V. TomkovićMalo nam za sreću treba
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 3min | pon. 05.10.26. | 08:45
Nećemo da slavimo junačke poraze, ali Srbija je u Ajndhovenu najzad izgledala kao tim koji nije zalutao u A Ligu nacija
Poslednji utisak je uvek najjači, pa zato veliki deo fudbalske javnosti danas mnogo zadovoljnije i sa više optimizma gleda na budućnost fudbalske reprezentacije Srbije nego u nedelju u ovo vreme. Jer, puleni Veljka Paunovića su zaista, kada to niko nije očekivao, odigrali jako dobru utakmicu u Ajndhovenu protiv Holandije i zaslužili više od poraza (1:2).
Nećemo da slavimo junačke poraze, bronze zlatnog sjaja i ostale besmislice. Ali, hoćemo da konstatujemo da je na Filips areni Srbija najzad izgledala kao tim koji nije zalutao u A Ligu nacija. Kao tim koji može da se takmiči sa najboljima u Evropi, čak da ređa šanse na terenu protivnika i da Holandiju učini da se u poslednjih sedam-osam minuta brani svim raspoloživim snagama u svom šesnaestercu da ne primi gol.
Izabrane vesti
Kada smo pre neki dan pisali da nam je potrebno nešto na terenu, da nam ekipa igrom ponudi slamku vere u Paunovićevo „verujte u proces“ – to smo i dobili. Tamo gde smo se najmanje nadali. I kada smo se najmanje nadali, jer je posle fijaska u Minhenu delovalo da Orlove čeka giljotina u Ajndhovenu. Ali, negde je nešto kliknulo, novi momci su doneli svežu krv, pozitivnu drskost na teren, zaigrali bez mrve straha, te uz dirigentsku palicu veterana Tadića Srbija je zaista igrala neuporedivo bolji fudbal nego u tri prethodne utakmice.
Ako u porazu može nešto da se dobije, to je onda talas samopouzdanja koji je zapljusnuo sve, od igrača do navijača. Jer, Paunovićev tim pored toga što kuburi sa kvalitetom na nekim pozicijama, nije imao ni mrvu vere u sebe na terenu posle svih udaraca koje je pretrpeo u poslednjih godinu i kusur dana. Vidi se to u strahu da se krene napred, da se kombinuje loptom, u strahu od greške... Protiv Holandije toga nije bilo u tolikoj meri i nivo igre se odmah podigao. I sada na ovome treba graditi i tim i igru i raspoloženje za novembarske utakmice sa Nemačkom i Grčkom.
Pao je kamen sa leđa i Veljku Paunoviću. Prvi put otkako je selektor njegove reči, kako je nacrtao da bi Srbija trebalo da igra, preslikane su na teren. Delovao je strateg Orlova prethodnih dana i pomalo nervozno, možda je za sebe mislio da je u nedovoljnoj meri shvaćen u srpskoj fudbalskoj javnosti, koja je nestrpljiva da dočeka neke bolje rezultate. Ipak, posle utakmice u Ajndhovenu Paunović je napokon delovao kao zadovoljan čovek, koji ne krije da mu prija ušima kada čuje pohvale na račun njegovog tima.
Testirao je selektor reprezentacije Srbije u ove četiri utakmice više od 20 igrača, neki su igrali malo ili nimalo, ali imao ih je više od 15 dana na oku na treninzima. I sada bi trebalo da Paunović ima već potpuno jasnu sliku na koga može da se osloni, a ko bi morao da se preseli na klupu ili na tribine. Naredni spisak će biti kraći, jer će se igrati dve utakmice, a očekuje se povratak Nikole Milenkovića, biće tu ponovo Sergej, valjda i Dušan Vlahović, pa ako se oporavi i Veljko Milosavljević. Biće jako zanimljivo videti kako će onda izgledati tim koji će na Nemačku poslati Paunović na teren.
Srbija će Ligu nacija završiti kao poslednja u grupi, međutim, imaće u novembru zašta da se bori: da izbegne direktno ispadanje u Ligu B nego da ide u baraž i da makar održi nivo fudbala koji je pokazala u Ajndhovenu.
Iako je protiv Holandije upisan četvrti poraz u četiri kola, raspoloženje šire javnosti se sinoć dosta promenilo, pa smemo da se kladimo da kad bi se protiv Nemačke igralo za koji dan, da bi na Marakani bilo mnogo više gledalaca nego u prethodne dve utakmice. Ali, nije ni taj 13. novembar predaleko...
