PET NA PET – Voja Nedeljković: Osetio sam Zvezdin Bari... Da li će moja deca ikada doživeti nešto slično?

Srpski radio i tv voditelj, Voja Nedeljković, gost je današnjeg Mozzartovom portala, a u  rubrici  „Pet na pet“. Koliko u ponedeljak, (pre samo četiri dana) zdušno je pomogao kompaniji Mozzart u njenom plemenitom ostvarenju kroz već svima poznat „Humanitarni tiket u podne“. Tom prilikom smo zajednički, a po želji voditelja pokušali da pomognemo Domu za slepa i slabovida lica u Zemunu. Voja je rođen u Zemunu gde je završio gimnaziju, a već više od 25 godina radi na televiziji i radiju. Devedesetih godina prošlog veka, počeo je da se bavi voditeljstvom, a prvu debitantsku emisiju, „Klub 10“, imao je na Televiziji Beograd. U periodu od 1991.-1995. godine radio je na Radio Pingvinu, prvoj privatnoj radio stanici na Balkanu,  gde je ostavio svoj lični pečat. Kasnije postaje zaštitno lice Trećeg kanala RTS-a, gde je vodio emisije „ 3-K dur“, „3 K show“, „Pozdrav iz Beograda“, „Folkmetar“. Potom je na televiziji Fox vodio je zanimljiv, duhovit kviz  pod nazivom „Da li ste pametniji od đaka petaka?“. Na Radiju S je vodio emisiju „Vojevanje“, a od 2012. počinje da vodi šou program „Zvezde Granda“, na TV Pink. Oženjen je i ima sina. Na naših pet pitanja, odgovorio je na njemu svojstven, duhovit način.

1. Da li ste svojevremeno trenirali neki sport i koji?

Nisam aktivno trenirao, ali sam naravno, kao i ostala deca u kraju igrao fudbal, košarku, odbojku, stoni-tenis. Oprobao sam se u KK Mladost iz Zemuna i u FK Galenika Zemun, ali nije išlo. Zato sam rešio da vozim bicikl, pa sada imam jake i žilave noge.

2. Ko Vam je bio sportski uzor u tinejdžerskim danima?

Kao klinac, prosto sam obožavao fudbalera Johana Krojfa. Holanđani su u to vreme imali sjajan tim. Uzor u Srbiji mi je bio Dragan Džajić, a svetski uzor, Johan Krojf. I dan danas smatram da je igrao „šmekerski“. Eto, ja sam voleo Krojfa, a neke starije generadije su obožavale Pelea.

3. Koji sportski klub nosite u navijačkom srcu?

Naravno, Zvezdu, a za to je kriv moj tata. Sećam se kroz maglu da me vodio na utakmice kada sam imao pet ili šest godina. Potom sam išao sam na utakmice „Crvene zvezde“, ali kao lokal-patriota, nisam propuštao da pogledam „Galeniku“ iz Zemuna.

4.     Koji sportski događaj Vam je ostao usećanju , a koji ćete pamtiti celog života?

Ponosan sam što sam prisustvovao dvema najboljim utakmicama svih vremena. Jedna od njih je meč između Zvezde i Bajerna koji se odigrao 24.aprila 1991. godine. Krajnji rezultat je bio 2:2, a Zvezda se plasirala u finale Kupa evropskih šampiona. Naravno, nakon toga je sledio drugi meč na kome sam prisustvovao, a to je bila finalna utakmica održana u Bariju 29. maja 1991. na stadionu „Sveti Nikola“. Crvena zvezda je igrala protiv Olimpika iz Marseja. Nije bilo golova u regularnom delu, niti u produžecima. Svih pet Zvezdinih igrača je bilo precizno, a Amoros je promašio penal za Olimpik. Osvojili smo Kup evropskih šampiona, mada mi je sama utakmica bila odvratna i odužila mi se kao „gladna godina“. U Bari sam išao onako kako sam umeo i znao, nekim avionom, a čak ni kartu nisam imao. To je bio spektakl. Bojim se da se mom detetu i unucima takav događaj neće ponoviti. Bili smo velika zemlja sa preko 20 miliona stanovnika i logično je da smo iznedrili takvu ekipu. Utakmici je prisustvovala gomila navijača iz tadašnje Jugoslavije. Pored fudbala, pratio sam uspehe naših košarkaša, odbojkaša, vaterpolista i dočekivao ih kao voditelj programa na čuvenoj terasi. Generalno, volim sport i smatram da je to nešto što čovek ponese iz kuće. I sad se rekreativno bavim nekim sportskim aktivnostima i smatram da je sport bitan za svako dete.

5. Životni i sportski moto?
„Nije važno ciljati u metu, važno je metati u cilj“. Za mene ne važi pravilo da je bitan samo sport i da nije važno pobediti. Mišljenja sam da je pobednik veoma, veoma bitan u bilo kom sportu.

Pišu: Nela i Đurđe Mečanin
djurdje.mecanin@mozzartbet.com