Osveta bivšeg Zvezdinog đaka: Gluščević sanja o Barseloni

Da je sam birao, mladi prvotimac Radničkog 1923 Matija Gluščević ne bi mogao izabrati bolji trenutak za prvenac na superligaškoj sceni. Pogodak protiv šampiona Srbije, ali i kluba u kome je proveo skoro kompletan omladinski staž, svakako je ogroman podstrek za talentovanog ofanzivca, koji je letos stigao na Čika Daču u potrazi za ozbiljnijom minutažom u seniorskom fudbalu.

Sve se desilo u trenu. Odličan pas Miloša Ristića, ulazak u protivnički šesnaesterac i onda filigranski precizan udarac koji je iznenadio čuvara mreže beogradskih crveno-belih Omrija Glazera. Dovoljno da se tribine stadiona „Čika Dače“ zatresu pod erupcijom oduševljenja pristalica kragujevačkog tima. Par dana kasnije devetnaestogodišnji fudbaler još uvek slaže utiske nakon prvog pogotka u seniorskom fudbalu.

„Osećaj je neverovatan. Dugo sam priželjkivao taj pogodak, znao da će kad-tad doći, ali nisam mogao ni slutiti da će se to dogoditi baš protiv kluba u kome sam igrački stasao“,zbori Gluščević u dahu i nastavlja:

„Isprva sam bio u neverici. Nisam mogao da verujem da je lopta nakon mogu šuta završila u mreži. A onda sam krajičkom oka pogledao sve te ljude na zapadnoj tribini kako se raduju i shvatio da je stvarno. I sada mi je ta slika pred očima. Lično, ovaj pogodak mi mnogo znači na polju samopouzdanja i iskreno se nadam da neće biti jedini u ovoj sezoni.“

Već godinama se mogu čuti kritike na račun kvaliteta domaće Super lige, a onda se desi jedan ovakav fudbalski vatromet pred kojim dežurni kritičari srpskog fudbala jednostavno zaneme. Publika na „Čika Dači“ je u nedelju popodne imala priliku da uživa u pravoj fudbalskoj poslastici, uz pregršt uzbuđenja, preokreta, šansi i čak sedam golova, u kojoj se autsajder hrabro isprsio daleko skupljem i kvalitetnijem timu, koji je na kraju teškom mukom došao do planiranih bodova.

„Sama utakmica je bila prilično zahtevna i zanimljiva. Mislim da smo u određenim momentima čak bili i bolji od Crvene zvezde. Nismo iskoristili jednu dobru priliku pri vođstvu od 1:0 i za to smo bili surovo kažnjeni. Zvezda je preokrenula, mi uspeli ponovo da izjednačimo, ali smo onda posle jedne greške i izgubljene lopte na sredini terena primili i treći gol, i to pred sam odlazak na odmor. U drugom poluvremenu smo pokušavali da izvršimo pritisak na Zvezdinu zadnju liniju, uspeli da postignemo još jedan pogodak u sudijskoj nadoknadi vremena, ali nažalost nije bilo vremena da izbegnemo poraz.“

Naš sagovornik nije izdržao svih devedeset minuta. Zbog povrede je početkom drugog poluvremena ustupio svoje mesto na terenu iskusnom Nemanji Tomiću. Srećom, ispostavilo se da povreda nije bila ozbiljnije prirode, pa se mladi fudbaler vrlo brzo vratio redovnim obavezama.

„Posle jednog duela na sredini terena osetio sam snažan grč u desnoj nozi, nisam mogao da oslonim na nju, tako da sam na nosilima iznet sa terena. Iako je bol isprva bio izuzetno jak, ispostavilo se da se ipak ne radi o ozbiljnijoj povredi, tako da sam se relativno brzo vratio redovnim trenažnim aktivnostima.“

Trijumf u Pančevu, pa žestok otpor aktuelnom šampionu na „Čika Dači“ nagoveštavaju bolje dane za kragujevački tim nakon poražavajućeg starta sezone.„Činjenica je da smo u poslednjih par utakmica delovali dosta bolje i energičnije, nego što je to bio slučaj u nekim prethodnim utakmicama. Na to je dosta uticao i novi trener Feđa Dudić, koji je svojom fudbalskom filozofijom i tim insistiranjem na ofanzivnoj i agresivnoj igri uspeo da nam podigne voljni momenat. Mislim da smo igrama u poslednje dve utakmice vratili poverenje navijača i iskreno verujem da ćemo na narednom gostovanju u Kruševcu pokazati da ovaj uspon forme nije privremenog karaktera.“

Mladi ofanzivac je za prvi tim Radničkog 1923 debitovao još za vreme trenerskog mandata Dejana Joksimovića, koji ga je „gurnuo u vatru“ na utakmici protiv IMT-a. Od tog momenta Gluščević je nezamenjiv član startne postave Crvenih, sa ulogom bonus igrača koji je u stanju da napravi razliku na terenu.

„Naravno da mi, kao i svakom mladom igraču, svaki minut u superligaškoj konkurenciji puno znači na polju igračkog razvoja i sticanja iskustva. Zahvalan sam kako bivšem treneru Joksimoviću, kod koga sam dobio priliku da debitujem za seniorski tim, tako i sadašnjem treneru Dudiću, koji je nastavio da mi pruža priliku u prvom timu. Nadam se da sam svojim dosadašnjim igrama uspeo da opravdam ukazano poverenje.“

Gluščevićeva fudbalska priča počinje u rodnom Kraljevu, tačnije u Fudbalskom klubu Apolon, u kome je trenirao punih deset godina. Njegov talenat je vremenom zapao za oko skautima Crvene zvezde, pa se mladi Kraljevčanin ubrzo obreo na crveno-beloj strani Topčiderskog brda. Prošao je Gluščević sve mlađe selekcije kluba iz Ljutice Bogdana, nastupao i za Zvezdinu filijalu Grafičar, gde je poneo status najmlađeg debitanta u istoriji kluba, ali priliku u prvom timu crveno-belih nije dobio. Zbog toga je odlučio da krene dalje u potrazi za svojim mestom pod fudbalskim suncem.

„Iz Zvezde sam otišao onog trenutka kada sam shvatio da ću teško dobiti priliku u prvom timu. Odlučio sam da pređem u Proleter iz Novog Sada, gde sam se zadržao nekih šest meseci i za to vreme stigao da debitujem u superligaškoj konkurenciji. Nakon što je Proleter ispao iz Super lige, prešao sam u RFK Novi Sad. Tu sam doživeo jednu težu povredu koja me je odvojila od terena na par meseci. Ovog leta je stigao poziv Radničkog koji jednostavno nisam mogao da odbijem, s obzirom da se radi o klubu koji već godinama unazad pruža mogućnost mladim igračima da se afirmišu na superligaškoj pozornici.“

Kako sam ističe, u ovim godinama želja mu je da se prevashodno razvije kao ličnost, dok svoju fudbalsku budućnost vidi u nekoj od „liga petice“.

„Moj san je da jednog dana, baš kao i moj fudbalski idol Brazilac Ronaldo, zaigram za Barselonu. Ko zna, možda mi se u budućnosti taj san i ostvari“, poručuje uz osmeh mlada uzdanica Kragujevčana.