Ko su Zvezdini rivali: Od Salaha, Fabinja i Savića do Eljunusija i Mukoka

Navijači mogu da pričaju šta hoće, ali u Crvenoj zvezdi neće moći još dugo da pate zbog epskog poraza od Viktorije Plzenj i eliminacije iz Lige Evrope. Okrenuće se, odraditi nekoliko treninga, a već će doći jesen i utakmice u Ligi konferencije. Naravno, pristalice srpskog šampiona će do tada već početi da kalkulišu koliko bodova je potrebno da se uđe u prvih osam i izbori direktan plasman u osminu finala, biće onih koji će pričati kako ih ništa pre četvrtfinala ni neće zanimati, ali sa kim će uopšte izabranici Alberta Rijere ukrstiti koplja u borbi za tu nokaut fazu?

Upravo tim pitanjem smo se pozabavili posle žreba, kada je postalo jasno sa kojih šest ekipa će crveno-beli igrati. Naravno, svima je u prvom planu Mohamed Salah i njegov (ali ne samo njegov) Trabzon, ali to je pomalo nezasluženo zasenilo ostale ekipe. Nikako crveno-beli ne smeju da potcene redovnog predstavnika Belgije na međunarodnoj sceni Gent. Ili Kopenhagen, za koji igra veliki broj izuzetno kvalitetnih i svetski poznatih fudbalera poput kontroverznog Nemca (zvanično 21-godišnjeg) Jusufe Mukoka. S druge strane, za većinu navijača gruzijska Iberija i istorijski predstavnik Andore Inter Eskaldes su potpune nepoznanice, pa u daljem tekstu možete saznati ponešto i o njima...

KOPENHAGEN – ZATEZANJE KAIŠA, JUSUFA MUKOKO I BROJNI PREKALJENI REPREZENTATIVCI

Jusuf Mukoko (©AFP)

Najtrofejniji danski klub se trenutno nalazi u lošoj fazi. Prošle sezone nije uopšte uspeo da izbori plej-of u Superligi Danske, odnosno neku od prvih šest pozicija, pa je morao kroz baraž (pobedio Brendbi posle produžetaka) do mesta na međunarodnoj sceni.

Kopenhagen je krenuo kvalifikacije od 2. kola, a u toj rundi je i imao najviše problema. Na neutralnom terenu u Košicama je odigrao 3:3 sa ukrajinskom Polisjom, a zatim je na Parkenu slavio sa 2:1. Pritom, celo drugo poluvreme revanša je odigrao sa igračem manje zbog isključenja Junosukea Suzukija.

U 3. kolu izabranici nekadašnjeg stratega Majnca i Union Berlina, Boa Svensona, lagano su izašli na kraj sa Debrecinom (3:0 u Mađarskoj, 5:1 kod kuće), a zatim su u plej-ofu eliminisali i Inter Turku. U Finskoj je bilo 0:0, mada je Kopenhagen bio bolji, a razliku u klasi potvrdio je na Parkenu. Komotno je slavio u četvrtak sa 4:1.

Zasad odigrao je četiri meča u Superligi Danske. Pobedio je Lingbi (3:2), Silkeborg (3:1) i Randers (4:0), ali pre pet dana je doživeo debakl na gostovanju Viborgu (0:4). Očigledno je da se, barem na početku sezone, 16-struki šampion svoje zemlje muči na gostovanjima. Zato, dobro je što će protiv Crvene zvezde igrati u Beogradu.

Podsetimo, Kopenhagen je 2019. godine več gostovao na našem najvećem stadionu u 3. kolu kvalifikacija za Ligu šampiona. Bilo je tada 1:1, baš kao i nedelju dana na Parkenu, a crveno-beli su prošli dalje posle penala.

