mozzart Sport iz autobusa za Surdulicu i dodaje: „Ne znam šta da kažem. Euforični smo, možda i nemamo pravi osećaj šta smo uradili.“

Činjenica je da Zvzeda proživljava najsumorniji period u novijoj istoriji, ali podvig u Ljutice Bogdana potvrdio je ono što mnogi od starta sezone misle o Radniku… razigranom, agresivnom, hrabrom Radniku trenera Marka Jakšića koji igra drugačije od drugih superligaša.
„Svi ljudi koje znam, saigrači, treneri, imaju slično mišljenje - da smo zaslužili više bodova, da je bodovni saldo trebalo da bude veći za pet, šest, osam bodova. Prosuli smo neke bodove koje nije trebalo. Ekipa igra jako dobro i trenira jako! Svaku kap znoja koju ostavimo na treninzima, nije nam se još u potpunosti vratila… Ali negde se ne vrati, negde se vrati. Vratilo se večeras, na utakmici gde smo bili slabiji rival. Zvezda je imala nekoliko šansi, naš golman je odbranio tri, četiri čudesne prilike. Sigurno nam se tu vratilo za neke naše neverovatne promašaje.“

Slavlje Jovanovića (Mn Press)

Radnik je 12. na tabeli sa 14 bodova, tri ga dele do plej-of zone, a Đorđe zna da je njegova ekipa kandidat za ulazak u doigravanje.
„U Napretku smo imali situaciju gde smo gubili bodove, ali loše smo izgledali i trenirali. A ovde i kada izgubiš bodove, vidiš da to nije realno. Samo mi znamo kakav posao radi naš stručni štab. Koliko oni imaju odricanja, a i mi kao i tim. Mnogi su nas potcenili na početku sezone iako smo furiozno prošli kroz Prvu ligu Srbije koja i ove sezone pokazuje da je izuzetno teška za igranje. Ub je recimo ispao prošle sezone iz Superlige, zadržao ekipu, pa mu teško ide. Rad je najbitnija stvar u sportu. Bez dobrog rada nema dobrih rezultata, a mi dobro radimo. Naš cilj je plej-of.“

Nije trener Marko Jakšić imao poseban tretman za svoje pulene pred dolazak na noge višestrukom uzastopnom šampionu Srbije.
„Mi imamo sličnu pripremu za svaku utakmicu. Naš trener je jedan od retkih u Superligi koji igra na gol više, na pobedu i ima sličan pristup nezavisno od rivala. On je neko ko na Karađorđu, Marakani i JNA kaže svojim igračima da izađu u pritisak. Nije ziheraški trener, da ide na 0:0, pa ako ga damo, damo. Voli otvoren, napadački fudbal i sam kaže da prvi put kada ne bude to više želeo da forsira, da će sam da ode. Bukvalno ima takav stav. Imali smo tu kup utakmicu, malo manje smo trenerali pred Zvezdu. Dosta se istrošili protiv IMT-a, ali i to nam je dobrodošlo. Najveća je zasluga trenera i stučnog štaba. Dobar trener je pola ekipe.“

Nesvakidašnja situacija odigrala se u tom 64. minutu kada je Radnik izjednačio na Marakani. Nepun minut ranije na teren su ušli Pejović, Hajdarević i Jovanović, o onda je trio rezervista iz prvog kontakta sa loptom izmislio sjajnu akciju na koju Zvezda nije imala odgovor.
„Čekali smo jedno pet minuta da uđemo na teren. Bilo je nekoliko prekida, nismo ušli iz nekog, nama nepoznatog razloga. Namestilo se da se čim smo ušli, prvi kontakti s loptom, Pejin, Harisov i moj pretvore u gol. Ušli smo da pojačamo trku, podignemo energiju jer smo kao ekipa malo pali. Igrati sa Zvezdom na Marakani je fizički jako teško. Oni konstantno napadaju, a ti treba da se braniš, pa i da nešto i da napraviš u napadu. Taj teren se produži i proširi kada oni krenu da te melju. Imali smo sreće da smo dali gol u idealnom trenutku. Do kraja smo mogli bolje da reagujemo i još nekoliko situacija, ja lično, ali dobro… Sačuvali smo bod. Ovo su prvi bodovi koje je Zvezda izgubila na Marakani ove sezone. Zbog toga sam ponosan na ceo tim.“

