Kada bomba od 117.000.000 razočara: Griliš shvatio da Siti nije Vila i da Smit nije Gvardiola

Džek Griliš je prošle sezone u Premijer ligi postavio standard. Standard zbog koje je Mančester Siti letos odlučio da ga učini najskuplje plaćenim fudbalerom u istoriji engleskog fudbala. Kada neko za vas plati 117.000.000 evra stavlja vam na leđa ogromno breme. Očekivali su u plavom delu Mančestera da će reprezentativac Engleske pakovati saigračima golove bar jednako uspešno kao što je to sezonu ranije činio noseći dres Aston Vile. Ali Siti nije Vila, Din Smit koji ga je trenirao nema dodirnih tačaka sa Pepom Gvardiolom i u tom procepu se izgubila magija momka koji je u Premijer ligi debitovao tek 2019. godine.

Noseći dres birmingemskog kluba Griliš je bio glavni. Onaj koji mora da overi loptu u svakom napadu. Onaj u čijem će pravcu saigrači gledati kada mora da se juri rezulat i onaj od kojeg će očekivati da izmisli gol kada drugi za to nisu sposobni. Upravo se iz te slobode Vilinog nekadašnjeg plejmejkera izrodilo šest golova i 15 asistencija (računajući iznuđene penale). Pritom je od kraja fabruara do početka maja zbog povrede potkolenice propustio 12 mečeva.

Džek je tresao mreže ili nameštao golove u proseku na svakih 100 i kusur minuta u takmičarskoj 2020/21. Dolaskom na Etihad, ni traga, ni glasa ne samo od brojki već i od igara na koje nas je navikao. Zašto? Zato što u sistemu Pepa Gvardiole nije svaka lopta njegova, već je samo šraf koji bi trebalo da upotpuni mašineriju koja će do kraja sezone jurišati na titule prvaka Engleske i Evrope. Mora da se nakvine da u novom kolektivu, bez obzira na epitet sedmog najvećeg transfera svih vremena, ima iskusnijih i bolji, da pored Kevina de Brujnea, Bernarda Silve ne može da bude prva violina.

I još jedan stvar. Njegov novi klub igra bez klasičnog napadača. Griliš se na taj detalj još nije navikao i nema sumnje da bi mu saldo od tri asistencije na 20 nastupa bio daleko ubedljiviji da ima centarfora kojem bi mogao da pakuje lopte - kako na nogu, tako i na glavu. Sa Olijem Votkinsom je prošle sezone recimo činio četvrti najbolji tandem Premijer lige. Četiri gola Votkins je postigao nakon Griliševih dodavanja uz još sijaset stvorenih prilika.

Zbog svega navedenog, ne čudi što Griliš još ne uspeva da uđe u kopačke koje je nosio pre godinu dana, pa ni sezonu pre toga, onu debitantsku u Premijer ligi koju je okončao sa osam pogodaka i šest asistencija.

"Bio sam solidan do sada, ali imam još mnogo toga da pružim. Mnogo je teže nego što sam očekivao da će biti. I dalje učim i uklapam se. Čuo sam da je nekim ljudima bilo potrebno i po godinu da se adaptiraju ovde, pa će možda biti ista situacija sa mnom. Želim da pogađam više i da namestim mnogo golova sledeće godine. Ludo je jer su standardi tako visoko postavljeni kako na terenu, tako i van njega. To je neverovatno, ali je istovremeno i razlog za uspehe koje je Siti beležio prethodnih godina", rekao je Griliš u ekskluzivnom intervjuu za britanski Skaj.

Nedavno je priznao da je očekivao da će učestovati u 20 ili 30 golova za Mančester Siti, ali je vrlo brzo doživeo otrežnjenje. Trenutno takav scenario deluje nezamislivo uzimajući u obzir da na polovini sezone kada se zbroje nastupi u svim takmičenjima, na 20 utakmica ima po tri gola i asistencije. Poređenja radi, u onom čuvenom ponižavanju Liverpula (7:2) posle kojeg je čitav svet pisao o njemu, Griliš je postigao dva i namestio tri gola!?

"Kada prolazite kroz sušni period, a plaćeni ste 117.000.000 evra, ljudi se pitaju da li ste vredni novca - gde su mu golovi, gde su asistencije? Razumem to, ali moram da gledam kao privilegiju činjenicu da je klub potrošio toliki novac na mene i da se nadam da ću se odužiti golovima i trofejima."

Englezi kao da je 1. april: Piksi nije među 50 najboljih na svetu, Ančeloti je 23, pola Premijer lige na spisku

Nije samo izašao iz šablona kluba čija je realnost sredina tabele Premijer lige i obereo se u redovima jednog od dva najveća favorita za trofej. Novina za reprezentativca Engleske bila je i Liga šampiona.

"Igrati u Ligi šampiona je potpuno drugačije u odnosu na Premijer ligu. Nikada ranije nisam igrao u Evropi i zaista sam to želeo. Neverovatno je čuti himnu Lige šampiona, tera vas da se uštinete da se uverite da ne sanjate. To je trofej koji fubdaleri zaista žele da osvoje. A ja sam došao u Siti da ih osvajam. To je ono što pamtite kada završite karijeru - pehare i medalje. Poraz u finalu Eura sa Engleskom učinio je da poželim trofeje sa Sitijem još više. Trenutno igramo briljantan fudbal i ako nastavimo imaćemo prilike da osvojimo nekoliko trofeja."

Koliko se Mančester ispostavio kao zahtevna sredina za Griliša pokazuje i činjenica da mu ni ogromno iskustvo i samopuzdanje koje je stekao igrajući za reprezentaciju Gordog Albiona nisu pomogli da se nametne kao bitnija figura za Sitijeve odlične rezultate - čelo tabele Premijer lige na polusezoni i prvo mesto u grupi sa Pari Sen Žermenom u Ligi šampiona.

"Igrati za reprezentaciju Engleske letos bilo je neverovatno. Kada vratim film, osvrnem se na sećanja, fotografije i snimke, shvatim koliko je bilo posebno. Prava je šteta što smo izgubili na penale, to je jedan od najgorih načina da budete poraženi. Bilo je to najbolje leto u mom životu."

Za kraj prozborio je koju o Mundijalu u Kataru naredne godine i šansama vicešampiona Evrope.

"Naravno da možemo da osvojimo Svetsko prvenstvo, ali neću samo sedeti ovde i pričati da ćemo to i uraditi. Imamo dobre šanse i način na koji smo igrali na Euru daje nam za pravo da verujemo da možemo da osvojimo mundijal", zaključio je Griliš.