Materaci otvorio stare rane: Zidan mi pružio ruku u susretu nasamo, posle se folirao pred medijima

Prošlo je više od 20 godina od jednog od najpoznatijih incidenata u istoriji svetskog fudbala, ali odnosi Marka Materacija i Zinedina Zidana i dalje su daleko od prijateljskih. Čuveni udarac glavom u produžecima finala Svetskog prvenstva 2006. godine ponovo je postao tema uoči večerašnjeg okršaja Italije i Francuske u Ligi nacija, a nekadašnji štoper Azura otkrio je da je pre 16 godina pokušao da se pomiri sa francuskom legendom. I da ga je posebno razočaralo ono što je Zidan posle tog susreta izjavio.

U razgovoru za Gazetu delo Sport, Materaci je odgovorio na nedavnu Zidanovu izjavu da nije ponosan na udarac kojim ga je oborio na travu Olimpijskog stadiona u Berlinu, ali da zbog njega ne oseća kajanje.
"To mi zvuči pomalo kontradiktorno, zar ne? Da sam ja na njegovom mestu, rekao bih ono što bih rekao i te večeri pre 20 godina, ili narednog dana: "Pogrešio sam, ali sam bio isprovociran. Procenite sami šta se dogodilo, ja se izvinjavam". Tako bi on ispao veliki gospodin, a Materaci bi ostao uobičajeni idiot koji ga je provocirao. On bi tako iz svega izašao mnogo bolje i priča bi se tu završila. Ali svako razmišlja na svoj način“, poručio je Italijan.

Posebno zanimljiv deo intervjua odnosio se na novembar 2010. godine, kada su se dvojica nekadašnjih rivala slučajno srela u Milanu. Materaci je detaljno opisao događaj za koji je verovao da će predstavljati konačno pomirenje.
"Prilika da se pomirimo je postojala, to svi znaju. Bio je novembar 2010, hotel Melija u Milanu, uoči utakmice Milana i Reala u Ligi šampiona. Izašao sam iz hotela pošto sam se pozdravio sa Murinjom, a Zidan je parkirao automobil sa zadnje strane. Kada me je ugledao, malo je oklevao, čak se okrenuo kao da želi da se vrati i izbegne susret, ali ja sam mu prišao i pružio ruku. Rekao sam mu: "Drago mi je što smo se sreli baš ovde, gde nas niko ne vidi". Odgovorio mi je: "Ne brini, to su stvari koje se dešavaju, sve je to prošlost".

Materaci je verovao da su tim rukovanjem konačno stavili tačku na događaj koji je obeležio njihove karijere. Međutim, usledilo je nešto što mu ni danas nije jasno.
"Šteta što je kasnije sve porekao. Pojavio se pred medijima i pred njima napravio neku smešnu priču. Bacio je sve u vodu kada je rekao da je mislio da sam neki navijač i da se zato rukuvao".

©Guliver Image ( Statua "Coup de tête" u sportskom muzeju u Dohi)

Na pitanje zbog čega Zidan i dalje odbija mogućnost zvaničnog pomirenja, nekadašnji defanzivac Intera nije ostavio mnogo prostora za dilemu.
"Ja nikada nisam imao problem sa tim da se pomirimo. Verovatno je njegov oproštaj od fudbala bio toliko dramatičan da mu je teško da promeni stav. Mada, nije to bila moja prva provokacija, ali nije bio ni njegov prvi udarac glavom. O tome se uvek premalo govorilo".

Materaci je podsetio da je čitav incident počeo njegovim pokušajem da zadrži protivničkog fudbalera i spreči ga da dođe u priliku za pogodak.
"Nisam bio ni prvi ni poslednji igrač koji je povukao protivnika kako ne bi postigao gol. Štaviše, kada bih kao trener imao defanzivca koji lukavstvom spreči protivnika da skoči, pružio bih mu ruku“, objasnio je Italijan.

