Ovaj tim nas je sve napravio budalama

Ko se to usudio da kaže da Rodri, Lamin Jamal, Fabijan Ruis, Pau Kubarsi, Dani Olmo ili Mikel Merino nisu u rangu sa najistaknutijim figurama takmičenja, poput Harija Kejna, Džuda Belingema, pa i Kilijana Embapea, Usmana Dembelea ili Majkla Olisea? Šta ih definiše? Broj golova, asistencija ili možda to što su uvek bili zajedno? I što kod njih i oko njih nema intriga, repova ili prljavog veša. Zato se i dešava da Pedro Poro trči napred kao kamikaza kada je potrebno zadati udarac, ali se i Mikel Ojarsabal vraća maltene na štopersku poziciju svaki put kada ga kolege zovu da pomogne u odbrani.

Kvota da Španija osvaja Mundijal - 1,65

Jer, u Španiji svi igraju sve. Ne od juče.

„Oni znaju šta bi trebalo da rade otkako imaju devet godina. Nije bitno da li će svi uspeti, jer sigurno neće, ali znaju ko su, kakva im je filozofija i šta im je identitet. Kada neko stigne na turnir, čak i ako mu je to prvo, drugo ili treće takmičenje, savršeno poznaje sistem, jer u njemu igra odmalena. Doživeo sam to kao igrač protiv Španije, a i kao selektor olimpijskog tima u finalu Igara u Parizu, kao i sa Barselonom. Morate shvatiti da se lopta konstantno kreće. Verujte svojim saigračima, pustite loptu da leti s jedne strane na drugu. I niko se ne drži striktno samo jedne pozicije. Zvuči jednostavno, zar ne?“, pita se Tijeri Anri u ulozi stručnog konsultanta na televiziji Foks.

(Reuters)

Francuska jeste dobila sve utakmice do ove polufinalne, ali se svako malo u njoj pojavljivala klica nezadovoljstva; Argentina ima pomoć koju samo njeni navijači ne vide; Englezi često preispituju odluke Tomasa Tuhela o tome ko i zašto igra na poziciji desnog krila; još ranije se svet podelio na one koji smatraju da Kristijano Ronaldo otežava proboj Portugala i one koji su uvereni da bez njega ne bi ni stigli na Mundijal. Za svaku selekciju može da se pronađe makar jedan kamenčić u cipeli koji ju je sputavao.

Za svaku – osim za Španiju. Ovaj tim deluje šarmantno baš zato što je lišen samoisticanja, otporan na egoizam, a zavodljiv u jednostavnosti. I onda nam se čini da je lako kako veze terenom.

„Kada pričamo o Španiji, ne pričamo samo o jednom igraču. Tim je zvezda. Ima Lamina Jamala, ali ne zavisi od njega. Sve što radi, radi kao kolektiv. Rodri se vratio u najbolju formu i pokazao zbog čega je bio osvajač Zlatne lopte. Uspeo je da se oporavi od veoma teške povrede i sada je igrač kakvog bi svaki trener poželeo u timu“, ocenio je Zlatan Ibrahimović, od koga često čujemo zajedljive komentare, ali je i nekadašnji švedski as ovog puta ostao razoružan moćnom izvedbom Furije.

Uostalom, u poslednjih petnaestak godina Španija je u velikim mečevima bukvalno razmontirala skoro sve gigante svetskog fudbala. U finalu Evropskog prvenstva 2012. ponizila je Italiju (4:0), u meču Lige nacija 2020. rastavila je na proste činioce Nemačku (6:0), a u prijateljskom susretu 2018. uzela je meru Argentini (6:1). Znala je da stane na rep i Francuzima na različitim takmičenjima, međutim, ono što je Trikolorima uradila u Dalasu pokrenulo je opravdanu debatu među navijačima: da li je ova partija u polufinalu Mundijala najzrelija još od osvajanja svetske krune 2010. u Južnoj Africi?

Argumenata ima na pretek. Napadačka sila koja je sejala strah po Severnoj Americi nije mogla ni makac u Teksasu, što se pripisuje taktičkoj zrelosti, takmičarskoj sposobnosti i talentu koji izbija iz nogu svakog pojedinca u sastavu Luisa de la Fuentea. Istog onog selektora kojeg su analitičari i „obični“ ljubitelji fudbala u jednom trenutku skrajnuli na margine, zaslepljeni svetlucanjem nekih drugih imena. Taj španski sastav je uspeo da, poput vrhunskog mađioničarskog trika, francusku mašinu za davanje golova pretvori u gomilu rđe.

I to ne važi samo za moćnog rivala kakav je Francuska. Španiji niko nije dao gol ni u grupnoj fazi. Iako će mnogi reći da je to bilo donekle očekivano zbog manjka ofanzivnog potencijala Zelenortskih Ostrva, Saudijske Arabije i Urugvaja, onda su krenule eliminacione utakmice u kojima je De la Fuenteova četa prosto pregazila Austriju, Belgiju i Francusku, a na tim susretima samo jednom poklekla. I to bez ikakvih posledica.