Naravno, taj i današnji Kopenhagen nemaju dodirnih tačaka, prošlo je previše vremena. Najzvučnije ime koje Svenson ima na raspolaganju je nekadašnji reprezentativac Nemačke i napadač Borusije iz Dortmunda Jusufa Mukoko, koji igra drugu sezonu tamo. Prošle je bio solidan, postigao je 18 golova u svim takmičenjima, uz tri asistencije, a uz to je bio junak u pomenutom baražu sa Brendbijem sa dva pogotka. Međutim, ušao je slabije u novu sezonu i na prvih pet mečeva nije dao nijedan gol. Naravno, ima još mnogo vremena do utakmice sa Zvezdom, tako da to lako može da se promeni.

Kapiten ekipe je 34-godišnji vezista Tomas Delejni, još jedan bivši igrač Dortmunda, ali i Sevilje, Hofenhajma i Anderlehta. Levonogi veteran iza sebe ima 81 nastup za reprezentaciju Danske i teško je zamisliti tim Kopenhagena bez njega.

Tu je i dugogodišnji ofanzivac reprezentacije Norveške Mohamed Eljunusi (32), nekadašnji član Bazela, Sautemptona i Seltika. Na prvih 10 utakmica u sezoni on je lider ekipe sa sedam golova i tri asistencije.

Jako ime je i Andreas Kornelijus, takođe danski reprezentativac, koji je godinama predvodio napad Atalante, Parme i Trabzona. Na golu je bivši golman Ajaksa i PAOK-a, Hrvat Dominik Kotarski, a od zvučnijih imena iz odbrane izdvajaju se peruanski reprezentativac Markos Lopez, Norvežanin Birger Meling i Meksikanac Rodrigo Ueskas.

Kopenhagen je ovog leta, barem zasad, ozbiljno zategao kaiš. Trošio je daleko manje nego prethodnih sezona kada je uglavnom probijao granice između 15.000.000 i 20.000.000 evra za obeštećenja. Sada je od Ujpešta kupio Akosa Markgrafa za 1.500.000 evra, od afričkog šampiona Mamelodi Sandaunsa Tapela Maseka za istu tu cifru, dok je 1.000.000 evra platio Asgera Serensena iz praške Sparte. Feliks Beidžmo iz Orhusa i Aleks Kral iz Union Berlina su došli bez obeštećenja, dok je Dijant Ramaj pozajmljen od Dortmunda.

GENT SE „ODOMAĆIO“ U LIGI KONFERENCIJE

Gent se posle godinu dana pauze vratio u Ligu konferencije, u kojoj je prethodno učestvovao četiri puta zaredom. Poslednji put kada je igrao u Ligi Evrope, u sezoni 2020/2021, belgijski klub je dva puta poražen od Crvene zvezde, a u trećem po kvalitetu klupskom takmičenju na Starom kontinentu, čak tri puta je odmeravao snage sa srpskim klubovima. Dva puta sa Partizanom i jednom sa TSC-om. Protiv crno-belih je tri puta bio uspešan na četiri meča, dok je protiv ekipe iz Bačke Tople jednom bio ubedljiv.

Gent proteklih godina ne uspeva ozbiljnije da se umeša u borbu za titulu u svom prvenstvu, a poslednji trofej osvojio je u sezoni 2021/2022, kada je osvojio Kup Belgije. U međuvremenu, kada je u pitanju Liga konferencije, u svakom od dosadašnja četiri učešća stizao je do nokaut faze, a iskorak je napravio u sezoni 2022/2023, kada je prošao čak do četvrtfinala, eliminisavši Karabag i Bešiktaš, dok ga je na putu ka polufinalu eliminisao Vest Hem.

Prošla sezona nijke bila blistava kada je u pitanju Gent, ali je peto mesto bilo dovoljno da se potonovo zaigra u Ligi konferencije. Ipak, početak ove je gotovo blistav za sastav Rika de Mila. Gent ima šest bodova nakon dva odigrana kola u belgijskom šampionatu, a u kvalifikacijama nema nijedan poraz. Belgijanci su se najviše namučili sa ukrajinskim Čerkazijem u drugoj rundi, kojeg su izbacili na penale, a nakon toga su eliminisali Geteborg, pa Hibernijan. Zanimljivo, oba tima su izbacili pobedama u gostima. Protiv Crvene zvezde će takođe gostovati, tako da ekipa Alberta Rijere mora da bude oprezna.

