Ovo nisu Zvezdine pripreme, već audicija za traku koja je proizvela 28.000.000 evra

Niti euforija, nalik onoj tokom letnjih meseci, niti razočaranje, već – ravna linija. Tako nekako protiču pripreme Crvene zvezde na Kipru, verovatno usled nikad neatraktivnijih rivala u poslednjoj deceniji. Novom šefu stručnog štaba Vladanu Milojeviću verovatno odgovara takav pogled sa strane, jer mu je Barak Bahar ostavio brojne kosture u ormaru, počev od taktičke nediscipline, pa do problema na koji Vladan Milojević ima nultu toleranciju – heterogenu grupu, momake zavidnih individualnih kvaliteta koji su retko kada bili pravi tim.

Ono što ponekad izaziva kiseo osmeh na licu Vladana Milojevića je, pre svega, više sila. Odustnost petorice reprezentativaca, plus rovito zdravstveno stanje Aleksandra Kataija, Milana Rodića i Mirka Ivanića. Hipotetički gledano tim crveno-belih na startu Mozzart Bet Superlige, u sudaru sa Voždovcem 10. februara, mogao bi da izgleda ovako: Glazer – Nedeljković, Spajić, Dragović, Rodić – Mijailović, Hvan – Bukari, Kraso, Olajinka (Lučić) – Endijaj. Mnogi od nabrojanih igrača nisu tu, Ivanić će se čekati na početku, kako bi bio na maksimalnom nivou za večiti derbi.

Može u takvoj situaciji Vladan Milojević da radi na osnovnim principima igre, i reakciji na izgubljenu loptu kako štoperi, što je bio zaštitnik znak Baraka Bahara, ne bi bili na streljani i branili situacije tri na tri, ili još gore  Videli smo neke Milojevićeve postulate već u sudaru sa Spartakom...

Mada, kada u jednačinu o velikom broju izostanaka u taboru Zvezde ubacimo i kvalitet rivala, jasno je da boravak na Kipru ne može da se okrakteriše kao klasičan pripremni period. Pre će biti da će pored standardnog punjenja pluća, Vladan Milojević iz neposredne blizine gledati kandidate da krenu putevima Jovana Mijatovića i Koste Nedeljkovića.

Crvena zvezda je u Pafos povela veliki broj izdanaka omladinske škole. Neki su tu samo da osete miris prvog tima kao nagradu za dobre partije i talenat, poput najvećeg projekta kluba Andrija Maksimovića (2007. godište) i štopera Veljka Milosavljevića. Neki su tu da uhvate jedan od poslednjih zlatnih vozova, poput braće Mituljikić, neki su samo nagovestili značajne domete. Govorimo, pre svega o Jovanu Šljiviću. Dok bi levi bek Viktor Radojević trebalo da profitira od fizičkog stanja Milana Rodića. Za Vladimira Lučića se ne može reći da je više mlad.

Viktor Radojević sa Jovanom Mijatovićem

Sigurno je da će Crvena zvezda u budućnosti, i pored žive šampionske trke sa Partizanom (a znamo da je klub titula prioritet svih prioriteta), pokušati da „zajaše“ na talasu etabliranja na zapadnom tržištu. Odnosno da prodajnu traku ubaci još bar jedan pupoljak, posle transfera Koste Nedeljkovića u Aston Vilu i vrlo verovatno odlaska Jovana Mijatovića u Siti Grupu. Crvena zvezda je značajno povećala prodajni potencijal, i to je, treba reći, pozitivna zaostavština rada Baraka Bahara. Bilo je u prethodnom periodu mnogo povika na rad omladinske škole, odnosno nedovoljnu obučenost igrača ponilih iz juga Marakane. Čak i onih za koje je dobijen ozbiljan novac, poput Marka Lazetića.

PROFIT OD DECE JEDNAK ONOM IZ LIGE ŠAMPIONA

Ali omladinska škola je, na dobrom putu, da, računajuči poslednjih šest meseci, donese profit jedank plasmanu u Ligi šampiona. Potrebno je samo da se ispune dva laka uslova. Da Jovan Mijatović pojača redove Njujork Sitija za osnovicu od 8.000.000 evra, i da Viljareal otkupi štopera Stefana Lekovića za 4.00.000. I za to postoje ozbiljne indicije da će se desiti, pošto je posle dobih igara za B tim momak rođen 2004. godine prekomandovan u najbolju ekipu Žute Podmornice. Bio je na klupi protiv Valensije. Uz već završene transfere Strahinje Erakovića (7.000.000) i Koste Nedeljkovića (9.000.000), dolazi se do bruto cifre od 28 miliona evra. Neto je to nešto manje.