„Bilo je primedbi da naša odbrana i golman nisu dovoljno dobri, ali smo mnoge kritičare ućutkali. Primili smo samo jedan gol u nokaut fazi i stigli do finala. Radimo neverovatan posao zahvaljujući timskom radu. Čak i momci koji su na klupi imaju ogromnu ulogu, jer nam u pripremi mečeva i na treninzima pomažu da očvrsnemo i postanemo još bolji fudbaleri“, primetio je mladi Pau Kubarsi.

To kako Španci deluju skladno u defanzivi je materijal za taktičke sladokusce i izučavanje na stručnim seminarima. Mirno, staloženo, sigurno... Kao da su programirani u laboratorijama NASA. Ili, što bi poraženi Kilijan Embape slikovito objasnio – izgledalo je kao da na sredini terena igraju „dva na tri“.

„Mogu da pričam na osnovu onoga što sam video sa klupe, a uočio sam da Španci izuzetno dobro kontrolišu loptu i sa njom bez panike idu napred. Gledajući sa strane, čovek nema utisak da su toliko superiorni, ali kada zakoračite na teren, shvatite koliko je zapravo sve to brzo kada je u pitanju distribucija lopte“, istakao je Rajan Šerki.

Apsolutno u pravu je Šerki, jer je opšti utisak da je Španija od brutalnog tima napravila prosečan, a od glavnog protagoniste turnira Kilijana Embapea statistu na terenu.

„Španija je pokazala zašto je šampion Evrope. Kontrolisala je igru sa loptom i bez nje. Bila je daleko superiorniji rival. Moramo ozbiljno da razmislimo o tome kako igramo protiv njih. Ljudi ne pokazuju dovoljno poštovanja Mikelu Ojarsabalu samo zato što igra za Real Sosijedad, a ne za Barsu, Atletiko ili Real, ali posle ovoga sigurno hoće. Kukurelja je prosto neverovatan. Mnogi mu se smeju, ali niko na terenu ne može da ga prođe. Izdržati od 30. minuta opterećen žutim kartonom, a potom dobijati apsolutno sve duele protiv Olisea ili Dembelea... To je sjajno. Kukurelja ih je obojicu držao u džepu“, poentirao je ponovo Tijeri Anri.

(Reuters)

Kukurelja je bio perfektan u odbrani, Pedro Poro isto tako, s tim što je desni bek imao i izlet u napad koji je krunisao pogotkom za 2:0. Kada vam bekovi prave ovakvu razliku u polufinalu Mundijala, onda je kristalno jasno da je u pitanju moćna mašina.

„Svi smo pomalo šokirani. Pretpostavljali smo da će Francuska pobediti, a oni su potpuno razbijeni. Bila je ovo apsolutno neverovatna igra Španije. Razlika između dva tima bila je najočiglednija upravo na bekovskim pozicijama. Kukurelja i Poro su bili izvanredni protiv francuskih krilnih igrača, dok je na drugoj strani posebno velike probleme imao Luka Dinj“, analizira Geri Nevil.

Nema tačke za koju bi moglo da se kaže da je bila slaba karika u španskom timu. Ne samo u Dalasu, nego tokom čitavog turnira. Od Unaja Simona do Mikela Ojarsabala (a podsećamo da oni igraju za Bilbao i Sosijedad, pa ih šira javnost automatski manje prati i ceni), svako je naučen da se pomera kao figura na šahovskoj tabli. Otvaranje, rokada, mat.

„Brilijantna igra Španije. Francuska ima vanserijske zvezde, ali španski tim nijednog trenutka u polufinalu nije izgledao kao ekipa koja može biti poražena. Engleska ili Argentina će morati znatno da podignu nivo igre ukoliko žele da savladaju ovu grupu momaka u finalu“, ocenio je Majkl Oven.

Slično razmišlja i njegov nekadašnji kolega iz reprezentacije Engleske, Stiv Mekmanaman. Možda zvuči preterano ili grubo, ali je dovoljno ilustrativno da svima stavi do znanja da fudbal na ovom nivou nije pojedinačni sport. Jer, svi timovi sa jednom izraženom mega zvezdom su već spakovali kofere: Brazil sa Vinisijusom, Portugal sa Ronaldom, Norveška (koliko god bila simpatična) sa Halandom, i na kraju Francuska za koju je prva asocijacija Embape.

„Španci su nas sve napravili budalama. Skoro svi su bili ubeđeni da će Francuska lagano stići do finala. Španija je u polufinalu bila neverovatno dominantna“, iskren je bivši vezista Liverpula i Real Madrida.

Utisak je da je Furija oduvala rivala baš na delu terena gde je nekada dejstvovao sam Mekmanaman. Sa neumoljivim Rodrijem, ali i Fabijanom Ruisom – tihim herojem i vlasnikom neverovatnog rekorda od 49 uzastopnih utakmica za reprezentaciju bez poraza (ne računajući penal serije).

Uostalom, Španija je bez njega na terenu poslednji neuspeh pretrpela još u martu 2024. u kontrolnom duelu protiv Kolumbije. To je ukupno 37 mečeva bez poraza za aktuelnog prvaka Evrope. Ova ekipa se vraški dobro takmiči. Zato, bez obzira na to ko im u nedelju bude stajao preko puta u velikom finalu, niko nema pravo da Španiji oduzme status favorita. Makar joj toliko dugujemo, pošto smo očigledno zaboravili – ili svesno nismo hteli da vidimo – koliko je zapravo jaka.