Lalatović: Ovo je za moju ćerku i dva sina, doviđenja i prijatno...

Šta je sve noćas preživeo u Nišu trener Vojvodine Nenad Lalatović teško je pobrojati. A koliko je zaista teško bilo preživeti zna samo kontroverzni stručnjak... Počevši od uvreda sa tribina koje su krenule od prvog minuta, preko prokockanih 2:0, pa do slavlja posle penal-ruleta.

Dok je posle meča davao izjavu za Arenu sport Lalatović je izgledao kao da ga je neko polio kofom vode.

Zanimljivo, nikad nije bio kraći...

"Nikad slađi trofej za mene... Apsolutno smo zaslužili da dobijemo ovu utakmicu. Zaslužili smo da je dobijemo još u regularnom delu. Ali dobro... Bog prati hrabre. Moji igrači su pokazali ko su i šta su, ostavili su srce na terenu i zasluženo slave".

Lalatović je na kraju želeo da naglasi kome poklanja veliki trijumf...

"Mnogo sam srećan zbog mog sina i moje ćerke, ovo je pobeda za njih. Doviđenja i prijatno".

Kasnije, u razgovoru sa novinarima, bio je nešto duži, pa je i pojasnio zašto deci pobeda, mada to obično i ne treba pojašnjavati. Međutim, ovo su specifične okolnosti.

“Moja deca sve ovo proživljavaju, vređaju ih svih 90 minuta. Majku moju decu vređaju svih 90 minuta. Moja porodica je velika, moja porodica je jaka, moja deca su snažna i znaju da te uvrede ne zaslužuju. Ja sve te povrede istrpim stoički. Istrpeo sam i večeras i ovu pobedu poklanjam porodici“.

Posebna poruka i za grad Novi Sad i velika zahvalnost igračima.

“Zaslužili smo da pobedimo u regularnih 90 minuta. Ali Bog je tako hteo. Bog je tražio da se igra do samog kraja. Moji igrači su pokazali da su pravi, da su veliki klub, da su veliki igrači, da se tako bori za Vojvodinu, sever Srbije i Novi Sad. Ovo je sve njihovo. Svaki Novosađanin treba da bude ponosan na igrače Vojvodine. Ostavili su srce za svoj grad, za svoju Vojvodinu i doneli trofej tamo gde pripada. A trenutno mu je mesto u NS“.

Naravno, emotivan trenutak i za samog Lalatovića. Potvrda onoga što se već dugo zna, iako mu se zbog temperamenta često ne priznaje: da je Lalatović bez sumnje jedan od najboljih, ako ne i najbolji trener u Srbiji. I prvi trofej u njegovoj karijeri.

“Priželjkujem ovaj trofej već 11 godina, tri puta sam igrao u polufinalu. Ispao sam, sad ušao i osvojio trofej protiv Paritzana. A dva puta me je Partizan izbacivao u polufinalu. Treći put se namestilo ovako“.

Za kraj, džentlmenski, još jednom o igračima.

“Tim je rešio. Mi nemamo pojedince da možemo jednim potezom da rešimo utakmicu. Ali smo kroz kolektiv osvojili ovaj trofej.  Nadam se da će navijači napraviti lep doček za moje igrače, zaslužili su to“.