Prva pobeda Pazaraca: Gaćinovićev stroj sa obrisima 2022. godine

"Nema više vremena za bilo šta, nema vremena", odzvanjao je komentatorski doajen Mladen Delić pre skoro 42 godine na Poljudu, ali ga je Ljubomir Radanović samo nekoliko sekundi kasnije demantovao i golom za trijumf nad Bugarskom (3:2) poslao SFR Jugoslaviju u Francusku, na Euro 1984. Možda u smiraj minule sedmice semafor na niškom Čairu nije baš pokazivao onih Mladenovih 45:38 iz drugog poluvremena u Splitu, ali je do iza 44:38 igre u tom delu meča Radnički imao vođstvo od 2:1 protiv Novog Pazara, a dešavanja na terenu nisu najavljivala bilo kakav preokret.

A desio se, pa još kakav. Žulijus Eđike Opara i drugovi pokazali su da nije kraj dok sudija ne svira, baš kao Radanović decembra 1983. Navikli smo na takve stvari od Pazaraca, koliko je samo bilo infarkt završnica i generalno utakmica krajem prošle sezone. Neke su otišle u jednom, neke u drugom smeru.

Remi protiv Čukaričkog u Zaplanjskoj skrojen je u 89. minutu (1:1), a blickrig pobede nad TSC-om u Pazaru i Bačkoj Topoli izvojevane su nakon preokreta u drugom poluvremenu (oba puta 2:1). Nišlije su na Gradskom stadionu izbegle poraz u 90+4. minutu (3:3), ali se i četa Vladimira Gaćinovića u 90+1. minutu spasila protiv Mladosti u Lučanima (1:1). Okrenuli su Plavi vojevanja sa Radničkim 1923 u Kragujevcu (3:2) i Crvenom zvezdom kraj Jošanice (3:3), kao i duel za Evropu sa OFK Beogradom u Zaječaru (3:2). Red je bio da i klupsku istoriju ispišu u svom prepoznatljivom stilu.

U takmičarskoj 2025/26 hladni tuševi na svom terenu u 90+5. i 90+4. minutu od Jagjelonije u kvalifikacijama za Ligu konferencije i IMT-a u Mozzart Bet Superlige (oba puta 1:2), ali i dva brisanja minusa protiv Napretka u Kruševcu u domaćem prvenstvu (2:2). Tek peti pokušaj, a treći ako računamo samo evropsku scenu i prvi bez kapitena i najboljeg igrača Adema Ljajića koji je otišao u Sarajevo, doneo je Pazarcima premijerno ovosezonsko slavlje. Kad se već čekalo, onda je idealno da se sreća dohvati potezima mladih rezervista Semira Alića i Opare kovertiranim u 90. i 90+2. minutu.

Nije Gaćinović blistao od sreće posle trijumfa pored Nišave, iako je suvišno pričati šta tri boda znače ekipi odnedavno lišenoj pomoći maestra Ljajića. Ono što Hercegovca raduje je činjenica da su golovi Novog Pazara imali potpis iz druge polovine 2022. godine, dok je tekao njegov prvi mandat u kotlini. Ipak, svestan je i priznao je da je pobeda došla kao posledica svojevrsne kosmičke nivelacije, da se vratilo to što je možda nezasluženo izgubljeno u nekim prethodnim okršajima ovog leta.

Nije trenerski vuk likovao ni zbog fantastičnih izmena, bez obzira što su Opara, Skima Togbe, Alić i Matija Malekinušić prevrnuli utakmicu naglavačke. Osim njih, na desno krilo je sa klupe ušao bek Dragan Bojat, koji se još traži posle oporavka od povrede. Jasno je Gaćinoviću da mnoge stvari nisu kako treba, zato i tolike promene, neke od starta ili tokom uvodnih minuta drugog poluvremena.

Šta je problem? Kod većine fudbalera što na trenutke bljesnu, a potom dozvole sebi da uđu i u fazu indolencije, sporna je fizička pripremljenost. Neki su se kasnije ili mnogo kasnije priključili, pojedini sanirali povrede i dobili nova radna mesta, dok je golobradi Ahmed Hadžimujović debitovao na velikoj pozornici i odmah postao komandant odbrane. U Nišu je sa starijim sugrađaninom Ensarom Brunčevićem ispunio očekivanja. Lepo je bilo videti momke sa lokala u poslednjoj liniji, kao pre dve godine, kada je Dragan Aničić u sistemu sa trojicom pozadi istovremeno koristio Brunčevića i Emira Azemovića ili tokom prvoligaške 2018/19, dok su šroperski tandem činili Jasmin Trtovac i Faruk Bihorac.

Na momente pokaže da bi mogao da bude ekstra pojačanje, ali eks prvotimac Milana Bob Omoregbe često deluje kao neko ko je došao na rekreativni termin, da se malo istrči i dobro zabavi. Abdulsamed Abdulahi posle 20 minuta fudbala diše uz pomoć škrga, dok je Samson Ijede, strelac protiv Napretka i IMT-a, u Nišu kao starter delovao nemoćno. Svaka čast Abdulaju Siseu na prvom golu, gde je udela imao i Mihajlo Petković, a posebno kapa dole Ivanu Davidoviću na potrošnji i požrtvovanosti, uz povremeno nekontrolisanu agresivnost, ali je vezni red Pazara pokazao znake života u organizaciji napada tek po ulasku Togbea.

Takođe, Gaćinović je predosetio da bi Alić sa nešto ofanzivnijom ulogom, kao neko ko zna da vrši pritisak i prepoznaje određene prostore prema napred, mogao da mu pomogne u momentima kad ekipa juri rezultat. Uzvratio je mladi vezista na travnatom tepihu, što konačno može da se kaže i za Matiju Malekinušića. Hrvat je nanišanio Oparu u dva navrata. Najpre mu je dugom loptom omogućio da kasnije asistira Aliću, zatim i "slikao" Nigerijca sa Strahinjom Manojlovićem za potpuni preokret.

Opara je Pazarcima na Čairu doneo stvari koje je svojevremeno prezentovao još u Omladinskoj ligi Srbije, kada je sjajno koristio dubinu i prezentovao nesporne realizatorske sposobnosti. Delovalo je da igra opušteno, bez pritiska i grča, što nije bio slučaj u nekim ranijim okršajima, gde je sa Ljajićem iza leđa trebalo da mu bude mnogo lakše. Tražio je Nigerijac najracionalnija rešenja, bez oklevanja i bespotrebnog zadržavanja lopte, a sve je došlo na naplatu u dalekoj završnici. Da nije, ovaj tekst bi izgledao sasvim drugačije.