Oluja koja ne staje: Mitrović brži i od Ronalda i od Mesija

Beše onaj period posle silaska sa scene Nikole Žigića, defilovali su razni napadači, čekali smo ih iako smo svi znali da to ipak nije to. A onda smo dočekali Aleksandra Mitrovića, uz dužno poštovanje svih ostalih – centarfora kakvog nikada nismo imali.

Imamo sada i Dušana Vlahovića, pa i Luku Jovića na rehabilitaciji u Firenci, ali ono što Mitrović radi u dresu sa državnim grbom, prvenstveno u poslednjih šest godina, jedna je sasvim druga galaksija.

Navikao nas je već da širokim leđima baca rivale na zemlju i glavom udara loptu kao da zamahuje bejzbol palicom, sinoć u Oslu prefinjen prizeman udarac uz stativu za jubilarni, 50. gol u dresu reprezentacije Srbije. Postalo je već teško pronaći reći kojima bi se opisivali uspesi Fulamovog centarofra, ali neke stvari jednostavno ne mogu da se prećute.

Recimo, podatak da je Mitrović do brojke od 50 pogodaka za državni tim stigao na 76 utakmica, a koliki je to podvig svedoči to što je jednom Kristijanu Ronaldu za takav golgeterski učinak bilo potrebno čak 114 utakmica, a Lionelu Mesiju tek nešto manje – 107.

Čak i naspram dvojice ponajboljih fudbalera 21. veka, Mitrovićevev tempo je neuhvatljiv, pošto u proseku postiže po gol na 0,66 utakmica. Poređenja radi, bolji prosek od igrača sa više od 50 golova u dresu reprezentacije imaju Danac Pol Nilsen (1,37) – ali u periodu od 1910. do 1925. godine, a to ipak nije ista igra – fenomenalni Romelu Lukaku (0,67), pa Japanac Kunišige Kamamoto (0,99) od 1964. do 1977, dve istinske legende kakve su Pele (0,84) i Ferenc Puškaš (0,99), iransko božanstvo Ali Dei (0,74) u ipak značajno slabijim mečevima.

Mitrović se 50. golom za Srbiju probio i do 44. mesta na večnoj listi najboljih strelaca u istoriji državnih timova koju sada deli sa Holanđaninom Robinom Van Persijem i Timom Kejhilom iz Australije. Na koti 51 čekaju ga Tjeri Anri, Asamoa Đan, Hakan Šukur i Le Cong Ving iz Vijetnama, 52 gola za reprezentacije dali su Havijer Čičarito Ernandez, Fil Janghazbend sa Filiina i danski duo Pol Nilsen – Jon Dal Tomason. Do 53 gola dobacio je Vejn Runi, na 55 su stali Jan Koler i Fandi Ahmad iz Singapura i da ne idemo dalje, jer kako Mitrović reče sinoć: “Ne postavljam sebi velike ciljeve, uvek gađam one manje, od po pet golova“.

Samo neka nastavi tako, jer princip očigledno funkcioniše. Na osam utakmica u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo – osam golova. U Premijer ligi ove sezone još šest na sedam utakmica, u Ligi nacija na pet mečeva – šest pogodaka. Da se ne vraćamo na istorijsku sezonu i 43 gola u Čempionšipu.

A da sve bude još bolje, start Dušana Vlahovića nagoveštava dalji pljusak golova, jer napadač Juventusa na prvih 16 utakmica za Orlove dao je već osam pogodaka. U stvari, ako gledamo kalendarsku godinu statistički podaci za obojicu deluju prilično ohrabrujuće.

Ako računamo i reprezentaciju i klubove, Mitrović je odigrao 36 utakmica, Vlahović 34, ovaj prvi je dao 33 gola, drugi 16, obojica su upisala i po dve asistencije. Mitrović je davao gol na svakih 88 minuta uz 46 odsto iskorišćenih šansi, dok je Vlahović pogađao na svaka 153 minuta uz 52 procenata realizovanih prilika.

Monstruozan napad.