Ne moraš da znaš matematiku kad si pravi umetnik: Zbog dečka sa božanskim blagoslovom Mađari rone suze

Nema velike nauke, nema mesta mudrovanju: Mađarska je sa dve pobede nad Srbijom jednom nogom zagazila na Evropsko prvenstvo. Više ne mora da se bavi kalkulacijama, zbrajanjem i oduzimanjem, procentima i kojekakvim brojkama.

Sa mentalnom gimnastikom u Budimpešti je završeno. Još jedna pobeda i - sve će biti gotovo. Jednostavne i nešto komplikovanije matematičke operacije nikada nisu išle Dominiku Soboslaju kao “teranje” lopte, no kada si pravi umetnik ni ne moraš da ih znaš. Dovoljna ti je ta kreativna crta, pustiš mašti na volju i daš navijačima ono što im srce ište. I sa 23 godine dođeš do toga imaš status božanstva, da te gledaju kao ikonu i čuvaju kao malo vode na dlanu. 

Samopouzdanjem ne pleni kada dođe do računa, ali zato odiše istim na terenu. Pleni igrom. A, ni ta matematika koja mu u školi nije najbolje išla sada mu ide. 

“Da budem iskren, nikada nisam bio dobar sa procentima u školi. Ali, izgleda da idemo u pravom smeru. Pobedićemo Litvance i otići na Evropsko prvenstvo”, samouveren je Dominik Soboslaj po pitanju odlaska Mađarske u Nemačku, a odnosom prema reprezentaciji - i kroz stav na terenu, kao i van njega - pokazuje zašto je kapiten i miljenik nacije: 

“Da mogu, svakog meseca bih igrao za reprezentaciju”. 

Kada su stav i pristup takvi, pa je na sve to još i jedini pravi virtuoz u mađarskom timu, ne čudi što deca u njemu vide uzora, što trepere i rone suze. Kopačka za koju se lopta lepila na Puškaš areni i katkad se činilo da na njoj zaista ima lepka završila je na tribinama. Tek da konekcija bude još jača.

Svaki potez Dominika Soboslaja protiv Srbije odisao je elegancijom. Ležerno je odigravao, plesao po terenu, mogao se povremeno steći i privid da je previše nonšalantan. Ipak, i tada su potezi bili odmereni. Jače od jednog časa mučili su se Orlovi da mu pročitaju nameru, predvide potez, da ga zaustave... 

Prvi je u tome uspeo - sudija. Ušao mu je u putanju kretanja i oborio ga na zemlju. As Liverpula je frustrirano šakom udario po zemlji, kasnije je stiglo i izvinjenje, a tek u završnici je Nikola Milenković uspeo da primiri prvu zvezdu mađarske reprezentacije.

Dragan Stojković Piksi je pred meč upozoravao na Dominika Soboslaja, međutim, način da ga u potpunosti neutrališe nije pronašao. 

“Nije Klop lud da uzme nekog ko nema kvalitet, a uzeo je Soboslaja. Lider je, svakome može da napravi problem”. 

I napravio je.

To nije rivalstvo, već neprijateljstvo: Za Mađare smo „arogantni Srbi“! Ili – najbolja reprezentacija u grupi

Ono čega nije bilo su razorni udarci jedna od najubojitijih dalekometnih haubica. Čovek koji garantuje evrogolove poprilično je tih ove jeseni, tek jednom je otkako su Redsi aktivirali klauzulu i RB Lajpcigu iskeširali 70.000.000 evra “ubio pauka”. 

Ne pokušava često i to mu se spočitava i na Enfildu i u Mađarskoj. 

“Dominik Soboslaj se bori za svaku loptu. Nije poseban zbog talenta, nego mentaliteta. U reprezentaciji ima ulogu kao kod Jirgena Klopa. Voleo bih da se približi zoni napada, kako bismo više mogli da iskoristimo njegove tehničke sposobnosti”, hvalio je selektor Marko Rosi pre izvesnog vremena Soboslaja, ali ga i kudio zbog toga što najjači adut ne koristi u meri u kojoj bi trebalo: 

“U Engleskoj mu odaju priznanje, ali da bi bio vrhunski igrač, mora da postiže više golova. Da bi to udario, trebalo bi češće da šutira na gol. Uvek mu govorim da šutira, i šutira, i šutira. To mu i Klop kaže, nisam slep. Ima vremena, tek su mu 23 i karijera mu je u usponu. Zna koje su mu slabe tačke i na njima mora da radi”. 

Još te nišanske sprave da dotera i top u nozi ponovo aktivira, pa neće biti ni pridika selektora i Nemca. Možda mu nisu ni potrebne, dovoljno je samo da spusti pogled ka ruci i pročita reči idola Stivena Džerarda, koje je na maternjem jeziku istetovirao: “Talenat je božanski blagoslov, ali bez neverovatne volje i poniznosti ništa ne vredi”.