Od starta sezone uglavnom starter, Đorđe je poslednja dva meča odigrao kao rezervista.
„To je bila odluka trenera. Borko (Duronjić prim. aut.) igra istu poziciju kao ja, odličan je fudbaler i jako dobra konkurencija. Samo tako možemo obojica da napredujemo. Poslednje dve utakmice nisam bio na nivou na kom je trebalo da budem, on je procenio da je vreme da malo odmorim. Borko je protiv Sparataka dao gol i doneo pobedu. Ovoga puta sam ja ušao sa klupe. Najvažnije je da donosimo ekipi, pa ko bude u boljoj formi, on će igrati. Zaista dobra konkurencija i samo ona može da te diže i tera napred. Da budeš još vredniji, jače da treniraš…

I Borko Duronjić je u karijeri tresao mrežu Zvezde. Prvi put kao 17-godišnjak u dresu OFK Beograda na Marakani, davne 2014. godine, a drugi put četiri godine kasnije igrajući za Voždovac.
„Zaista nisam znao da je Borko već davao golove Zvezdi. Ali interesantna tema pre utakmice je bilo to što je pomoćni trener Peđa (Ranđelović prim. aut.) svojevremeno srušio Zvezdu na Marakani sa dva gola. I što mu je Peja koji je danas učestvovao u akciji kod gola, asistirao. Ja sam mu prišao i rekao da sam video te golove. I posle utakmice sam mu rekao: znam kako ste se osećali“.

ĐUMIJEVA BOLEST ME POGODILA NA PSIHIČKOM NIVOU

Tinejdžerska eksplozija u Napretku 2021, a zatim sušne godine, godine traženja za momka iz Požege koji ponovo s osmehom postiže i namešta golove u Superligi. Đorđe nas je na kraju proveo kroz kompletan fudbalski put od leta 2021. do danas.
„Superligašku karijeru u Napretku sam počeo na vrlo uspešan način i na tome moram da budem zahvalan pokojnom Milanu Đuričiću Đumiju. On mi je pružio šansu i znao da izvuče najbolje iz mene. Bolest koja ga je sustigla uticala je na mene na psihčkom nivou. Možda je u datom trenutku nisam to toliko osećao, ali to je čovek koji mi je mnogo pružio za kratak vremenski period. Čak me je gurao u U21 reprezentaciju za koju nisam bio pozivan. Ali realno je bilo da dobijem poziv. Tu mi je ostao gorak ukus jer dres repezentacije je nešto o čemu sanjaš kao mlad, pored golova Zvezdi i Partizanu. On se razboleo i cela ekipa je potonula nakon toga.“

Dodaje…
„Nije Napredak doveo adekvatnu zamenu za Đumija koji je tada bio jedan od najboljih trenera u Srbiji. Tu je klub pogrešio u nekim izborima i pali smo drugom delu sezone. Nakon toga je došao Dušan Đorđević sa nekim drugim zamislima i ja sam pao u drugi plan. Dao sam gol tek kada je došao Dragan Perišić. Tim golom protiv Lučana u plej-autu smo ostali u ligi. Pre toga sam samo imao jednu asistenciju protiv Spartaka, a nakon toga nisam dobijao mnogo šanse kod Duleta. Ta druga sezona u Napretku je bila teška za mene. Imao sam sreću da sam tada upoznao svoju sadašnju ženu na kraju prve sezone. Ona mi je najveća podrška i kroz ceo taj jako težak period mi je pomagala.“

Novembra 2023. godine, Napredak je preuzeo Vladimir Gaćinović.
„Došao je Gaćinović, nakon leta i lošeg početka. Dao sam gol Spartaku, ali smo loše igrali i po dolasku Gaćinovića sam dao još gol Radniku i TSC-u. Pre toga u Lučanima sam direktno uticao na gol za pobedu. Očekivao sam da ću igrati u drugoj polusezoni, u poslednjih šest meseci. U tom trenutku sam bio najbolji strelac, ali iz nekog razloga nisam igrao. Počeo sam prva dva kola, druge polusezone. Posle sam posle dobijao minute na kašičicu… Kad smo izborili plej-of, počeo sam zadnju utakmicu ligaškog dela. U plej-ofu nisam ni igrao. Tada nas je osam, devet napustilo klub. Predsednik je izašao javno rekavši da ko ne produži ugovor neće igrati i ostati u klubu. Ja sam osetio da mi sredina više ne prija, da mi treba promena. Bio sam tri godine tamo i stagnirao sam, možda čak i nazadovao. Odlučio sam da je promena neminovna. Napustio sam Napredak u aprilu, pre plej-ofa.“

