Preporod Fjorentine: Nikola Milenković o „klasi '97“, Riberiju i Boatengu, Vlahoviću i Terziću, Monteli...

Renesansa. Gde drugo nego u Firenci. Kao što je Leonardo da Vinči tipični predstavnik jednog od upečatljivijih umetničkih pravaca u istoriji čovečanstva, tako fudbalsko čedo iz Toskane doživljava preporod. Malo je nedostajalo da se Fjorentina prošle sezone strmoglavi u Seriju B, spletom okolnosti tek u poslednjem kolu sačuvala je elitni status, da bi se tokom jeseni  preobrazila u legitimnog kandidata za plasman u Evropu i oživela navijačka sećanja na vremena kad su na stadionu „Artemio Franki“ padali Mančester junated, Liverpul, Seltik, Lion, Valensija.

Nije još Viola na tom nivou, ali je na dobrom putu. Igra zavodljivo, na gol više i ukoliko savlada ekipu sličnih karakteristika, Parmu, preskočiće Napoli na tabeli, što je samo po sebi dovoljno za dubok naklon u uvodnom delu prvenstva. Jedan od njenin barjaka, Nikola Milenković, neizostavan u odbrambenoj liniji, ističe da su avangardni obrisi posledica letnjih promena na svim nivoima. Posebno igračkog kadra.
„Promenili smo skoro ceo sastav. Dosta nosilaca igre nas je napustilo, ali smo angažovali veliki broj mladih igrača, željnih dokazivanja, pa se može reći da igramo na kartu poleta. Osim toga, doveli smo nekoliko šampiona, fudbalera velikih karijera kakvi su Frank Riberi i Kevin Prins Boateng i deluje da smo na pravom putu. Jedino što je i nama rečeno da nema potrebe da se zalećemo ili očekujemo da odmah budemo pri vrhu, ljudi iz kluba su kazali kako je ovo sezona transformacije, da se što bolje upoznamo, a za to je potrebno vreme“, spušta loptu na zemlju srpski reprezentativac u razgovoru za MOZZART Sport.

Ipak, teško je ignorisati sve lepe stvari koje je dosaad napravila Fjorentina. Ekipa je remizirala sa šampionskim sastavom Juventusa, izdržala nalete učesnika Lige šampiona Atalante, dobila Milan na San Siru, na premijeri odigrala spektakularan meč sa Napolijem...  Sve pošto su dugogodišnji vlasnici, braća Dela Vale, prodali klub italijansko-američkom biznismenu Roku Komisiju.
„Sve se okrenulo letos. Iza nas je tmuran period, u prvoj polovini godine beležili smo loše rezultate, ekipa je bila u krizi, nije mogla nikako da se izvuče, bila je suviše mlada i jedva je izdržala pritisak, iako joj je pretilo ispadanje. Promenile su se gazde, sad smo na novom početku, tim je ne samo renoviran, već praktično nov, pa su i čelnici, za koje moram da kažem da rade sjajan posao, što se videlo po potezima iz prelaznog roka, i ljudi iz struke rekli kako nam je potrebno vreme da uhvatimo zalet i vratimo klub gde pripada. A to je vrh italijanskog fudbala. Bilo bi lepo, čak bajkovito, ukoliko bismo baš ove sezone obezbedili plasman u Evropu, međutim, verujete mi da niko niti daje takva obećanja, niti nam je postavio imperativ. Idemo od utakmice do utakmice, to je siguran put“.

