Komentar Marke: Kapetan mirnoće, general fudbala

Piše: Hose Luis Urtado (Marka)

„Postoje ljudi koji su rođeni u Žitištu, malenoj zabiti u Srbiji, a bliski su nam kao da su iz Aranhuesa. To je slučaj Radomira Antića. U svim svojim ’kancelarijama’, jedina profesija mu je bila fudbal. Bio je igrač, trener, selektor i komentator. Jedino nije bio predsednik. Zato što to nije ni želeo.

Prvi dodir sa Španijom je imao kao igrač Saragose gde je služio kao elegantan i moćan defanzivac. Znao je da krene napred i tu se razlikovao od tadašnjih odbrambenih mesara koji su udarali sekirama i nisu koristili anesteziju. Znao je kada da smiri utakmicu i elgantno krene napred tražeći protivnički gol svojim razornim šutem.

Kao čisti Balkanac je vrlo brzo prihvatio kastiljanske vrednosti. Ali na specifičan način. Sa stilom Johana Krojfa ili Majkla Robinsona. Jednog dana je slagao timove u 4-4-2, drugog u 4-3-3. Antić Španac ili španski Antić može da budu poseban predmet na Kraljevskoj Akademiji fudbala.

Obukao je trenerku i u njoj stigao do najvećih visina. Jedini je čovek u istoriji koji je određivao sastave Reala, Barselone i Atletika. Sveto trojstvo. Radio je sa maršalima zavera, predsednicima Mendozom, Hilom i Gasparom. Bio je to put prepun zamki kao rtani front u Vijetnamu, ali ih je on prolazio kao kapetan mirnoće i general fudbala.

U Realu, u napadu svoje originalnosti, otpušten je kada je bio prvi na tabeli. U Atletiku je sebi sagradio bistu u centru muzeja kao tvorac duple krune. Izmešao je Simeonea i Kika. Vatru i dlanove. Ostavio je sebi otvorena vrata i dva puta se vraćao u klub. Ali srećni završeci su tada bili već zatvorena radnja. Na Kamp Nou je došao kada je cela Barselona plakala zbog Gaspara.

Kada je prešao u komentatore, ušao je u ol-star kategoriju jer je uvek pričao bez rukavica. Diplomatija je u njegovim govorima uvek gubila u korist istine. Gledao je fudbal i prepričavao ga bez zadnje namere da ih tih reči izvuče korist i privilegiju. Bio je autentičan, posebna vrednost u gomili običnih.

Nažalost, poslednji udarac uvek dođe. Rado, Radomir ili Antić ne ulazi na listu pozvanih za sledeću utakmicu. Ali, isto je. Njegovo ime zauvek ostaje upisano na tabli.

On bi sigurno dao bolji naslov, bolje napisao ovaj tekst i bolje prokomentarisao od mene. U njegovom stilu.

Zagrljaj, Mister fudbal.

(FOTO: reuters)