TEŠKO JE KAD ČETIRI MESECA NEMAŠ KLUB, POSEBNO KAD IMAŠ 23 GODINE

A onda, teško leto 2024. za Đorđa i meseci bez angažmana.
„Bilo je dugo leto, puno nervoze. U međuvremenu mi je devojka zatrudnela, to je bilo u martu. Zajedno smo doneli odluku da ne nastavim u Napretku. Bilo je milion priča, ali nijedna konkretna. Tada sam promenio agenta. Trebalo je ranije da stupim u kontakt sa agencijom sa kojom sada sarađujem. Pojavila se priča za Hrvatsku i u dogovoru sa suprugom, roditeljima i agentom, iako me je tada Radnik zvao, doneo odluku da odem tamo. U tom momentu mi se to činilo kao bolja opcija, jer mi je Rudeš nudio da igram levo krilo i ugovor koji je moguće raskinuti u svakom prelaznom roku. To mi je odgovaralo. Ali najveći razlog bila je promena pozicije. Nije mi više odgovaralo da igram desno. Želeo sam na levu stranu, tamo sam igrao u mlađim kategorijama i osećao sam da mogu više da doprinesem sa levog krila. Tamo sam dao četiri i namestio dva gola na 11 utakmica. Bilo mi je fantastično, ali se zimus nismo dogovorili o nastavku. Radnik me je ponovo zvao, došao sam ovde i vratio se u Superligu nakon polosezone u PLS. Verovatno je Bog želeo tako.“

Ovosezonski učinak za Radnik – 14 nastupa, 946 minuta na terenu, dva gola i dve asistencije.
„Mogao sam da dam sigurno tri, četiri gola više. Bilo je nekih zicera. Nešto su mi golmani odbranili, nešto je prošlo pored gola. Mogao sam više. Verujem da će posle ovog gola sezona krenuti u još boljem ritmu za mene, da ću više doprineti ekipi učinkom. Najviše volim da ekipi donesem bodove, premije… To je najlepši osećaj u fudbalu. Učinak je najvažniji. Zadovoljan sam, ali mogu bolje i da ću pokazati da mogu bolje“, objašnjava 24-godišnjak i dodaje: „Bez podrške moje žene, porodice, agenta, ne bih se ni vratio na ovaj kolosek. Izgubio sam se bio u Kruševcu. Samo mi znamo kroz šta sam prošao. To leto, kada nisam imao klub četiri meseca, psihički je bilo baš teško. Svakom igraču je teško kada nema klub, a naročito kada imaš 23 godine. Težak period je iza mene, ali imao sam celokupnu porodicu kao podršku. Oni su mi najviše pomogli da se izdignem iz cele situacije.“

Jovanović i Hajdarević slave gol na Marakani (MN Press)

Vodi se Đorđe mantrom „ko zna zašto je to dobro“. Sada zna – čitav put je bio deo procesa psihičkog sazrevanja.
„Imao sam opcije koje se meni lično nisu sviđale. Ušao sam u problem jer dugo nisam imao klub. Neke situacije su se izjalovile jer nisam igrao nekoliko meseci u trenucima kada neko treba da mi da ugovor. A već su krenule sezone u raznim prvenstvima. Mnoge ekipe nisu verovale da ja bez odrađenih priprema mogu da budem u dobrom fizičkom stanju. Ali pronašao sam Rudeš i već posle tri dana odigrao 80 minuta za njih. Moja žena zna kakve smo razgovore imali do ranih jutarnjih časova, koliko sam sumnjao u sebe. To je bila velika greška, ali na kraju je ispalo kako je trebalo da ispadne. Ovo me je očvrsnulo, ojačalo i učinilo zahvalnijim.“

Dobro je znao Đorđe šta će mu doneti željena promena pozicije, koliko će konkretniji i opasniji biti s levog krila.
„Napredak me je zvao zimus da se vratim. Radnik je bio uporniji i realniji. Odlučio sam da odem u Prvu ligu Srbije, umesto u Superligu. Ali Radnik mi je garantovao poziciju koju sam želeo da igram. Kad smo u avgusstu igrali protiv Lučana, Mladen Dodić, prethodno sportski direktor Napretka, bio je trener Mladosti. Na kraju utakmice mi je rekao: Bio si u pravu za levo krilo“, prisetio se Đorđe i zaključio.
„Nevezano od toga ko kao zove, treba ceniti sebe. To mi je ranije bila velika greška. Nisam dovoljno cenio sebe u nekim godinama. Ali na greškama se uči, zar ne?“

komentari

Najnovije vesti

Komentari na vest

Izgubljen u Kruševcu, pronađen južnije: Ne sumnjaj u sebe, možda te čeka gol Zvezdi na Marakani

Uživo

Fudbal

Košarka

Tenis

Odbojka

eKošarka

Stoni tenis

Futsal

eFudbal

Najava mečeva