Milenković je bio jedan od ključnih igrača kod trenera Stefana Piolija, a koliko je značajan za igru Fjorentine vidi se po tome što ga u aprilu promovisan šef struke Vinčenco Montela drži u timu i nije želeo da ga proda, iako su letos otišli igrači kao što su Đovani Simeone, Žordan Vertu, Viktor Ugo, Rikardo Saponara... Na kraju krajeva, time je Montela pokazao koliko veruje odbrani, zadržavši štoperski tandem Herman Pecela – Nikola Milenković.
„Imao je Montela sjajan period i u prvom mandatu na „Frankiju“. Možda nas na početku ove sezone nisu ispratili odgovarajući rezultati, zaslužili smo bar dva, tri boda više, ali ovo dosad napravljeno je apsolutno zasluga trenera, njegove vere u mlade igrače, hrabrosti, kao i sposobnosti da se prilalagođava situaciji. Na primer, nekad igramo sa trojicom, nekad sa četvoricom u odbrani. Najsvežiji primer Vinčencovog umeća je vanredno kolo i gostovanje Sasuolu. Počeli smo sa trojicom u liniji, da bi posle sata igre promenio na sistem 4-3-3, a da je pogodio u centar mete videlo se po tome što smo u toj formaciji postali opasniji, dali dva gola i preokrenuli rezultat (2:1). Nije li to dokaz njegove taktičke potkovanosti?“

Gol za pobedu Ljubičastih baš je delo Nikole Milenkovića. Na dodavanje Gaetana Kastrovilija, jednog od otkrića sezone, treći put u sezoni zatresao je mrežu u Seriji A (Napoli, Udineze, Sasoulo), čime je postao najefikasniji štoper u pet najjačih liga Evrope. Sve samo ne slučajno.
„Tri gola za klub i jedan za reprezentaciju, nije loše, a-ha-ha-ha.... Prezadovoljan sam, svaki gol znači odbrambenom igraču, podiže mu samopouzdanje, meni posebno, jer je sve posledica instrukcija u pauzi između de sezone. Analizom ofanzinih kornera struka je primetila neke detalje i savetovala me da budem odlučniji, ambiciozniji u prekidima, da pokažam veću želju da zatresem mrežu. Ispostavilo se da je u pravu“.

Viola igra napadački fudbal, ne brenuje nikoga, zaleti se na rivala, pa šta bude. Možda ima i do toga što su u timu čak sedmorica igrača iz „klase 1997“. Nikola Milenković je već starosedelac, pošto mu je ovo treća sezona u klubu, godinu duže tu je Federiko Kijeza, golman Bartolomej Dragovski i povređeni štoper Jakub Rasmunsen vratili su se sa pozajmica iz Empolija (važi za centar za razvoj mladih igrača), posle dokazivanja u Kremonezeu šansu je dobio i iskoristio vezista Gateano Kastrovili, a prilici se još nadaju Poljak Žurovski i Brazilac Pedro.
„Klub je procenio da sa igračima koji su pravili razliku na pozajmicama krene u novu sezonu i deluje da je procena bila vrhunska. Em igramo dobro, em Fjorentina generalno važi za mesto na kome mladi fudbaleri mogu da napreduju. Prija mi što je toliki boj mojih ispisnika u ekipi, odnosi su bolji, lakše komuniciramo, delimimo zajedničke stavove, poglede na svet, a ono što je ključno kod svih momaka vidim neprestanu želju za dokazivanjem. Čak sam pojedincima i rekao da ne bi trebalo da se zadovoljavaju onim što su napravili na jednoj utakmici, već da svaki dan napreduju. Kad dođu na trening neka to bude sa idejom da će taj dan naučiti nešto novo, profilisati sebe u još bolje igrače. I ljude. Ta hemija je od neprocenjivog značaja za ono što prikazujemo na terenu. Pritom, nismo nikakav klan, što se najbolje videlo u sredu protiv Sasuloa kad je Kastrovili pogodak vredan izjednačenja posvetio kažnjenom Riberiju“.

