Kažu da se sa decom ne osvajaju trofeji... Onda je Klop na Vembli izveo obdanište

Došao, video, pobedio. Nije pokorio Rim kao Cezar, ali jeste London i stadion Vembli. Nalik Bitlsima, kad kreću na oproštajnu turneju, tako je i Jirgen Klop osvojio prvi trofej posle objave da na kraju sezone napušta Liverpul. Uradio je to protiv Čelsija, u najmanje bitnom takmičenju kakvo je Liga kup, do čijeg pehara je najkraća staza, međutim, u kolekciji Nemca ima posebno mesto.

Kako zbog činjenice da je prvi (a možda ne i poslednji) pre nego što ode sa Enfilda, već da je zagrljen rukama dečice. Momcima iz akademije. Onima koji su silom prilika morali da budu na terenu, u odsustvu velikog broja povređenih prvotimaca. Deo ostrvske javnosti je posle finala sa Plavcima konstatovao kako je Klop započeo smenu generacija i da je još jednom ispred vremena.

Imao bi svo pravo ovog sveta bude malo egoista, da stavi sebe u prvi plan posle svega što je učinio za Crvene, jer su sa njim postali zdrav klub, ali se još jednom opredelio da gleda u budućnost. Godinu, dve unapred. Tamo vidi kako mečeve rešavaju sadašnji tinejdžeri.

„Rekli su mi da postoji engleska fraza 'ne osvajaju se trofeji da decom u ekipi'. E, pa nisam znao za to“, smejao se Klop posle utakmice koju jeste pogotkom glavom u produžetku rešio iskusni Virdžil van Dajk, ali koju su počeli ili završili Rajan Grevenberh (21), Konor Bredli (20), Harvi Eliot (20), Bobi Klark (19), Džejms Mekoneli (19) i Džejden Dans (18).

Osim Gravanberha, koji je plaćen Bajernu 40.000.000 evra, svi ostali su polaznici Liverpulove akademije. Momci koji su ili već igrali u prvom timu, poput Eliota, ili uveliko kucaju na njegova vrata. Zato je razumljivo što su mediji prišili Liverpulovom sastavu iz finala nadimak „obdanište“, apostrofirajući utisak da je u toku tiha smena generacija i da velikan ne bi trebalo da brine za budućnost, bez obzira ko će naslediti Klopa.

„Ponosan sam na našu akademiju. Na sve trenere angažovane u njoj. Video sam lice deteta Džejdena Dansa i siguran sam da trenutak sa finala nikad neće zaboraviti. Teško je scene slavlja potisnuti iz sećanja. Uostalom, nađite mi neku ekipu koja je sa ovoliko dečaka iz akademije izašla na crtu vrhunskoj, baš vrhunskoj ekipi, pride je savladala. Nikad nisam čuo tako nešto“.

Harvi Eliot (Reuters)

Za neke od pomenutih će se izvesno čuti. Na primer, Harvi Eliot je zabeležio više od 100 utakmica za Liverpul, a tek je zagazio u treću deceniju života.

„Oni koji nas pažljivije prate svesni su razvoja Bobija Klarka. Ludost, moram to tako da nazovem. Razvоj Džejmsa Mekonela je, takođe, lud. Dans nam se tek nedavno pridružio na trennzima, zavoleo sam tog momka prve sekunde. Baš je poseban. Mogli smo da uvedemo na teren i Levisa Kumasa ili Treja Nionija, kod kuće je ostao Kaidi Gordon. Lepo je biti partner tim dečacima, pratiti ih kako fudbalski rastu. Da budem prvi, ne i poslednji, ali prvi koji to želi da sprovede. Doduše, posao mi olakšavaju starosedeoci, daju veliko samopoizdanje ovima što dolaze“.

U nedelju popodne Klop je osvojio 13 trofej u karijeri, osmi u Liverpulu. Imaće priliku za još tri, pošto je u dobroj poziciji na premijerligaškoj tabeli, jedan od favorita za naslove u Ligi Evrope, a možda se vrati na Vembli, kad na programu bude finale FA kupa.

„Nije problem ako ode trener, ali ako bi otišli navijači koji su nam neprestana podrška to bi bio problem. Sve dok je tako, Liverpulu će biti dobro. S vremena na vreme potreban nam je razlog za slavlje. Ovo što se desilo protiv Čelsija je bilo izuzetno i možda nikad više neću osetiti sličnu emociju. Može biti da je za 20 godina trenerske karijere ovo trofej koji mi je posebno drag. Baš sam razmišljao: „Bože, šta se ovo dešava?“ Želim da ostavim Liverpul u dobrom izdanju. Sve ostalo, što se tiče budućnost, klub je već uskladio“, ni ovom rečenicom Jirgen Klop ne preuzima na sebe zasluge što će se sa tribina Enfilda uskoro čuti pesme nekim novim klincima.