Gent je ovog leta inkasirao 15.500.000 evra do prodaje igrače, od čega 6.000.000 za poljskog krilnog fudbalera Mihala Skoraša, koji je otišao u francuski Lans. Sa druge strane, uloženo je upola manje, ali je očigledno ofromljen kompatibilan tim, koji za sada vrlo dobro odgovara na takmičarske ciljeve. Videćemo šta će se desiti kada bude naleteo na jače od sebe, a u tu kategoriju bi trebalo da spada i Crvene zvezda, pod uslovom da Rijera postavi stvari na svoje mesto u skrojem periodu.

LUGANO: BUNDESLIGAŠKI OTPACI

(©AFP)

Najjači tim iz trećeg šešira, mada objektivno – nismo baš sigurni u to. I da nismo gledali Hetafe protiv Partizana, a nisu se Španci tu proslavili, tvrdili bismo da znamo bolje. No, Lugano poslednjih sezona jeste standardan učesnik evropskih takmičenja, Ligu Evrope je igrao 2017/2018 i 2019/2020,nikada nije prošao dalje, da bi se od 2023/2024 prešaltao na Ligu konferencije.

Imali smo priliku da ga dva puta gledamo i protiv srpskih klubova, prvo je 2023. eliminisao Partizan posle produžetka s ukupnih 3:2, da bi ga 2024. TSC upisao u istoriju fudbala u Bačkoj Topoli pobedom od 4:1. Te sezone ga je u plej-ofu Lige konferencije izbacilo Celje, pa opet to ponovilo 2025. u kvalifikacijama, kada je Lugano pao i pred Klužom. Ovog leta je bio sigurniji i redom izbacivao Dukađini, faranski NSI i Makabi iz Tel Aviva, koji je kao domaćin igrao u Gruziji.

Lugano naravno nije klub koji se razbacuje parama, Švajcarci su prilično štedljivi. Ove sezone su na nove igrače potrošili svega 4.300.000 evra, glavnicu za desno krilo koje im igra špica Dereka Monkadu. Već je on dao četiri gola na deset utakmica. Internasionalu iz Bogote je za obeštećenje plaćeno 3.000.00 evra. On je stigao kao zamena za Jorgosa Kucijasa, koji je prodat Famalikau za 2.500.000 evra. I već mu se Monkada primakao po broju goova, jer Grk ih je lani dao samo šest. Ali nije ni bio prvi špic.

To je Nemac Kevin Behrens, sa već šest golova u kvalifikacijama za Ligu Evrope jedan od igrača koji odskače u Luganu. Inače je nekadašnji član bundesligaša poput Uniona ili Volfzburga mada se veći deo karijere smucao po nižim ligama.

Igrač sa najvećim pedigreom u Tunu je kapiten Renato Štefen, reprezentativno desno krilo, takođe sa bundesligaškim stažom u Volfzburgu, ali baš ozbiljnim.

Tu je dalje fudbaler sredine terena Anto Grgić, oprobao se i on u Bundesligi, ali je odigrao samo pet minuta za Štugart. Štoper Lukas Mai dete je Bajerna iz Minhena, on nije dobio ni minut u Bundesligi. Vezista Janis Siminjani sakupio je odavno 275 minuta u francuskoj Ligi 1 kao igrač Ajačija.

Nije Lugano dakle previše menjao, uglavnom se rastajao sa igračima koji mu nisu bili prvi izbor, poput Jasina Sbaija, sada fudbalera Železničara.

Sve skupa, da Zvezda trenutno nije u igračkoj i rezultatskoj krizi, Lugano ne bi važio ni za pretnju. Mada se svakako ne sme potcenjivati. O tome svedoče i tri pobede na startu prvenstva Švajcarske (prošle sezone su završili treći sa osam bodova zaostatka za Tunom) uz gol razliku 11:2. Savladali su Vaduc, pa zgazili Cirih i Grashopers, trenutno dva fenjeraša Superlige.

