Luka Modrić sad zna kako je bilo Ančelotiju kod Kapela

Poslednji gol dao je u februaru (Elćeu), prethodni namestio u aprilskom revanšu polufinala Kupa kralja (protiv Barselone), posle čega su kolone iza imena Luke Modrića prazne. Donekle razumljivo, jer mu se i minutaža značajno smanjila.

Na prvi pogled deluje da je vezista Reala razočaran što je skrajnut, ali se čini da Karlo Ančeloti drži situaciju pod kontrolom. Na kraju krajeva, sve do Madriđani pobeđuju – a pobeđuju – niko ne diže halabuku povodom statusa kapitena hrvatske reprezenatcije. Osim što povremeno Marka i As konstatuju kako je dolazak Džuda Belingema uticao da se Luka preseli na klupu i zapitkuju da li je zbog toga nervozan.

A onda se javi Don Karlo i objasni da je Modrićev uticaj dragocen i kad ne igra, jer iskustvom (a prošlog meseca je proslavio 38. rođendan) drži svlačionicu na okupu i predstavlja (i dalje) uzor mlađima, kao što je senzacionalni Englez, zbog koga je i ostao tek na 391 minutu raspoređenih na devet utakmica.

„To je nova situacija za mene. Ne igram kao pre, niti koliko bih hteo. Svi znate da uvek želim da sam na terenu, ne želim pauzu i odmor. Najbolje se osećam i pripremam kad igram, ali je situacija takva i može da donese neke pluseve u budućnosti. Videćemo, ali ja to ne želim. Ja hoću da igram ako je potrebno svaka tri dana, jer se fizički osećam dobro. Da nisam dobro, bila bi druga priča. Mentalno se isto dobro osećam. Sve ovo je normalan proces i tako ga prihvatam“, predočio je Modrić uoči susreta Hrvatske i Turske u okviru kvalifikacija za Prvenstvo Evrope.

Njegove reči iz Osijeka su brzo stigle do Madrida. Svako ih tumači kako želi. Marka čak možda preteruje i pokušaju da zavadi trenera i jednog od stubova ekipe, potencirajući kako je Luka rekao da želi da igra, međutim, u jednom od pređašnjih tekstova isti list navodi da je upravo Karlo Ančeloti svestan položaja u kome je Modrić, jer se i sam u njemu našao.

Bilo je to tokom sezone 1991/92, dok je nosio dres Milana. Tad je izgubio mesto startera usled promocije u tom trenutku mladog Demetrija Almertinija. Na klupi je sedeo Fabio Kapelo i video da se Ančelotiju bliži kraj karijere, a da u bazi ima talenta koji je sa Paolom Maldinijem i Alesandrom Kostakurtom obeležio epohu kluba sa San Sira. Ančelotiju nije bilo pravo (a, kome je?), shvatio je da mu je vreme isteklo, te sezone počeo je samo deset utakmica Serije A, na još dve ušao i polako je počeo da se sprema za penziju. Albertniju je ta sezona kod Kapela bila prva ozbiljna od ukupno 14 koliko je proveo među Rosonerima.

Sad se nešto slično dešava u Madridu. Svi uživaju u Džudu Belingemu. I niko ne spori uticaj Luke Modrića, samo što se čini da dolaze mlađe snage. Za veterane će uvek biti mesta u zahtevenom ritmu utakmica, ali zle krvi između trenera i igrača nema. Da ima, pucalo bi na sve strane i Real bi dosad prosuo više bodova. Ovako, Belingem je zamaskirao neke probleme, a ako postanu očigledniji, zna se koga će Don Karlo pozvati da uđe s klupe.