Promena trenera nije prijala Račiću, kod Bordalasa samo 156 minuta na terenu

Prošle sezone Uroš Račić se nametnuo kao jedan od najvažnijih igrača Valensije. Kod trenera Havija Garsije odigrao je 35 utakmica, postao je čovek od maksimalnog poverenja i to je i te kako prijalo mladom srpskom fudbaleru, koji je procvetao na Mestalji, najzad se, posle pozajmica, osetio kao svoj na svome.

A, onda je Valensija rešila da promeni trenera. I promenilo se sve. Na klupu je došao Hoze Bordalas čuven po tome što su njegove ekipe još naporniji “Atletiko” od madridskog Atletika. Pod njegovom komandom Hetafe je dobijao “komplimente” da je najagresivniji, najdosadniji tim Evrope, na čijim mečevima su golovi bili samo sporedni deo utakmice, a mnogo više se polagalo na trčanje, duele, agresiju...

Takvu Valensiju je Bordalas zamislio kada je došao na Mestalju, a korpulentni Račić mu je bio centralna figura tog tima, piše AS. Međutim, stvari nisu krenule onako kako je novi trener zamislio. Prevideo je španski stručnjak da Račić, koliko god visok i snažan, nije za “tuču” na sredini terena, već je tip igrača koji voli loptu u nogama.

Još tokom priprema Račić je, tada još uz povredu, počeo da gubi bitku sa Ugom Giljamonom. I dva meseca od početka sezone srpski fudbaler je potonuo u drugi plan. Odigrao je samo pet utakmica za Slepe miševe i to svega 156 minuta: tek jednom, protiv Granade bio je 90 minuta na terenu, a ostatak je skupio kao rezervista sa klupe.

Valensija solidno stoji na tabeli španskog prvenstva, na osmom je mestu posle osam kola, a dok je tako, Giljamon će biti u prednosti, pa Račić mora da se naoruža strpljenjem. A, svestan je i on da sada, u 23. godini, ovo mu je jedna od najbitnijih sezona u karijeri, jer posle odlične prethodne, trebalo je ova da mu bude nadgrađujuća, piše AS.

A, bilo je interesovanja za njega od drugih španskih klubova tokom leta, ali je Uroš rešio da ostane Slepi miš...