TRABZON: SALAHOMANIJA UGUŠENA U MAĐARSKOJ

(©Reuters)

Četvrti klub Turske istorijski, prošle sezone treći, jer je bio ispred Bešiktaša, sa osam bodova zaostatka za vodećim Galatasarajem. I ponadali su se svakako navijači da im se ove sprema iskorak, jer desetostruki šampion Super liga napravio je pravu pometnju kada je šokirao fudbalsku planetu potpisivanjem ugovora sa Mohamedom Salahom učinivši Egipćanina najplaćenijim igračem na Starom kontinentu sa platom od 10.000.000 evra, bonusom za potpis od 14.000.000, premijama ii gomilom drugih privilegija od vile i automobila, preko marketinških prava do procenta od prodaje dresova.

Na sve to, Trabzon je potrošio još 44.420.000 evra na obeštećenje za druge novajlije, mada je skoro isto toliko i zaradio prodajama, pre svih veziste Hrista Inao Ulaija, koji je za 26.000.000 evra otišao u Fjorentinu. Još 15.000.000 zaradili su prodajom centarfora Felipa Augusta Zenitu i tako ostali bez njegovih 15 golova iz prošle sezone. Sada će sav teret u napadu nositi Pol Onuaču, koji je prošle sezone sa 26 golova bio još jefikasniji, a Trabzon neretko igra sa dva špica. Za svaki slučaj Turci su Standardu iz Liježa dali 3.000.000 evra za 18-godišnjeg Renea Mitonga.

Desno krilo Oleg Zubkov, sa četiri gola i 12 asistencija, otišao je u AEK Marka Nikolića za 4.000.000 evra kad mu je postalo jasno da pored Salaha neće imati toliku ulogu. Isti razlog “oterao“ je i Edina Višću, mada on zbog loma stopala nije imao dobru sezonu iza sebe.

Što se tiče dolazaka, Salah nije tu bio jedino zvučno ime, naprotiv. Iz Saudijske Arabije, konkretno AL Itihada, Trabzon je vratio čuvenog Fabinja, još jednog bivšeg igrača Liverpula. Za levo krilo Arala Šimšira dao je Midtjilandu 15.000.000 evra što ne zvuči toliko mnogo kada imamo na umu da je on prošle sezone dao 12 golova i namestio još 21. Da je Trabzon hteo da ima silu na oba krila govori i to što je Šimširovu poziciju stigao i Noa Saviolo, sa cenom od 11.500.000 evra drugo najskuplje pojačanje ovog leta. Saviolo je lani u Vitoriji Gimaraeš dao dva gola, namestio još osam. Iz Bešiktaša je za 8.500.000 evra stigao Albanac Ernest Muci, još jedan efeketan igrač sa 15 golova i devet asistencija uz svoje ime u prošloj sezoni. Napad dakle zatrušujuće zabrinjavajući.

Od skupocenih pojačanja stigao je još levi bek Benfike Sidni Lopes Kabral za 7.000.000 evra, blistao je prošle jeseni na pozajmici u Estrelji Amadori, odmah posle 1.750.000 vrednog transfera iz Kelna u startnog štopera je promovisan Dženk Ozkadžar, a kao slobodan igrač iz Đenove je pristigao i 33-godišnji ukrajinski reprezentativac Ruslan Malinovski, nekada fudbaler Atalante i Olimpika iz Marselja. Već dve godine je tu i bivši štoper Partizana, sada kapiten Trabzona, Stefan Savić.

No, uz sve te promene možda je i normalno što nije sve momentalno leglo, pa se Trabzon propisno obrukao kada je u plej-ofu Lige Evrope doživeo pravi prodolčom u dvomeču sa Ferencarošem – 0:1 kod kuće i 0:4 u Budimpešti. Mada se atmosfera u klubu popravila kada su Salahova dva gola donela timu prvu ligašku pobedu ove sezone, protiv Istanbul Bašakšehira (2:1).