Sjajna zapažanja starosedeoca u Firenci. Možda od nekih saveta profitira i Blekijev nekadašnji saigrač iz Partizana, Dušan Vlahović, pošto je posle zanatskog rada i sijaset golova u Primaveri definitivno prebačen u prvi tim.
„Odradio je Vlahović odlično pripremni period u Sjedinjenim Američkim Državama, dao gol Benfiki, nametnuo se struci, počeo protiv Napolija, dvaput zatresao mrežu Monce u kupu i verujem da je skrenuo pažnju svih. Izboriće se za mesto u prvih 11, pre ili kasnije, jer ima radne navike i izvanredan kartkter, nikad ne odustaje“.

Društvo tandemu partizanovaca od letos pravi i jedan zvezdaš, Aleksa Terzić.
„Dosad je naš levi bek igrao samo pomenuti duel kupa sa Moncom, ali, polako, stigao je godinu i po posle Vlahovića i svestan je da mora da uči. Pogotovo kad je reč o taktici, na koju Italijani polažu dosta pažnje. Vidim da je smiren i posvećen treninzima, a to je prvi preduslov da napreduje. Obojica imaju dugoročne ugovore, što znači da Viola na njih računa, a ovaj klub i trener Montela poznati su po tome što znaju da formiraju igrače i kasnije ih lansiraju na veliku scenu. Pogotovo šte se ovde malo drugačije gleda na godišta fudbalera nego kod nas. Italijani smatraju da si do 23. mlad, a zatim formiran, dok si Srbiji sa 18, 19 perspektivan, a posle si već omatorio“.  

Da bi ekipa Fjorentine imala fizionomiju, glavu u rep, ne može samo da „živi“ od mladosti. Rukovodioci su letos povukli dva poteza koja su odjeknula fudbalski svetom, doveli su Franka Riberija (36) i Kevina Prinsa Boatenga (32), da oblikuju ove koji dolaze...
„Ne pričam iz kurtoazije, Riberi je stvarno sjajna ličnost. Veliki gosodin, sposoban da jednaku pažnju posveti detetu od 18 godina ili nekom ko je već dokazan igrač. O njegovom uticaju na terenu da ne govorim, sve je jasno. Ono što fascinira je što u 36. godini ima takvu glad za uspehom da pored njega morate da date 100 odsto mogućnosti. Vidimo kako trenira i igra i kažemo sami sebi: „moramo i mi ovako“. Boateng je, pak, šaljivdžija, izuzetna ličnost za svlačionicu, zadužen za ambijent. Samo da me ne shvati neko pogrešno, momak je za „desetku“ i kad su uozblji onda sve puca od rada. A kad se šali, u tome prednjači“, hvali saigrače starije za deceniju i kusur Nikola Milenković.

TRANSFER NA ČEKANJU

Treću sezonu kruni popularni Bleki na italijanskim terenima, ne planira ništa skorije da menja, iako su se ranije kao zainteresovani klubovi pominjali Atletiko, Juventus, Mančester junajted...
„Zadovoljan sam u Firenci, prihvatili su me i u klubu i u gradu, izgradio sam kvalitetan odnos sa strukom i čelnicima, navijači dolaze u sve većem broju na stadion i stvarno nema razloga da razmišljam o dalekoj budućnost. U mojoj karijeri sve se dešavalo prirodnim putem, plan mi je da tako nastavim, ionako na budućnost ne mogu da utičem“, smireno priča Milenković.

OBAVEZA PREMA NACIJI

Danas Parma, narednog vikenda duel sa Kaljarijem, a onda će Nikola ponovo za Beograd, na okupljanje reprezentacije Srbije za poslednja dva kvalifikaciona meča za Prvenstvo Evrope.
„Svi smo ljuti sami na sebe što imamo minimalne šanse da preko kvalifikacija odemo na završni turnir, ali imamo obavezu prema naciji da odigramo protiv Ukrajine i Luksemburga što bolje. Ako ne prođemo tim, putem ostaje nam baraž Lige nacija, da damo sve od sebe i priuštimo Srbiji da gleda selekiju na smotri najboljih evropskih reprezentacija. Ipak je to poseban doživljaj“, smatra štoper našeg tima.

FOTO: Reuters