Previše zabavljanja, premalo takmičenja

Samo dan pošto je ponovio nekoliko puta izgovorenu rečenicu da njegov tim neće pobediti sve utakmice u prvenstvu, Srđan Blagojević je osetio kako to izgleda u praksi. Došao je Partizan u Niš posle četiri vezana trijumfa u borbi za bodove, milovan rukama navijača, ohrabren utiskom javnosti da tek formiran sastav ima nešto bez obzira na ranu eliminaciju iz Evrope, vodio, stvarao šanse, ali se u Beograd vratio – pokunjen.

Posle 2:2 sa Radničkim nameće se kao jedan od glavnih utisaka da ovaj sastav još nije zreo da se takmiči.

Igra dobro, animira publiku, oduševljava javnost energijom i prisnoću sa klubom... To su sve pozitivne stavke kakve su svi davno primetili. Samo što je i dok je ređao pobede u Mozzart Bet Superligi pokazao je da se više zabavlja nego što se takmiči. I to ga je koštalo još dva boda na Čairu, iako je u završnici meča, preko Stefana Milića mogao da ih dopiše.

Najmanje je ovde reč o šansama koje je propustio crnogorski štoper. Nekadašnji član Budućnosti nema rutinu da završava akcije, niti mu je to primarni zadatak. Ono što je do njega obavlja korektno u odbrani. Suština je da je Parni valjak propustio priliku da doslovce protutnji južnom prugom i otvori vidik ka možda savršenom učinku pre odlaska na reprezentativnu pauzu, jer će u narednom kolu dočekati Radnik. A maltene nema ko nije pucao: Jovan Milošević, Ognjen Ugrešić, Demba Sek, Milan Vukotić, imao je i razigranii Nemanja Trifunović mogućnost da završi koju akciju... Bez preterivanja, Blagojevićeva ekipa je trebalo posle prvog poluvremena da ima makar dva, a možda i tri gola prednosti.

Nije, jer joj nedostaje iskustvo i navika da pobeđuje kako god da igra. To svi znamo. Fali joj i malo „killer“ instinkta. To je onaj nemački odnos prema sportu, kakav su, na primer, samo dve večeri ranije, emitovali fudbaleri Bajerna protiv Lajpciga na ostvaranju Bundeslige. Kad vodiš 1:0 i igraš dobro, ređaš šanse, onda je potrebno dokusuriti rivala, ne ostaviti mu ni zrno nade da bi mogao da se vrati u život. Ovaj Partizan dosta toga ima, ali tu komponentnu u igri još nema. I to nije kritika, nego realan pogled na stvarnost, uz napomenu da će ovakvih mečeva verovatno biti još, ali da je posao stručnog štaba i ljudi u klubu da u procesu ubrzanog sazrevanja dečacima objasne kako fudbal nije samo zabavljanje, nego pomalo i obaveza. Da posao ne ostane nedovršen. Na kraju krajeva, velika većina ovih momaka će vrlo brzo u neku od snažnih inostranih liga i tamo će se od njih tražiti da na 1:0 postignu drugi, a na 2:0 treći gol i tako redom.

Crno-bele naročito boli saznanje da su im se propusti nalik onim u Nišu već dešavali, samo što je napad pokrivao greške odbrane. U Pančevu je Železničar imao tri velike šanse na 0:0 pre nego što je Andrej Kostić postigao gol vredan pobede, kragujevački Radnički je pretio dok je bilo 1:1, ali se pojavio spasilac u liku Aranđela Stojkovića, Oleksandrija je stvorila bar dvocifren broj izglednih prilika u dvomeču iako nije dala gol, Napredak postigao dva u razmaku od samo minut, niški Radnički po jedan u oba poluvremena i to na kakav način. Prvi, tako što je lopta posle kornera pala u kazneni prostor, a da niko nije „očistio“ opasnost; drugi u bliži golmanov ugao. A Napredak i Radnički koji su dali po dva gola su projektovani da završe u donjem domu tabele Mozzart Bet Superlige i sami njihovi treneri kažu da još to nije to, dok Tomislav Sivić vapi za osveženjima kako bi mu tim bio bolji.

Partizan će tek posle reprezentativne pauze da igra sa Crvenom zvezdom, Vojvodinom, TSC-om, Čukaričkim, Novim Pazarom... Dakle, timovima iz plej-of zone minulog šampionata. Zato je ovom mladom sastavu potrebno da što pre savlada lekcije iz takmičenja, jer se u Humskoj sve gleda.

Emocija je tu i navijači su je željni. Odigravanja petom ili unutrašnjom, takođe. Pucnjevi sa daljine, isto tako. Zabava na sve strane. Zato je bio aplauz crno-belima i posle nerešenog ishoda. Samo, u  mesecima koji slede Grobari bi voleli da vide više rutine, a manje stresa, iako je u periodu sportskog odrastanja to neminovno. Uostalom, takav put je klub izabarao, svestan da je krivudav. Ovo je bila prva krivina na kojoj je zastao.