Trabzon je dakle finansijski moćan, kod kuće glasan toliko da pucaju bubne opne, ali u Evropi ne predstavlja nikakav bauk. Osetila je to već i Crvena zvezda u sezoni 2022/2023 kada je bila sa njima u grupi Lige Evrope. Jeste završila kao poslednja, Trabzon je – i tada sa atraktivnim imenima kakva su bili Marek Hamšik ili Mark Bartra – bio treći, iza Ferencvaroša i Monaka, ali je u oba sudara domaćin slavio identičnim rezultatom -2:1. A, podsetimo, sada će Zvezda biti domaćin. Tada se Trabzon spustio u Ligu konferenciju i odmah ispao od Bazela. I od tada nije igrao glavnu fazu nekog evrokupa, jer je u sezoni 2024/2025 ispadao prvo od Rapida, pa Sent Galena u kvalifikacijama.

Tada doduše nije imao Salaha.

IBERIJA 1999 – NOVA SILA U GRUZIJI KOJA JE MENJALA IME, BIVŠI OMLADINSKI REPREZENTATIVAC SRBIJE PREDVODI ODBRANU

Vahid Selimović u duelu sa Florijanom Vircom (©AFP)

Za većinu navijača aktuelni prvak Gruzije je verovatno velika nepoznanica. Kao što mu ime kaže, klub iz Tbilisija postoji od 1999. godine, ali do 2023. se on takmičio kao Saburtalo. Prvih šest godina proveo je kao amatersku klub, osnovan u jednoj osnovnoj školi u Tbilisiju. Kupila ga je 2005. godine automobilska grupacija Iberija, otkad kreće uspon tadašnjeg Saburtala.

Na čelu ove grupacije nalazi se Tarijel Hečikašvili, čovek koji je kasnije (2015-2017) bio i ministar omladine i sporta Gruzije. Njegovim dolaskom Saburtalo je počeo da privlači najbolje lokalne stručnjake, a njegova omladinska škola je počela da proizvodi fudbalere za veliku scenu. Prvi biser bio je Giorgi Čanturija, desno krilo koje je snimila Barselona i godinu i po dana ga držala u svojoj akademiji. Vremenom, klub je dobio i svoj stadion, prostor za treninge i drugu neophodnu infrastrukturu. Prvi put u prvoj ligi našao se 2015. godine, pomenute 2018. godine je završio na tronu, a naredne je uzeo i svoj prvi od tri Kupa Gruzije. U međuvremenu se Saburtalo ustalio i na međunarodnoj sceni, polako se podizao na svim nivoima, pa je 2024. i 2025. ponovo postajao šampion.

Iako je povremeno umeo da iznenadi i pobedi timove protiv FCSB-a, Šerifa ili Ararat Jermenije, do ovog leta nije imao neki značajniji uspeh na međunarodnoj sceni. Tek šesta evropska sezona donela mu je plasman u ligašku fazu nekog takmičenja UEFA.

I to, kao i Zvezdi, kroz dve eliminacije. Iberija 1999 je krenula od 1. kola kvalifikacija za Ligu šampiona, gde je savladala estonsku Floru (2:2 kod kuće, 3:2 u Talinu). U 2. kolu Slovan iz Bratislave je bio prejak (ukupnih 1:3), da bi u 3. kolu kvalifikacija za Ligu Evrope tek posle produžetaka savladala ekipu koju je Crvena zvezda nedelju dana pre toga rutinski savladala – Larn iz Severne Irske. U Larnu je bilo 0:0, u revanšu u Tbilisiju Gruzini su slavili pogotkom Nike Siharulašvilija u 102. minutu.

To im je osiguralo plasman u Ligu konferencije, ali imali su priliku da se domognu i Lige Evrope. U plej-ofu su ipak naleteli na preopasnu minu, Jagjelonija ih je savladala sa 4:0 u Poljskoj i 2:1 u Tbilisiju.

