PRELAZZI: Trolovanje Španije i Saudijske Arabije

Ne možete da budete u Almeriji a da vas ne podsete na filmove koji su tu snimani. Od Serđa Leonea do Indijane Džons, od generala Patona do Lorensa od Arabije, ovo parče Andaluzije glumilo je i italijanske gradiće i azijske plaže i Sijera Nevadu; a živeli su tu i Džon Lenon i Džo Stramer, prvi vesnici britanske invazije na parče Mediterana.

Almerija, hoćemo reći, taj taman-dovoljno-veliki-grad u kojem nikada ne pada kiša, a sunce zimi zalazi tek tamo posle sedam, oduvek nas je zabavljala, čak i kada to nismo znali.

Možda je zato šeik Turki Al Šeik i upro prstom u nju, onda kada su Saudijci izvlačili fudbalske klubove kao karte iz špila? Da li mu se svidelo što je mogao, neka oprosti legendarni špageti-vestern, da “za šaku dolara” pazari Almeriju, u pokušaju da se meka moć njegove zemlje proširi na krajeve koji su nekada – i na to možete da naletite u svakoj šetnji – bili arapski, poznati kao Al-Andalus?

Na kraju krajeva, pridruženi član saudijskog dvora već nekoliko godina obnaša dužnost prvog čoveka Generalnog sekretarijata za zabavu, a čija je namera da nam Saudijsku Arabiju “proda” kao neki budući Holivud.

21.00: (1,95) Selta (3,60) Almerija (4,30)

Što da ne, možda je stvarno vreme za njih.

Da li je Al Šeiku zabavno ono što se događa u La ligi? Nasmeje li se grohotom kada pogleda tabelu španskog prvenstva i onda skroluje, pa skroluje, pa skroluje još malo, i tamo na dnu strane – ili prekrivreno palcem ako i dalje volite da čitate novine – njegov klub, devet bodova ukupno, nula pobeda, posle 26 mečeva.

Možda se iz svega rodi neki dobar film, jer ne deluje Turki Al Šeik kao da je previše zainteresovan za ono što se događa na stadionu podignutom za potrebe Mediteranskih igara 2005, a na koji ćete naleteti kada iz centra grada krenete ka plažama i selima prirodnog parka Kabo de Gata.

Salto Ramazanija u Madridu (Reuters)

Istina, nije do novca: lokalni novinari ovih dana su saopštili da UD Almerija ima 11. budžet za plate u ligi, što je stavlja daleko iznad kolega-davljenika kao što su Kadis i Granada, pa i iznad Hetafea, kluba koji sve radi drugačije, sviđalo se to nekima ili ne.

Nisu štedeli prošlog leta ni na transferima, mada bi se moglo reći – uvek je naknadna pamet sposobna za to – da nisu trošili mudro.

Nije da je Almerija neki drevni ili mnogo važan klub, pa bih ih trebalo do sutra oplakivati, ali ima u tih nekoliko decenija “zvanične” istorije sasvim dovoljno zanimljivih imena.

Unai Emeri, jedan od najboljih španskih, pardon baskijskih trenera ovog veka, upravo će tu početi karijeru: stigao je u Almeriju kada je ona bila provincijski klub sa svežim sećanjem na treću, četvrtu ili petu ligu, a onda ih uveo u Primeru, pa još zamalo i u Evropu. Skupa sa njim, ime će u crvenom dresu napraviti i jedan Alvaro Negredo...

Petnaest godina kasnije, Almerija deluje kao trol, upoređuju je sa Derbi Kauntijem i svim onim klubovima čiji se negativni rekordi pamte; petnaest godina kasnije, ni grad ne izgleda kao da ima prvoligaša, mada se svake druge nedelje okupi makar 10.000 duša što čekaju tri boda, pa da ih proslave kao titulu.

