Morao si da budeš baš ti

Kad ga je branio od medijskih kritika i navijačkih uvreda sa tribina Luis Enrike je založio celog sebe, pa je pred utakmicu sa Poljskom na pitanje ko će činiti startnih 11 odgovorio: “Morata i njih desetorica“. Alvaro je sam priznao da nikada nije osetio toliku podršku. A veliko je pitanje da li je neki fudbaler na ovom Evropskom prvenstvu osetio takav vrtlog emocija.

Zviždali su mu navijači u Sevilji posle suludih promašaja protiv Švedske i Poljske, na sve to se nadovezao promašen penal u biti ili ne biti meču sa Slovačkom. Onda još jedan protiv Hrvatske. I onaj gol za 5:3 i definitivan prolaz u četvrtfinale.

Verovatno bi svaki trener na svetu posle svega odustao od Morate, Enrike je verovao. Istina, u polufinalu protiv Italije ostavio ga je na klupi, svestan da ga Đorđo Kjelini i Leonardo Bonuči predobro poznaju. Hteo je i da sa Danijem Olmom kao lažnom devetkom raširi italijanske štopere.

(1,82) Engleska (3,40) Danska (4,80)

I prošlo je. Ako ćemo objektivno, Španija je tokom 120 minuta igre bila bolji tim na terenu. Imala je posed od 65 odsto, skoro tri puta više pasova od rivala i nije da su bili jalovi napadi. Olmo i Mikel Ojarzabal imali su dobre šanse da pogode. Imala je Furija ukupno 16 šuteva na protivnički gol naspram svega sedam italijanskih.

Samo što Španija na ovom Euru nije imala gol-ubice da dovrši rivala. Trebalo je to da bude Morata. Savršeno se kreće bez lopte. Perfektan posao radi za ekipu. Ali nije garancija za golove.

Protiv Azura pak – gol za produžetak! Mangupski, hladnokrvno, kako to rade najbolji centarfori planete. Navijači koji su ga pljuvalji sada su mu pevali. Atmosferi je podlegao i Luis Enrike...

Verovatno bi posle svih tih promašaja bilo koji trener na planeti odustao od ideje da Morati ukaže poverenje da šutne jedanesterac. Enrike nije. I Morata je ponovo bio Morata. Đanluiđi Donaruma je odbranio, Azuri su otišli u polufinale.

Ovog puta, doduše, nije bilo zvižduka. Ovog puta navijači mu nisu dirali porodicu. Niti je Luis Enrike morao da zove policiju da štiti Moratu. Španci su Euro napustili uzdignute glave. Ponosni. Žale se na italijanski katanačo i fudbalske bogove koji su im okrenuli leđa. Predsednik Fudbalskog saveza Španije podseća da Furija ne bi ni bila u produžecima da nije bilo Morate.

“Posle devet godina hoda preko pustinje, vratili smo se“, uveren je.

Ima i osnova za optimizam. U startnih 11 protiv Azura bili su samo trojica veterana starija od 30 godina. Ostali mogu još dugo da guraju: Unaj Simon ima 24, Emerik Laport 27, Erik Garsija 20, Koke 29, Pedri tek 18, Dani Olmo 23, Feran Tores 21, Mikel Ojarzabal 24. A tu si i Pau Tores (24), Hose Gaja (26), Rodri (25), Fabijan Ruiz (25), Adama Traore (25)...

Luis Enrike se često svađao sa medijima, na kraju su mu svi priznali da zna šta radi. Postavio je temelj na kome bi Španci mogli da grade novu šampionsku generaciju.

Samo još da nađu golgetera koji daje golove. Mada se čini da će Enrike nastaviti da veruje u Moratu. Makar ga ovaj odvukao u ponor.