PRELAZZI: Brajton & Rašden & Dag & Red

Gde čovek da se sakrije, dok još traju okršaji reprezentacija, ionako tradicionalno mučni za nas, a sada gotovo nepodnošljivi? Kako prekratiti vreme do povratka onog klupskog fudbala, redovnih kola, pa evropskih takmičenja...

Jedna od ideja je ugasiti telefone, praviti se da se ono u četvrtak uveče nije ni desilo, ta je to neka druga nacija, neki drugi tim; ali to bi bilo nepravedno prema Škotima, koji su došli po ono što su hteli i pokupili to junački, ispred naših nadobudnih noseva.

Hajdemo, onda, umesto priča o skupim kopačkama, tamo na izvorište, u amaterski i poluprofesionalni fudbal, koji ne haje za termine za reprezentacije i ostale Lige nacija, gde prijateljskih mečeva ima samo u julu, a i oni znaju da budu opaki.

Gde se igra fudbal kakav su igrali Škoti na stadionu "Rajko Mitić"... Muški, sa mnogo znoja i mnogo trčanja. Previše trčanja, za srpske fudbalere...

Idemo u sasvim ograničenu nišu, bavimo se, od duga vremena i da bismo skrenuli misli, timovima kojima se ne bave mnogo ni njhovi retki navijači.

Ali nije da nema smisla.

Na Ostrvu ima jedan sasvim poseban soj fudbalskih klubova, koji se mogu prepoznati po znaku & u imenu. To obično znači da su se dva grada ili, češće, dva susedna sela dogovorila da im ne trebaju zasebni timovi, dosta je jedan, ima nečeg simpatično drugarskog i zadrugarskog u tom pristupu.

(Da li bi takav princip funkcionisao kod nas, gde su prve komšije obično najveći rivali?)

Znak se, naravno, čita kao "i", a zove se ampersand. Nastao je još u davninama spajanjem slova E i T, a svojevremeno je, nekada davno, davnije od nastupa naše reprezentacija na Evropskom prvenstvu – da, ima davnije i od toga – bio i zvanično slovo u engleskom alfabetu.

Bilo je nečeg stvarno simpatičnog još pre petnaest-dvadeset godina, kada smo prvi put počeli da studiramo kladioničarske liste, pa kad naletiš na "ampersand klub", ruka ti sama pođe da ga staviš na tiket.

A među njima je bilo nekih koji su umeli baš da ispoštuju.

Naravno, prvi koji pada na pamet i tek u poslednjih nekoliko godina najpoznatiji je Brajton. Zvanično Brighton & Hove Albion, premijerligaš koji se posle decenija izbivanja vratio na veliku scenu, i kojim, na svoj način, rukovodi Grem Poter.

O Brajtonu se danas zna više nego o drugima (oni nešto stariji prvi put će čuti za njega po žurkama koje je pravio Fetboj Slim, oni još stariji po tučama rokera i modova šezdesetih na brajtonskom žalu), eto, manje se zna da ne predstavlja samo Brajton, nego i gradić Houv, koji je nekada bio zaseban a potom se stopio sa njim.

Nisu uvek bili ovako važni, niti su uvek ovako mudro vođeni. Na početku ovog veka, Brajton se nalazio u četvrtom rangu takmičenja, a pre manje od deceniju u trećem – tada ih je vodio Gus Pojet, bio je to njegov prvi posao u karijeri i prvi veliki uspeh. Sve kasnije je bilo slabije, danas, vidimo, čak i nije na klupi nekog tima.

Sve do 2011. Brajton je igrao na stadionu koji je, i od domaćih i od gostujućih navijača, redovno proglašavan za jedan od najgorih na čitavom Ostrvu. Možda ga se neki naš superligaš ne bi postideo, ali stari Vitdin (bili su tamo 14 godina, dok se gradio velelepni Ameks) bio je, zapravo, atletski stadion, sa trakama za trke i skakanje uvis i stiplčez i šta sve ne, a tribine, na koje je moglo da se stisne i osam hiljada duša, nisu bile pokrivene.

Eto, kako se vremena menjaju...

Niže, u petom rangu takmičenja, i dugo godina najprepoznatljiviji, jeste fudbalski klub Dagenham i Redbridž, ili, kraće Dag & Red.

Na početku decenije za nama, imali su uzlet, kratkotrajan doduše, i do Lige jedan, trećeg ranga takmičenja; Dag & Red je klub koji je promovisao Dvajta Gejla, danas uzdanicu – pa, makar povremenu – Njukasla, ali nama koji smo duže pratili engleske niželigaše oni su uvek bili samo surogat, jer su se pojavili baš onda kada je ljubimac mnogih krenuo da tone, sve do gašenja...

Samo je jedan klub taj znak “&” nosio kako treba i dolikuje, valjda jer mu je i ime bilo zvučno i neobično. Rushden & Diamonds, koji je predstavljao gradić Rašden i seoce Irtlinboro, i koji će nastati fuzijom negde 1992. godine, negde na početku ovog milenijuma bio je omiljeni fiks na tiketu.

