Najprijatnije iznenađenje Lige Evrope: S Rnićem i budžetom od 7.000.000 do 4:0 u Menhengladbahu

Kec večeri. U hendikepu, uz tri plus, kako god hoćeš, svi su bili uvereni da će Borusija pregaziti maleni Volfzberger. A na kraju – šamarčina koja je postidela Nemce. Usred Menhengladbaha debakl Menša. Austrijanci su deklasirali tim Marka Rozea sa 4:0, pa sada cela Evropa bruji o klubu koji bi malo ko znao da ubode prstom na mapi Starog kontinenta. I nije samo prosečan  fudbalski fanatik tako razmišljao.
“Mislili smo da ćemo da ih rastrgnemo. A ne samo da smo izgubili. Dobro su nas izudarali. Igrači bi trebalo da se zadrže malo u svlačionici. Da vide šta se to desilo“, iskreno priznaje sportski direktor Borusije Maks Eberl.
“Noćna mora“, dodao je reprezentativac Matijas Ginter.

Korenite promene već su najavljene. Deluje da će se slomiti na Rami Bensebainiju, Laslu Benešu, Markusu Tiramu, Florijanu Nojhausu, Alasanu Plei i Kristofu Krameru. Njih šestoricu je nemačka javnost iz raznih razloga izdvojila kao najveće krivce za najveću sramotu nemačkog fudbala još od 1978. i poraza od Austrije od 2:3 na Svetskom prvenstvu u Argentini.

Ali to je neka druga priča, mada ima veze i sa ovom našom. Jer Borusija jednostavno nije smela da izgubi od Volfzbergera. Nemci vole da koriste njihov portal Transfermarkt. Nije idealan pokazatelj, ali govori nešto. Recimo, da je vrednost samo Borusijinog golmana Jana Zomera procenjena na 12.000.000 evra. Ceo tim Volfzbergera vredi oko 11.650.000 evra.

Idemo dalje, konkretnije. Samo ovog leta Ždrepci su na pojačanja potrošili 39.500.000 evra na pojačanja, dali 12.500.000 evra za beka Štefana Lajnera, još 10.000.000 za Brila Embola, 9.000 za Tirama i 8.000.000 za Bensebainija. Volfzberger je samo dva puta u skorijoj istoriji platio neko iole opipljivo obeštećenja, jednom 100.000, drugi put 75.000 evra. A i to je bilo pre koju godinu.

Vukovi uostalom godišnje raspolažu sa budžetom od skromnih 7.000.000 evra, pa prosečan Srbin od Volfzbergerovih igrača zna samo za Nemanju Rnića, nekadašnjeg defanzivca Partizana, koji ruku na srce u srpskoj javnosti i ne uživa poseban ugled kad su njegovi igrači kvaliteti u pitanju. A evo ga sad, stub ekipe koja je rastavila Borusiju na komade! Tek da javnost preispita sopstveno mišljenje. Tu su recimo i Mario Lajtgeb, igrao je pre za bečku Austriju, levi bek Lukas Šmic, nekada član Šalkea i Verdera, Marsel Ricmajer kao klinac nije prošao u PSV-u... Realno, skroman sastav, bar po biografijama.

Na terenu je to izgledalo sasvim drugačije.
“Neshvatljivo“, zagrmeo je nemački RTL posle meča, Kiker je ocenio da Menš nema za čim da žali, jer je zaslužio sva četiri komada, Fokus je primetio da se Borusija Park ispraznio mnogo pre kraja meča...

Kad već pomenusmo Borusija Park, na tribinama je bilo nešto više od 35.000 ljudi, u Volfzbergeru živi oko 25.000. na Borusija Parku čula se samo pesma njih 77 koji su došli iz Austrije da bodre Vukove. Seoski klub, tako ga i u Austriji nazivaju.

U Volfzbergeru se ne bune. Svesni su oni odakle potiču. Uostalom, kad je arhitekta celog ovog projekta, predsednik Ditmar Rigler, 2007. i preuzimao klub, cilj mu je bio da ga uvede u – profesionalne vode. Dakle u drugu austrijsku ligu. Tek 2012. zaigrali su u Bundesligi, a ni tad se niko nije zamajavao snovima o Evropi. U stvari, pre samo dve sezone klub je bio prvi iznad crte za opstanak u austrijskoj Bundesligi. 

Pobedu u Nemačkoj valjalo je proslaviti. Odmah posle meča kafana u obližnjem Dizeldorfu. Tek danas povratak za Klagenfurt. Maltene je više novinara sačekalo ekipu nego navijača. Zna i Rigler da se od prodaje dresova neće opariti. Zato i forsira VIP zonu na stadionu. Pokušava da privuče što više privrednika da se zaljube u klub i doprinesu finansijski. I gradonačelnik je bio na dočeku kasno sinoć.

Ipak, sam Rigler ulaže najveći deo iz svoje kompanije koja se bavi preradom drveta. I sam je igrao fudbal u regionalnoj ligi, ali je sa 27 godina shvatio da je ipak limitiran i rešio da se prebaci na biznis. Pored drveta, bavi se i grejanjem na biomasu, ima akcije u obližnjem skijalištu. Ukratko: ima pare. I obožava fudbal.

Diči se time što u klubu vlada porodična atmosfera, pa i sami igrači mogu da dođe da mu se požale na privatne probleme. I njemu, a i supruzi Valtraud, koja je – kako je nazivaju lokalni mediji – duša kluba. Rigler je mozak u kancelarijama, na terenu je to šef stručnog štaba Gerhard Štruber, vodio je nekad Lifering i omladinsku selekciju Red Bul Salcburga u Ligi šampiona.

Sad su svi zajedno na novom izazovu. Čekaju ih još i Roma i Istanbul Bašakšehir. I sigurno ih neće potceniti. Ne posle čuda u Menhengladbahu.

---

Pogledajte novu epizodu serije Ekipizza.

(FOTO: Reuters)