Trener Iberije je od sredine juna Ukrajinac Andrej Demčenko, pošto je Guga Nergadze dobio otkaz posle slabog početka sezone. Nekadašnji strateg Metalista, Dila Gorija, Dinamo Batumija, Ženisa i Araza nema neke zvučne igrače na raspolaganju. Većinom su domaći igrači, interesantno nijedan od njih nije A reprezentativac, dok su svega sedmorica stranci. Štoper Vahid Selimović (29) je rođen u Luksemburgu, igrao je svojevremeno za omladinsku reprezentaciju Srbije, a kasnije je postao A reprezentativac Luksemburga za koji je sakupio 15 nastupa. Igrao je za Mec, Apolon iz Limasola, OFI Krit, Goricu i sarajevski Željezničar, a u Gruziju je došao prošle zime iz rumunskog Hermanštata.

On igra u tandemu sa nekadašnji štoperom Hrvatskog Dragovoljca Filipom Čančarom. Ovaj 25-godišnjak iz Hrvatske je najveći deo karijere proveo u Australiji, nastupao je za Vestern Sidej i Njukasl Džetse, a u Iberiju je došao ovog leta. Stranci su još bivši bek Leganesa, Urugvajac Sebastijan Figeredo, Ukrajinac Eldar Kuljev, Brazilac Lukas Kafe i Nigerijci Ibrahim Alhasan i Stiven Ende.

Prvenstvo Gruzije se igra tokom kalendarske godine, a zasad su odigrana 22 od 36 kola. Doduše, Iberija je odložila dva meča zbog kvalitikacija, pa je delom i iz tog razloga tek treća na tabeli. Ima 34 poena, isto koliko i drugoplasirani Dinamo Tbilisi, dok je lider Rustavi sa 41 poena iz 22 meča. U zavisnosti od toga kada Iberija bude igrala sa Zvezdom (raspored u Ligi konferencije će se znati do kraja nedelje), može da se desi da Gruzinima taj meč bude sporedan ako se zakuva u borbi za titulu.

MOŽE LI ESKALDES NEGDE DA „ESKALIRA“?

Fudbal u Andori je ostvario istorijski uspeh zahvaljujući Inter Eskaldesu. Šampion Andore je eliminisan na startu kvalifikacija za Ligu šampiona od Linkolna, ali je potom otišao u društvo koje mu apsolutno odgovara. Ubedljivo je eliminisao Floru iz Talina, nakon čega je naleteo na Dritu. U Prištini je bilo 2:2, a potom veoma dramatično u Enkampu. Za to je bio zaslužan domaćin, koji nije uspeo da reši posao tokom meča, iako je uputio čak 28 udaraca ka protivničkom golu, od čega samo tri u okvir gola.

Na kraju, odluka je pala u penal seriji. Andora je iza sebe ostavila samo San Marino i Crnu Goru, kao jedine preostale članice UEFA, koje nikada nisu imale predstavnika u nekom evropskom takmičenju.

Sve do nedavno, fudbalerima u Andori sport je predstavljao tek hobi ili sporedni izvor prihoda. Ipak, čitava slika se iz korena promenila kada su počele da pristižu finansijske injekcije iz nagradnog fonda UEFA, preko Lige konferencija. Prethodnih sezona Inter je pobeđivao Vikingur, Velež, Hibernijan i FCSB, pritom i eliminisao Farane i klub iz Bosne i Hercegovine. Rukovodstvo kluba brzo je shvatilo da svaki novi korak u Evropi garantuje zaradu koja omogućava dalji razvoj.

To je bio okidač za potpunu profesionalizaciju. Zapošljeni su stručni skauti, a temelj novog tima izgrađen je na prekaljenim španskim veteranima i taktički pismenim fudbalerima iz tamošnjih nižih profesionalnih rangova. Pristup radu je drastično unapređen načinom treniranja. Zbog toga ovaj plasman ne predstavlja nikakvu slučajnost, već je jasan dokaz sposobnosti jednog takmičarskog tima, koji će pokušati da napravi još neki istorijski iskorak na evrosceni. Zanimljivo, dres ekipe koju trenira Felip Ortiz nosi Maurcio Poketino, sin poznatog argentinskog trenera i sadašnjeg selektora Maurisija.

Pišu: Dejan Stanković, Nenad Jovanović, Strahinja Milićević