Jasno je da je Vladan Milojević doveden da osvoji titulu, i potom u kvalifikacija zadrži perfektan niz u letnjim dvomečima. Ali, bez pozivanja na insajderske informacije, sigurno mu je rečeno da bi bilo poželjno da „ukrade“ samo jedno od Barakovog rada – malo hrabriji pristup sa decom. Mada u prvom Milojevićevom mandatu Crvena zvezda nije imala talente ovakvog potencijala, izuzev Dejana Joveljića. Kasnije je Željko Gavrić dobijao akontaciju u vidu šanse zbog statusa bonusa i Zvezdinog deteta.

Jovan Mijatović postiže gol protiv Spartaka

Posle priprema u Pafosu mnogi od Zveudinih pitomaca će se rasputi po dvojnim registracijama, neki će i dalje „guliti“ u omladinskom timu. Ali će jedan kapitalac morati da bude izabran. To može da bude anđeoska ili đavola rabota, jer je do sada uglavnom važilo ono geslo, kada su Zvezdina deca u pitanju, nije kome je rečeno. Već kome suđeno je. Primera radi braća Mituljikići su u kadetskim i omladinskim danima, zajedno sa Nikolom Stankovićem (prodat Čukaričkom) i štoperom Andrijom Đurićem (na pozajmici u Slovačkoj) bili daleko ispred Nikole Kneževića. Makar kada se govorilo o top potecijalnu i projektima. Sada se situacija promenila, Knežević se nametnuo kao igrač iz senke. Muški je odradio pozajmicu u Grafičaru i dvojnu u OFK Beogradu. I negde može da očekuje minute.

PRIMER JOVANA MIJATOVIĆA – NIJE SITI GRUPU KUPIO TALENTOM, VEĆ KARAKTEROM JE KARAKTEROM POKVARIO ALGORITAM

Priča o Jovanu Mijatoviću može da posluži kao primer mnogo hvaljenom, nesumnjivo talentu van serije Andriji Maksimoviću. Rođeni Pazarac je projektovan za rekordnu prodaju, opterećen pričama o velikom talentu. Kroz taj luskuz slatkorečivosti i opterećenja nije prolazio Jovan Mijatović. Niko nije sporio njegov talenat, i čist, savršen udarac levom nogom. Međutim, popularni Bekam je srušio tezu o tome kako igrači za prodaju moraju da budu „uniformisani“. Znate one teze o modernom fudbalu: dugi mišići, fizička moć, sposobnost ponavljanja mali procenat masnoće u krvi, trčanje u sprintu više od kilometar po meču. Napadač rođen 2005. godine nije bio najbrži u mlađim kategorijama, nije bio ni najbolji tehničar, ali je, posebno u prethodne dve godine, odudarao odnosom od ostale Zvezdine dece. Zato je i pokvario skautski algoritam.

Jovan Mituljikić na treningu Zvezde

Kada je posle solidne šanse kod Vladana Milojevića prekomandovan u Grafičar nije oborio nos, niti je skretao pogled u zemlju, usled sportske depresije. Nastavio je još jače da radi. Kada je kao nagradu od Baraka Bahara za brojna prvenstvena spasenja dobio klupu u Bernu, nije glumio ljutnju, niti onog čoveka koji se naljutio na Dunav, pa ga tukao... Dunav je nastavio da teče, a taj čovek je izgubio snagu. Nastavio je da radi još jače, pokazujući mentalitet ozbiljnog profesionalca. A to jeste talenat. I jeste kvalitet. Golovi su došli kao kruna svega toga. I možda je Jovan Mijatović zaslužio negde da zbog njega direktori Siti Grupe dolaze na Kipar.

Priča sa mladim igračima i projektovanje budućnosti povremeno liče na čistu opkladu ili kocku. Ako bi neko morao da se izabere kao sledeća velika prodaja crveno-belih, verovatno bi kažiprst mnogih otišao u pravcu Jovana Šljivića. Ali to je samo pretpostavka.

Odluka i budućnost su u rukama Vladana Milojevića. On zna da ceni kompletan paket. Nije u pitanju samo savršena tehnika, brzina i sirov talenat. Na deci je.