Najteža situacija za Vladana Milojevića - prvi put juri beogradski minus

Crvena zvezda je sinoć od kiparskog Pafosa dobila lekciju iz direktnog i tranzicionog fubala, ali i taktičke discipline. Može se reći onih postulata na kojima je Vladan Milojević izgradio svoju dosadašnju trofejnu karijeru i kojima još uvek teži kao trener. Kiparski šampion je sinoć postao prvi tim koji je u kvalifikacijama savladao Zvezdu na njenom terenu u aktuelnoj šampionskoj eri crveno-belih, tako da će Milojević imati jedan od najvećih izazova u dosadašnjoj karijeri na klupi crveno-belih. Njegov tim će prvi put morati da nadoknadi beogradski minus, a posle svega viđenog u finišu prvog meča plej-ofa za Ligu šampiona, dobra je okolnost što je u pitanju minus od samo jednog gola. Stoga srpskom šampionu svaka pobeda u Limasolu otvara mogućnost da se domogne trećeg uzastopnog plasmana u elitno takmičenje.

A koliko će to biti težak nije pokazala ne samo sinoćna utakmica, u kojoj je sastav Huana Karlosa Karseda praktično držao utakmicu pod kontrolom od prvog napada, već i istorija okršaja sa kiparskim tomovima. Crvena zvezda u ovom veku još uvek nije uspela da savlada neki kiparski tim u gostima, a poslednji put se u ovoj ostrvskoj zemlji radovala 2013. godine, kada je sastav Roberta Prosinečkog, posle dva okršaja bez golova, na krilima Bobana Bajkovića prošao u plej-of Lige Evrope posle jedanaesteraca. Da bi se i ovoga puta išlo do produžetaka ili neke nove penal serije, neophodno je da crveno-beli slave sa golom prednosti, dok bi ih svako ubedljivije slavlje direktno odvelo u Ligu šampiona.

Kada se sve sabere i oduzme, Crvena zvezda je ceh sinoćnog poraza platila u 80. minutu revanša sa Lehom, kada je treći žuti karton u evropskim takmičenjima i automatsku suspenziju zaradio Rade Krunić. Iskusni vezista iz Foče bio je nezamenjiva osovina u igri crveno-belih. Mahmudu Badžo se nije snašao u svojoj prvoj utakmici na ovako visokom nivou, a Timi Maks Elšnik u ulozi u kojoj on mora da preuzme ulogu lidera veznog reda. Krunić jednostavno spada u onu grupu igrača koja svoje saigrače čini boljim, a takva je situacija i sa slovenačkim reprezentativcem, čiji kvaliteti mnogo više dolaze do izražaja onda kada nad glavom nema i dodatno psihološko opterećenje.

Pafos je sve do završnice meča, kada je mogao da dokusuri domaćina iz kontranapada, praktično iskoristio svaku priliku koja mu se ukazala pred protivničkim golom. Ali, to je samo pokazatelj stabilnosti ovog tima, koji je načinom na koji igra potpuno razvukao Zvezdine igrače po terenu, otvrio prostor u sredini i čekao svaki trenutak da u furioznom naletu ugrozi Mateusa. Da bi uopšte i mogla da se ponada podvigu u Limasolu, Crvena zvezda mora da skrati prostore između linija, uspostavi kontrolu nad utakmicom, a onda pronađe način da nadmudri odbranu Kiprana, koja nije najkvalitetniji deo ovog tima.

Milojeviću ostaje da se nada da će imati više igrača na raspolaganju za revanš, jer je suštinski sinoć od igrača sa klupe koji mogu da naprave razliku na ovom nivou, koji mogu da "izmisle" potez više na terenu, imao samo Aleksandra Kataija.

Teškoću predstojećeg izazova za Crvenu zvezdu pokazuje i primer učinka svih srpskih i kiparskih klubova proteklih godina. Partizan je četiri puta za rivale imao klubove sa Rajskog ostrva i svaki put je ispao, a nekad je to čak izgledalo i rutinski. Izuzimamo duel protiv Anortozisa u Ligi konferencije pre četiri godine kad je Parni valjak slavio u Nikoziji, to je bila grupna faza. Čak je u Humskoj u poslednjem kolu protiv istog rivala jedva sačuvao bod, samim tim i prolaz u nokaut fazu.