Ludnica u Nišu, Lalatović uzeo Kup Partizanu (VIDEO)

Rulet je stao na crveno! Posle 120 minuta pravog fudbalskog rolerkostera i penal drame, Vojvodina je razvlastila Partizan i postala novi pobednik Kupa Srbije. Bilo je to jedno od najuzbudljivijih finala u poslednjih 20 godina, sigurno najsadržajnije otkako se igra pod imenom srpskog Kupa. Novosađanima ni 2:0 nije bilo dovoljno da slave u 90 minuta, crno-beli su se sa dna provalije vratili do vrha i onda sami sebe slomili.

Na kraju 4:2 u penalima posle promašaja Uroša Vitasa i Saše Zdjelara nakon 2:2 posle 120 minuta igre i trofej drugi put u istoriji ide u Novi Sad.

A, prvi put u trenerskoj karijeri pehar je podigao Nenad Lalatović. Kontroverzni šef struke Vojvodine je dočekao da osvoji trofej i to protiv njegovog omiljenog rivala. Vređali su ga otkako je zakoračio na teren, gađali njegovu klupu topovskim udarom, ratovao je sa sudijama, prešao kilometražu kraj aut linije kao njegovi igrači na terenu i na kraju je visoko podigao ruke u znak pobede.

Lale su odigrale tačno onako kako su mogle da pobede Partizan. Čvrsto pozadi, sa zbijenim linijama, čekajući kontre i greške rivala. Kojih je bilo za izvoz. I kada im se ljuljalo tlo pod nogama posle šokantnog gola u 96. minutu, ostali su Novosađani dovoljno pribrani da utakmicu izguraju do penala, a tamo da nijednom od njihovih igrača ne zadrhti noga. Štaviše, Miodrag Gemović je uspeo i da mangupskom "panenkom" pogodi mrežu Vladimira Stojkovića. Kao da je odigrao na stotine ovakvih utakmica, a ne svoju prvu.

Za Partizan je sezona - skrhana. Trku za titulu je davno izgubio, sad je ostao i bez pehara koji je četiri godine uzastopno krasio trofejnu salu u Humskoj. Može slobodno da se kaže, uz sve zasluge Vojvodine, da su crno-beli i sami sebe pobedili, jer su golove primili posle kardinalnih grešaka Strahinje Pavlovića - mada za onaj prvi deli odgovornost i sa Nemanjom Miletićem, koji je zakasnio da pokrije Miljana Vukadinovića - na kraju i kada su došli do 2:2 potpuno su prestali da igraju, da bi na koncu promašili i dva penala.

Posle apsolutnog spektakla u drugom poluvremenu, zaboraviće se koliko je prvo bilo prazno, sporo, dosadno, sa dve šanse za gol. Prvu je promašio Takuma Asano sa peterca posle pasa Umara Sadika, ali Vojvodina svoju priliku nije proćerdala.

Šta se to događalo sa Strahinjom Pavlovićem na ovom meču, teško je razumeti. Da li je doživeo pad forme, da li je emotivno bio poljuljan jer mu je bila ovo oproštajna utakmica Partizana, tek pravio je kardinalne greške kakve se kod njega nisu do sada viđale. U tom kritičnom trenutku se precenio u onom u čemu je najbolji - u duelu. Čini se bespotrebno je ušao u borbu telom sa Momčilom Mrkaićem, koji ga je nadigrao, nadremplovao, uzeo mu čistu loptu i skrojio šansu iz koje je Vukadinović sa pola metra pogodio mrežu - 1:0.

Ulaskom Sejdube Sume i gonjen činjenicom da mu vreme curi, crno-beli tim je zaigrao mnogo bolje u nastavku, krenuo na sve ili ništa. Zapretio je raspoloženi Sadik, dobrim delom meča je bio jedini koji je zaista pretio u crno-belom timu, imao je Nigerijac dve odlične šanse i onda - slom. Novi težak kiks Pavlovića, prošetao ga je iskusni Petar Bojić u srcu šesnaesterca i matirao Stojkovića. Velika majstorija asa Vojvodine, jednog od igrača utakmice s obzirom na to da je on namestio prvi gol Vukadinoviću.

Našao se Partizan pred matom. Krenuo je grlom u jagode, više nije imao kud. Do kraja se igralo na polovini Novosađana.Titulu junaka utakmice u tim trenucima je Bojiću iz džepa izvukao Vošin golman Emil Rockov. Čuda je pravio 25-godišnji Rockov među stativama novosadskog tima, ali utisak je da se Voša ipak prerano povukla.

Kada je Filip Stevanović u 80. minutu smanjio na 2:1 - prelepa je to bila kombinacija sa Sadikom - zaljuljao se Čair, tenzija je parala nebo. A gol je sve vreme visio u vazduhu, Partizan maltene da nije izlazio iz Vošinog kaznenog prostora.

Činilo se da napadi neće uroditi plodom, činilo se da će se Vojvodina odbraniti. A onda, šest minuta sudijske nadoknade i kao u kakvoj holivudskoj limunadi: tragičar meča se pretvara u junaka, ružno pače u labuda. Strahinja Pavlović daje gol makazicama u 96. minutu! Kad se tad nisu srušile tribine u Nišu...

Produžeci su bili kao prvo poluvreme. Partizan je stao, više se plašio da ne primi gol nego što je krenuo po treći, dok Vojvodina više nije ni mogla, pošto je Lalatović potrošio sve izmene u nameri da sačuva vođstvo u regularnom toku. Bez šanse za 30 minuta, kalkulisale su obe ekipe, igrale bez previše rizika, noge su već bile umorne i lopta nije slušala kao na početku meča.

Vrhunac drame - penali.

I u tom penal ruletu lopta je stala na - crveno. Pehar ide za Novi Sad. Promašili su čitav gol Zdjelar i Vitas, na drugoj strani Novosđani su bili hiruški precizni. Posebno Gemović koji je prodao panenku Stojkoviću, da bi fatalni udarac crno-belima zadao Stefan Đorđević.

Nedostajala je ovakva Voša srpskom fudbalu. I dobro nam se vratila.

VOJVODINA – PARTIZAN 2:2 (2:2, 1:0), penalima 4:2

/Vukadinović 37, Bojić 55 - Stevanović 80, Pavlović 90+6/

Stadion: Čair

Gledalaca: 5000

Sudija: Danilo Grujić

VOJVODINA: Rockov – Andrić, Bralić, Saničanin, Đorđević – Stojković – Drinčić, Čović (od 81’ Zukić), Vukadinović (od 64. Gemović), Bojić (od 82’ Stojisavljević) – Mrkaić (od 55. Devetak).

PARTIZAN: Stojković – Miletić, Ostojić (od 46. Vitas), Pavlović, Urošević – Zdjelar, Šćekić (od 46. Suma (od 77. L. Pavlović) – L.Marković (od 33. F.Stevanović), Natho, Asano (od 72. Matić) – Sadik.