MOZZART RELAX radi za tebe

Ipak, priznao je da ga je jedan nedavni tragičan događaj naterao da drugačije razmišlja o posledicama Zidanovog udarca.
"Smrt fudbalera Tenerifa Hesusa de Migela prethodne sedmice, naterala me je da zahvalim Bogu što se meni ništa nije dogodilo. U slučaju tog golmana govori se o ubistvu iz nehata zbog jednog starta na utakmici. A šta da se to dogodilo meni?“

Uprkos svemu što se dogodilo, Materaci nije štedeo komplimente na račun nekadašnjeg rivala kada je reč o njegovim trenerskim sposobnostima.
"Kod Zidana kao selektora sviđa mi se sve. Bio je u velikim svlačionicama, poznaje igrače, razume velike fudbalere, dopušta im da budu ono što jesu i stvara empatiju. To je ključno za uspeh. Zato je toliko i osvajao. Kada treniraš Kristijana Ronalda, Bejla, Marsela i Modrića, ako si pametan, znaš da samo treba da staviš svoje iskustvo u službu ekipe. Ne da pokušavaš da učiš Ronalda kako se izvode slobodni udarci, kao što je to radio Rafa Benitez".

©Reuters (Marko Materaci, Luis Figo i Huan Pablo Sorin na utakmici legendi ove godine)

Materaci smatra da Zidan nije slučajno toliko dugo čekao povratak trenerskom poslu posle odlaska iz Real Madrida.
"Mislim da je čekao Francusku, jer je znao koliko je ta reprezentacija jaka. Jedina je koja može da napravi probleme Španiji. Ne znam da li je najjača na svetu, ali je sigurno najbogatija izborom igrača. Zidan praktično ima tri ekipe. Može sebi da priušti luksuz da na klupi ostavi najboljeg igrača Serije A, Markusa Tirama".

Nekadašnji italijanski reprezentativac posebno je pohvalio pomenutog Markusa Tirama, za kojeg smatra da je trenutno najbolji fudbaler italijanskog prvenstva, nezavisno od povrede Lautara Martinesa.
"Najbolji je zato što to pokazuje na terenu. Tačka. Ovog puta Zidan nije mogao da ga ne pozove, morao bi da stavi povez preko očiju. Šteta što se Markus povredio, njegov duel sa Piom (prim.aut. Espozitom) bio bi zanimljiv na San Siru".

Kada je reč o odnosu snaga pred večerašnji duel, Materaci priznaje da Francuzi raspolažu znatno kvalitetnijim i iskusnijim sastavom.
"Dovoljno je pomenuti nekoliko imena: Barkola, Due, Olise, Rabio... Osim toga, za razliku od Italije koja prolazi kroz rekonstrukciju, Francuzi imaju iskustvo ekipe koja dugo igra zajedno. Ali kada poraste značaj utakmice, mi Italijani obično se pojavimo. Kao u Parizu".

©Reuters

Materaci je pohvalio i rad Roberta Manćinija, pre svega njegovu odluku da pruži priliku mlađim fudbalerima posle teškog poraza od Belgije.
"Moram nešto da priznam. Posle poraza od Belgije pomislio sam da ćemo u Turskoj primiti tri komada. Ali ekipa je reagovala, postigla četiri gola u Turskoj i odigrala 1:1 u Francuskoj. Uvođenje mladih bilo je jedino rešenje. Treba imati strpljenja s njima, ali već sada pokazuju da mogu da igraju protiv svakoga".

Posebno se osvrnuo na Pija Espozita, mladog napadača Intera kom predviđa važnu ulogu u reprezentaciji.
"Pokazuje da zna da igra i postiže mnogo golova, čak i za reprezentaciju. Samo treba razumeti da će i u plavom dresu imati uspone i padove, baš kao u Interu".

Ipak, bez obzira na večerašnji rezultat Italije i Francuske, jasno je da jedna priča između dvojice aktera finala Mundijala u Berlinu još nije dobila svoj konačan epilog. Materaci tvrdi da je svoju ruku pomirenja pružio još 2010. godine, ali da Zidan nije želeo da prizna da ju je prihvatio.