Ništa bolje nije moglo da se dogodi Pari Sen Žermenu od odlaska Kilijana Embapea

Ego veći od stadion – takvih je fudbal prepun, takvih je sve više. Pomisle da su veći i bitniji od kluba, da se sve oko njih vrti. Nisu većina, ali s obzirom na to kuda svet ide, možda će i postati. U moru takvih lepo je videti ponizne, one koje nisu nadobudni i arogantni.

I ti skromni i smerni, kada se nađu u pravim rukama, mogu da završe na vrhu. Takav primer je Usman Dembele.

Polufinale Lige šampiona, Pari Sen Žermen ima 1:0 protiv Bajerna u Minhenu, i 5:4 iz prve utakmice. Ništa još nije gotovo. Luis Enrike odlučio se u 65. minutu da napravi prvu izmenu. Neočekivanu. Ne sa stanovišta ko ulazi, jer pored aut-linije je stajao Bredli Barkola, već ko izlazi. Na semaforu kod četvrtog sudije pojavila se „desetka“ koju Usman Dembele nosi na leđima.

Šta se dešava? Ništa neprikladno, ono što bi trebalo da bude normalno, a nažalost više nije. Usman Dembele nije pravio larmu, nije bilo mrštenja, besnog prolaska pored Luisa Enrikea. Postupio je kako treba – prišao je i rukovao se.

(2.30) PSŽ (3.40) Arsenal (3.10)

Lojalnost treneru i žestoka posvećenost timu, što se ogleda i u reakcijama kada je napustio teren i nastavio da sugeriše saigračima šta da rade. Gereta Bejla je oduševio.
„Kada sam video da Luis Enrike menja Usmana Dembelea u 65. minutu tokom velike večeri u Ligi šampiona – bio sam šokiran. Ali, reakcija momka me je još više šokirala. Pozivao je saigrače da nastave da vrše pritisak, prišao je direktno treneru i rukovali su se. Nikakva drama, niti gestikulacija. Samo je seo, kao da je to najnormalnija stvar na svetu. Leti pod Enrikeom. Potpuno veruje u sistem – vraća se pritiska, stavlja tim na prvo mesto. Nema ega, savršeno je oličenje skromnosti. Nije ni čudo što je Zlatna lopta, što je postavio standard i što napreduje“, rekao je Geret Bejl.

Prisetio se i njegovih igračkih dana – nisu bili tako davno – i stanja u svlačionici Real Madrida. Nije ni nalik ovome što gledamo poslednjih sedmica, pa i meseci. Sušta suprotnost.
„Potpuno isto bilo je i u Real Madridu. Nijedan igrač nikada nije bio veći od kluba, bez obzira na to koliko je golova postigao, trofeja osvojio ili šta su navijači skandirali. Prihvatali smo odluke trenera, jer grb je bio na prvom mestu. Ovih dana previše igrača je privilegovano, prilično sam siguran da mogu da napravim spisak sa imenima. Zamene ih, a oni se dure, samo odu“.

I za kraj je poentirao.
„Fudbal se promenio, ali oni koji ga razumeju, poput Dembelea pod Enrikeom, oni na kraju osvajaju sve“.

Aleksandar Pavlović i Usman Dembele (©Reuters)

Usman Dembele definitivno razume kako funkcionišu stvari. Zna ko je gazda, ko odlučuje, ali i gde je njegovo mesto i kako može da doprinese – i svom fudbalskom razvoju, ali i svima oko sebe.

Pred revanš u Minhenu je pričao sa Mikom Ričardsom i postavljeno mu je pitanje: „Odakle ti toliko energije, šta jedeš za večeru?“ Odgovor je bio vrlo prost: „Veoma je jednostavno. Ako ne vršiš presing i ako ne učestvuješ u defanzivi, Luis Enrike će te ostaviti na klupi“. Surova iskrenost dovela je do smeha u prostoriji.

Takav pristup doveo je i do toga da bude Zlatna lopta i da Pari Sen Žermen najzad, posle toliko uloženih petro-dolara, osvoji „ušati pehar“. Liga šampiona je jedino što je zanimalo šeike, a Luisa Enrikea da da ima one koji će mu verovati, koji će verovati u ono što radi. Kada je došao, nisu svi bili takvi. Bilo je onih koji su mislili na sebe, ne na tim...

Da, mislimo baš na Kilijana Embapea.

Te prve godine je Luis Enrike pokušavao da mu objasni šta želi od njega, kako da postane bolji igrač. Na jedno uvo je francuskom superstaru ušlo, na drugo izašlo.
„Čitao sam da voliš Majkla Džordana. E, pa Majkl Džordan bi zgrabio saigrače i branio bi se kao ku**in sin. Postižeš goove, fenomen si, veliki igrač, svetske klase. U to nemam sumnju. Ali, moraš da budeš lider, da budeš primer ostalima. Pravi lider je neko ko postiže golove, ali i pomaže svima u odbrani“, jasnu poruku je Luis Enrike poslao Kilijanu Embapeu.

Nije shvatio, nije hteo da razume. Do njega reči nisu dopirale. Naumio je da ode u Real Madrid – otišao. Iz ove perspektive, posle svega viđenog ove i prethodne godine, ništa bolje nije moglo da se dogodi Pari Sen Žermenu od odlaska Kilijana Embapea.

Učinio je uslugu svima na Parku prinčeva, ponajviše Luisu Enrikeu i Usmanu Dembeleu.

Kilijan Embape i Luis Enrike (©Reuters)

Jeste, izgubio je Španac vrhunskog igrača, nikada nije to poricao, ali je znao da će na timskom planu biti na dobitnu, o čemu je u prošlosti i pričao.
„Imati igrača koji je mogao da se kreće kuda god bi želeo značilo je da postoje situacije u igri koje nisam mogao da kontrolišem. Sada, bez njega, kontrolisaću ih sve. Bez izuzetka. Mislim da smo bolji bez Embapea. Napadamo zajedno i branimo se zajedno“, poručio je jednom prilikom Luis Enrike, te sinoć dodao:
„Dembele nema ego. Nije se žalio čak ni kada sam ga zamenio. Embape je želeo da ode, pa sam morao da izgradim tim oko Dembelea i igrača koji žele ovde da se bore za Ligu šampiona“.

Pari Sen Žermen je dve godine zaredom u finalu Lige šampiona, pobedom nad Arsenalom bi odbranio trofej. Usman Dembele je zlatna lopta. Kilijan Embape još nije osvojio značajan pehar sa Real Madridom, onaj koji ima veliku težinu – titula ili „ušati pehar“. Ne samo da nema veliko ostvarenje iza sebe u belom dresu za dve godine, već je i na meti kritika.

Na udaru je u Madridu, između redova je i Alvaro Arbeloa provukao šta misli o njegovom potezu da se brčka i boravi na jahti dok se oporavlja od povrede. U Francuskoj je predmet podsmeha.

Najčešće se deli izjava Kilijana Embapea kada je bio na izlaznim vratima Parka prinčeva: „Da sam budućnost vezivao isključivo za Ligu šampiona, a ovo kažem uz dužno poštovanje prema klubu, odavno bih otišao veoma daleko“.

Pari Sen Žermen ima trofej Lige šampiona, možda će krajem maja imati i drugi. Kilijan Embape tokom dve godine boravka u Real Madridu nije bio ni blizu. Možda je do njega, do prevelikog ega...