Pafosov špic za Ligu šampiona je Volfzburgov promašaj od 11.500.000 evra

Put kroz kvalifikacije za Ligu šampiona, između ostalog i dvomeč sa Crvenom zvezdom, prošli su zahvaljujući prvenstveno čvrstoj odbrani (svega tri primljena gola na šest utakmica), ali procenili su u Pafosu da će im za okršaje sa fudbalskim aždajama u istorijskom, prvom, učešću u elitnom evropskom takmičenju biti potreban napadač kvalitetniji od onih koje imaju na raspolaganju.

Takav je stigao u utorak uveče, u ‘minut do 12‘ kada je trogodišnji ugovor sa kiparskim klubom potpisao Landri Dimata. Kažemo u ‘minut do 12‘ jer iako prelazni rok na Kipru traje do devetog septembra, klubovi učesnici Lige šampiona imali su rok do sinoć u ponoć da registruju igrače za ligaški deo takmičenja.

Dimata je u redove Zvezdinog dželata stigao iz turskog Samsuna koji je od obeštećenja inkasirao 750.000 evra, duplo manje nego što je za njega platio Espanjolu pre dve godine. S tim da bi suma mogla da naraste kroz bonuse odnosno u slučaju da 28-godišnji centarfor u budućnosti napravi unosan transfer jer će od istog Samsunu pripasti 15 odsto novca.

Unosan kao onaj od pre osam godina kada je otišao u Volfzburg. Ponikao u Standardu iz Liježa, Dimata je sa nepunih 19 godina otišao u Ostende za 500.000 evra. I ispostavio se kao pun pogodak kluba iz Zapadne Flandrije. Dimata je u debitantskoj seniorskoj karijeri na 34 utakmice u svim takmičenjima postigao 14 pogodaka istakavši se kao jedan od talentovanijih napadača belgijskog fudbala što nije promaklo velikim klubovima.

Po završetku iste sezone Volfzburg je prepoznao potencijal u njemu i izdvojio 11.500.000 evra, ali se Dimata nije snašao. Na 24 utakmice nijednom se nije upisao u strelce i već naredne sezone vratio se u Belgiju potpisavši za Anderleht. U domovini je ponovo eksplodirao, postigao 15, namestio još pet golova te je ponovo usledio transfer u ligu petice – angažovao ga je Espanjol.

No, ni tamo nije uspeo da potvrdi kvalitet. U prvoj sezoni igrao je za rezervni tim, u drugoj na 17 utakmica u Primeri ostao bez gola. Odlučio je tada da se ponovo spusti stepenik niže, otišao na pozajmicu u NEC Najmegen i sa deset pogodaka se preporučio Samsunu. Tamo je, doduše, u prvoj sezoni bio drugi izbor, ali je u narednoj (2024/25) uspeo da se izbori za minutažu i oduži se sa sedam golova i četiri asistencije. Učinak koji mu je omogućio da se u 29. godini oproba na najvećoj sceni, izvesno kao prvi napadač kiparskog kluba budući da su njegovi konkurenti u špicu Anderson Silva i Mons Basuamina na šest utakmica kvalifikacija postigli zbirno dva gola.