Jović: Milan poslednja šansa? U Realu sam se srozao, ali za nekog ko nije igrao tri godine nisam bio loš u Firenci

Projektovan je bio za golgetera koji će nositi Realov napad u narednoj deceniji, ali Kraljevski klub se ispostavio kao preveliki zalogaj za Luku Jovića, koji je morao da napravi dva koraka unazad da bi konačno krenuo napred. I posle “pokajničke” sezone u Fjorentini sada će pokušati da u Milanovom dresu podseti fudbalski svet zašto ga je svojevremno madridski velikan platio 63.000.000 evra.

Pet dana nakon što je 25-godišnji fudbaler debitovao za Rosonere u porazu od Intera, Jović se konačno pojavio pred novinarima italijanskih medija. Uveren da će se na San Siru vratiti na veliku scenu.

“Velika je čast i veliko zadovoljstvo igrati za ovako veliki klub. Učiniću sve da ostvarimo ciljeve”, počeo je protokolarno nekadašnji napadač Crvene zvezde pre no što se osvrnuo na sam dolazak među Rosonere.

“Bilo je kontakata još pre tri godine, Paolo Maldini me je zvao dok sam bio u Realu, ali se tada kockice nisu lepo posložile. Sada sam ovde, pošto se situacija drugačije odvijala ovog puta, a ja sam želeo da dođem baš u Milan. Čekao sam i odbio sve druge ponude”.

Ima i razlog zašto…

“Kao dete, navijao sam za Milan. I mojo tac i prijatelji su navijali za Milan, tako da je ovo ostvarenje dečačkog sna. Nadam se da ću pomoći”.

Uostalom, i otac se zove Milan.

“Roditelji su se mnogo žrtvovali zbog mene, uradili su sve da bih ja bio ovde danas. Dok sam bio dete, trenirao sam sa njim. Verujem da je danas srećan kao i ja. Razgovaramo svaki dan, uvek mi govori: Sine, radi, tačno si tamo gde treba da budeš”.

E sad, da li je mogao da bude i na boljem mestu? Možda i jeste, ali kao da je u jednom trenutku karijera krenula nizbrdo. Mada Jović ne gleda stvari na taj način.

“Prošle godine nisam postigao mnogo golova, ali nisam igrao tri godine i očekivao sam godinu sa usponima i padovima. Na kraju, 13 ili 14 golova, još pet ili šest asistencija: dobar je to učinak za nekoga ko nije igrao tri godine. Potrudiću se i da popravim te brojke”.

Da li je ovo poslednja šansa da Jović potvrdi da mu je mesto u samom vrhu evropskog fudbala?

“Ovo je veliki korak napred za mene, iz Fjorentine u Milan, to je viši nivo. U Realu se jesam srozao, stvari se nisu odvijale na najbolji način, ali opet sam u jednom od najvećih klubova planete. Nadam se da ću imati i malo sreće i da ću se vratiti na stari nivo”.

Misli naravno na nivo iz Ajntrahta, tamo je rešetao iz vikenda u vikend. Ali zašto samo tamo?

“Da znam tu tajnu, danas bih davao više golova”, nasmejao se Jović.

“Sve je išlo prema planu te sezone. Trener Hiter mi je dao dosta, tim mi je dao dosta. Nadam se da će isto biti i sa Piolijem”.

A šta mu je Pioli rekao?

“Rekao mi je da veruje u mene, da moram da ga slušam. Rekao mi je da je siguran da ćemo izvrsno sarađivati. Veliko je zadovoljstvo raditi sa njim, osetio sam se dobrodošlim”.

To naravno ne znači da će imati zagarantovane minute pored Olivijea Žirua.

“Žiru je sjajan igrač. Najbolji je strelac u istoriji francuske reprezentacije, igrao je za najveće klubove, uvek sa velikim uspehom. Siguran sam da ću moći da svakog dana nešto da naučim od njega. I naporno ću da radim da bih to i učinio, kako bih ga odmenio na najbolji način”.

Za startera još nije spreman.

“Biće potrebno neko vreme, mada ne znam koliko vremena imam. Nisam fizički 100 odsto spreman, pa ću naporno da radim kako bih se pripremio za utakmice. Radim po posebnom programu, malo više od ostatka ekipe”.

Za kraj, svestan je i on sam da će posle svega biti pod budnim okom fudbalske javnosti i pod – velikim pritiskom. Može li da ga izdrži?

“Apsolutno da. U fudbalu je pritisak uvek tu, stvari se brzo menjaju od utakmice do utakmice. U Milanu uvek moraš da se boriš sa pritiskom, ne mislim da ću to imati bilo kakvih problema”, završio je Luka Jović.