Malo osmeha, mnogo briga: Partizan ide dalje, ali još nikog nije oduševio (VIDEO)

Maltene nijedan segment u igri – ako se to moglo nazvati igrom – ekipe Saše Ilića nije funkcionisao. Odbrana je opet ispoljila nesigurnost, između ostalog zato što su defanzivci stajali daleko od lopte, pa i igrača, dozvoljavajući autsajderu da, kao u Beogradu, dolazi u situacije da centrira. Čak je moglo da se desi da UNA Štrasen povede, tako što Nikola Perez umalo nije iskoristio grešku Petrovića, Daril Mire probao da matira Miloša Krunića, a kako se bližio veliki odmor, Samson Envulu u pokušaju da otkloni opasnost šutirao tako čudno da umalo nije postigao autogol!?

Sredina terena je bila rak-rana Beograđana ovog četvrtka. Skoro da nije postojala. Na desetine besmislenih pasova, uglavnom unazad, a malo, skoro nimalo kreacije, iako se u najavi meča „crtalo“ da bi baš tu mogao da prodiše Bogdan Kostić. Njemu, baš kao i Zekoviću, lopta je bila „neprijatelj broj jedan“ sve do početka nastavka. Jedini koji su nešto pokušavali bili su bočni napadači Demba Sek i Šaka Traore, ali je problem bio taj što je u prvom delu Senegalac u situacijama kada je mogao da doda loptu to činio prekasno, dok je momak iz Obale Slonovače samo nagovestio koliko može da bude nezgodan u situacijama „jedan na jedan“. Obojici je timska igra dugo bila strana, jer Erik Kojzek nije dobio nijednu upotrebljivu loptu i učinio je da napadi Partizana izgledaju kao s početka milenijuma na nekim od evropskih gostovanja, kada je odlazio u Prag ili Minhen, a napadači skoro da nisu videli gol.

A onda je usledila pauza i posle nje, makar u uvodu drugog poluvremena, napokon je viđeno nešto konkretno od crno-belih. Paradoksalno, momčići koji su odigrali skromno prvo poluvreme pokrenuli su usnuli tim ka pobedi. Imali su podršku u vidu dodavanja Šake Traorea u prostor, potom je levi bek Petrović istrčao kvalitetno i još bolje proigrao Kostića, čiji udarac Koraj Ozdžan nije mogao da odbrani. Bio je to prvi pokušaj na gol srpskog tima od početka meča, a ispostavilo se dovoljan ne samo za prednost, već i za pobedu.

Odmah posle toga Ilićev tim je opet stao kao ukopan u mestu. Tako statičan nije ni mogao da napravi bogzna šta protiv motivisanog rivala, sve dok stručni štab nije reagovao izmenama, a šansu dobili Milan Aleksić, Zoran Alilović, Marko Lekić i Matija Ninić. Baš je Ninić imao najbolju šansu da pogodi za 2:0, Sek ga je lansirao u prostor, ali je krilni vezista, umesto da prebaci golmana, pogodio Ozdžana u noge.

Mnogo veći problem od toga što nije bilo 2:0 je činjenica da je UNA Štrasen, tim koji do ovog leta nikog nije pobedio u Evropi, a onda je to učinio protiv predstavnika San Marina, lako dolazila u prilike da savlada Miloša Krunića. Ako neko zaslužuje prelaznu ocenu za prikazano u Luksemburgu onda je to golman Partizana, jer je sprečio Natamija i Geja da ga savladaju, ali je pravo pitanje kako je ekipa skromnog kvaliteta uopšte došla u priliku da preti. I to iz vazduha.

Još bitnije: ako je UNA Štrasen skroman tim, kakav li je Partizan?

KVALIFIKACIJE ZA LIGU KONFERENCIJE - DRUGO KOLO (REVANŠ)

UNA Štrasen - Partizan, 0:1 (prvi meč - 0:4)
/Kostić 49/

Luksemburg.
Stadion: Luksemburg.
Sudija: Ben Mekmaster (Severna Irska).

UNA Štrasen (3-5-2): Ozdžan – Gej, Ture, Hal – Delorž (od 59. Tijago), Natami (od 81. Gonsalveš), Rastoder (od 67. Dadašev), Stejmec, Majre – Perez (od 59. M. Souza), Zenađi (od 81. Agović).

Partizan (4-1-4-1): Krunić – Đurđević, Simić, Mitrović (od 85. Marinković), Petrović – Samson (od 61. Aleksić) – Sek, Zeković (od 61. Alilović), Kostić, Traore (od 61. Ninić) – Kojzek (od 61. Lekić).