Možda i zbog sećanja na Emerija, na klupi Almerije je Gaiska Garitano, koji je nekoliko godina vodio svoj Atletik Bilbao; Garitano je došao u septembru, kada je prelazni rok bio već završen, i pričao je u nekoliko intervjua o tome kako su pojačanja dovođena lopatom i kako je ceo tim bio toliko izmenjen da se golman Mašimijano – pozajmica iz Lacija – doslovno upoznao sa bekovima na utakmici protiv Real Madrida.

Kada vam tako ne ide, onda se greške umnožavaju, mišići se grče i povrede bujaju, a uvređena gospođica Fortuna neće da vas pogleda ni krajičkom oka.

Almerija je izgubila sijaset utakmica u poslednjim minutima, a posebno ih boli – kao i onaj manji deo Španije koja nije zatrovan i podeljen, i koji će priznati da je sistem napravljen da čini usluge jednom velikanu ili drugom velikanu, a to uvek znači oboma, a to uvek znači da su na gubitku svi koji nisu velikani – što su i na “Santjago Bernabeu” i na Olimpijskom stadionu na Monžuiku dali po dva gola i vodili.

I izgubili.

Opravdani protesti crveno-belih tokom meča sa Realom (Reuters)

Na kraju je Almerija postala sama sebi svrha, na kraju su u toj svojoj nesreći počeli pomalo da uživaju. Na kraju, kada sklonimo sve Saudijce i sve one zakulisne igre, pa čak i te zlosrećne poraze u Barseloni i Madridu, ostaje trauma, oličena u “strahu od pobede”, i jedina terapija koja može da ti pomogne da se s njom izboriš.

Eto sreće u nesreći: nakon tri vezana remija (čitaj: nakon tri meča bez poraza), crveno-beli ovog petka gostuju u Vigu, jedinoj ekipi koja deluje baksuznije i proćerdanije od njih. Idu na noge Selti, koja slavi stoti rođendan bez torte i svećica, sa trenerom – poznatim imenom, što mu samo odmaže, već nekoliko godina – kojem je uručen ko zna koji po redu ultimatum uoči gostovanja najgoreg tima u ligi.

Almerija, takva kakva je, zabavna i luda, ekipa koju je malo ko nadigrao i koja uprkos tome ne može da pobedi, neuspešni naftno-zabavni projekat koji troluje i Arape i Špance i stanovnike tog divnog grada koji su voleli Lenon i Stramer i Harison Ford i Šon Koneri, ima šansu da uradi nešto po čemu će ih pamtiti.

Da samo zato što im se može, smeni trenera koji ima titulu prvaka Evrope i da tako ne uđe u istoriju s pogrešne strane.

U gradu se priča da će Saudijci, šta god bude do kraja sezone, otići, da čovek koji želi da preseli Holivud u pustinju nije bio na stadionu još od prošle godine. Ukoliko investicije prestanu, onda će se i snovi o novom stadionu olupati kao talasi o plažu Monsul (sem “Poslednjeg krstaškog rata”, baš je tu snimljena i “Beskrajna priča”), a Almeriju čekaju nove godine mraka i neizvesnosti.

Piše: Urednik Nedeljnika i kolumnista Mozzart Sporta

PRIMERA – 27. KOLO

Petak

21.00: (1,95) Selta (3,60) Almerija (4,30)

Subota

14.00: (2,65) Sevilja (3,05) Sosijedad (2,90)

16.15: (1,85) Rajo Valjekano (3,50) Kadiz (5,10)

18.30: (2,15) Hetafe (3,25) Las Palmas (3,90)

21.00: (5,50) Valensija (3,70) Real Madrid (1,67)

Nedelja

14.00: (1,65) Viljareal (3,70) Granada (5,60)

16.15: (1,60) Atletiko Madrid (4,10) Betis (6,25)

18.30: (3,25) Majorka (3,35) Đirona (2,40)

21.00: (3,00) Bilbao (3,50) Barselona (2,45)

Ponedeljak

21.00: (2,40) Osasuna (3,10) Alaves (3,20)

***kvote su podložne promenama