Nije tada internet bio ovako posvuda, nisu se mogle gledati utakmice Rašdena, mahom smo ih pratili na teletekstu, pa kad ono zatreperi, učini ti se da je svet makar u subotu po podne kako treba; nismo mogli ni da saznajemo mnogo o njima, mada bismo ih uzimali na Menadžeru i dovodili tamo gde su i sami želeli da se nađu.

Rašden je na kraju bio žrtva svoje ambicije, njihov gazda, čovek koji je izmislio "martinke" i koji je u mladosti bio huligan, ali Maksu Grigsu bilo je zanimljivo samo dok mu je bilo zanimljivo; Grigs je u Irtlingborou sagradio jedan od najlepših malih stadiona u čitavoj Engleskoj, planirao da tu bude i hotel, a danas nije ništa, samo prazno, gde je nekada odzvanjao bat koraka menadžera Brajana Talbota i lokalnog majstora Endija Burdžesa. Došao bager i sravnio sa zemljom i zdanje i naša sećanja.

Klub je ugašen, samo da bi se pojavio nanovo: AFC Rushden & Diamonds, u vlasništvu navijača, trenutno igra u Centralnoj premijer diviziji Južne fudbalske lige, u sedmom rangu takmičenja, i posle sedam kola zauzima sredinu tabele.

U istom rangu, ali na jugu, igra Hayes & Yeading, poznat po tome što im je menadžer svojevremeno bio Fil Bab, bivši fudbaler Liverpula. Ali, u Hejsu, dok je još bio samostalan (ujedinjenje se dogodilo 2007. godine), na Čurč Roudu je potekao Les Ferdinand, ali i Siril Redžis, prerano preminula legenda Koventri Sitija.

Iznad njih, u šestom rangu, dakle između Dag & Red s jedne i Rašden & Dajmonds i Hejs & Jedinga s druge strane, u Nacionalnoj ligi jug igraju čak dva ampersanda: Havant & Waterloovile i Hampton & Richmond Borough.

Hejvent je unekoliko zanimljiviji, zbog dve velike utakmice u svojoj istoriji: jedna je bila četvrto kolo FA kupa, kada ih je žreb pogledao i udelio im Liverpul, i to na Enfildu.

Dva puta je Hejvent krajem januara 2008. vodio pred punim tribinama, tek pogodak Josija Benajuna, jedan, pa drugi, pa treći, slomio im je srca, uz utehu u ovacijama publike.

Tri godine kasnije, kada su se igrači obližnjeg Portsmuta (tada sveže ispalog iz Premijer lige) ostali zarobljeni na turneji u Americi, Betis iz Sevilje je probao na brzinu da nađe suparnike za termin, i izbor je pa na Havant & Waterloovile.

Bilo je već 5:0 na poluvremenu, pred oko osam stotina gledalaca, na kraju je bilo "samo" nula, a tadašnji direktor Trevor Brok rekao je, otprilike:

"Znali smo da će da budu dobri, ali nismo znali koliko će dobri da budu."

Hampton & Ričmond predstavlja Hempton, ušuškani predeo na jugozapadu Londona, smešten uz obale Temze. Oni su, zapravo, jedini iole profesionalni fudbalski klub u čitavom borou, jer se ovde, iz nekog razloga, mnogo više voli ragbi.

Ima, pokazuje kratko istraživanje, još toga rasutog po nižim kategorijama: Tooting & Mitcham United, Friar Lane & Epworth, Erith & Belvedere, Epsom & Ewell, Kirkley & Pakefield... Sigurni smo da i u njihovim istorijama ima nekog kurioziteta vrednog pomena, mada je do njih pomalo teže doći.

Piše: Marko PRELEVIĆ, urednik magazina Nedeljnik i kolumnista MOZZART Sporta

ENGLESKA 6, JUG - 8. KOLO

Subota

16.00: (2,60) Bilerikej Taun (3,20) Slag Taun (2,60)

16.00: (2,20) Čelmsford (3,25) Hempton & Ričmond Boro (3,15)

16.00: (2,75) Čipenhem Taun (3,30) Ebsflit Junajted (2,40)

16.00: (1,57) Dorking Vonderers (3,80) Tonbridž Ejndžels (5,60)

16.00: (2,45) Hangerford Taun (3,20) Dulvič Hamlet (2,80)

16.00: (2,10) Hejvent & Voterluvil (3,30) Oksford Siti (3,30)

16.00: (2,45) Hemel Hempsted Taun (3,60) Veling Junajted (2,45)

16.00: (1,70) Istburn Boro (3,70) Brejntri Taun (5,40)

16.00: (2,50) Madstoun Junajted (3,30) Dartford (2,65)

Odloženo

Konkord Rendžers - Bat Siti

*** kvote su podložne promenama