Real, mit i stvarnost

Tih sedam dana između dva meča četvrtfinala Lige šampiona, „remontada“ je bila gotovo vidljiva i opipljiva. Ideja preokreta se pretvorila u mit, i kao mit, u deo kolektivne podsvesti. Naravno, za nju je najzaslužniji Real. Neki će se setiti osamdesetih, a neki skorije istorije, ali Kraljevići su trijumfalno izlazili iz neverovatnih situacija. Povređivala se cela odbrana, vreme je isticalo, noge su zakazivale, a Real je preokretao rezultate. Preokretao ih je tako neobjašnjivo da se poverovalo da to može napraviti i bez bekova, bez Krosa, pa čak i bez trčanja – nedavno je razmišljanje Horhea Valdana, tvorca teorije o strahu od pozornice Realovih rivala.

Uz svo dužno poštovanje zaslugama kraljevskog kluba, postoji jedna moćna komponenta ove poslednje kolektivne halucinacije – a to je deo španskih medija. Pre dvadesetak godina štampa bliska Realu dobila je pejorativni naziv „la caverna“ ili „pećina“, inspirisan istoimenim Platonovim mitom u kojem je realnost zamenjena senkama koje se projektuju po zidovima. Već se dugo optužuju za falsifikovanje stvarnosti po nalogu Florentina Peresa. I već dugo svesrdno šire priču o magiji, čudima, mistici, epskim podvizima i Bogom odabranom timu.

„Videli smo sve što se vrtelo po društvenim mrežama“, priznao je Bukajo Saka. Video je Saka, videli su mnogi pre njega. Real zastrašuje protivnike – svojim zvezdama, kvalitetom, pa i kontrolisanim haosom. Zastrašuje ih i njegovo okruženje, u prilično smišljenim medijskim kampanjama.

Starteri protiv Arsenala (Reuters)

Nije ni čudo da u remontadu, paradoksalno, najiskrenije veruju navijači Realovih rivala. Svima je jasno da već neko vreme nešto ne štima i da će to pre ili kasnije izaći na videlo, ali najčešći komentar pred španskim televizorima je bio: „čekaju 80. minut, pa kreću“ i „ne verujte ništa do poslednjeg zvižduka“.

Nasuprot njima, Realovi navijači su skloni napuštanju stadiona i kafića. Mnoge su u proteklim godinama preokreti zaticali već na ulici, jer „Santjago Bernabeu“ nije sklon da prati tim u dobru i zlu. To se u štampi naziva „zahtevnošću“ i sa ponosom se podvlači kako tribine često zvižde najvećim zvezdama. Da ne govorimo o turistima kojima je stadion Real Madrida prvo odredište u glavnom gradu. Ideja kako stadion grmi u magičnoj atmosferi je jednako preterana kao i ona o Božjim izabranicima.

Naravno, iznad svih,  nalazi se izabranik koji je dostigao status nedodirljivog. Bez obzira što cela situacija neodoljivo podseća na propast „galaktičkog“ Reala Ronalda, Zidana i Bekama i na ponavljanje identične greške, na Florentina Peresa se ukazuje retko, bojažljivo i u množini kao „uprava kluba“. Anketa čitalaca Marke pokazuje da se u ubedljivo najvećem procentu za poraz krivi „sportsko planiranje“ – nasuprot stručnom štabu i igračima.

Sada je savršeno jasno da Kros, Modrić i Kazemiro nisu adekvatno zamenjeni. Da igra na mišiće bez tehnike ne uspeva. Da su nestali domaći igrači – lideri u svlačionici. I da nijedan od postojećih napadača – po trudu, radu, entuzijazmu, a po svemu sudeći ni kvalitetu, ne vredi ni kao jedna kopačka Kristijana Ronalda.

Vinisijus Žunior (Reuters)

Za Kilijana Embapea se ispostavilo da ni u kom slučaju nije lider, a i da nije baš sklon kolektivnoj igri, za Vinisijusa Žuniora da ga je nemoguće kontrolisati, za uzornog dečka Džuda Belingema smo počeli da raspravljamo da li je manja uvreda reći sudiji "odj.bi" ili "j.bi se", dok Rodrigo malo-malo pa traži neki izlaz. Kvalitet imaju, da, ali su u sredu prestali da pomažu odbrani posle samo pet minuta, a Real je čak i u revanšu, pod pritiskom neophodnog preokreta pretrčao osam kilometara manje od Arsenala, da bi se ubrzo posvetio ubacivanju centaršuta za minijaturnog Endrika.
„Nedostaje nam Hoselu“, objasnio je Tibo Kurtoa.

Hoselu. Nije ni čudo da se Ančeloti umorio.

„Koliko su nas samo smarali cele nedelje. Jedino što nisu shvatili da se za preokret mora igrati fudbal“, bio je ciničan Toni Freiša, jedan od rukovodilaca Barselone, podsećajući bele na zver koja ih čeka iza ugla u dva preostala Klasika. Zver koja bi, ako je suditi po poslednjim susretima, mogla da dovede do smene na klupi Reala i pre kraja sezone.

Najverovatniji spasilac je Ćabi Alonso. A kao čovek iz senke se pominje Jirgen Klop. Ti isti mediji kojima je Klopov menadžer izričito rekao da se to neće dogoditi, preneli su da je ovo dokaz da su „razgovori u toku“, i dodali, iz nepoznatih izvora, da Nemac nije zadovoljan u Red Bulu i da žudi da se vrati na zelene terene. A gde bolje nego u Real. 

O Alonsu se govori već dugo, pomalo kao što se govorkalo o onom drugom Ćaviju – Ernandesu. Sada su se vesti intenzivirale i dobile veće dimenzije. Leverkuzen navodno već traga za zamenom, spominje se cena koju bi Real platio za njega i spekuliše sa igračima koje bi trebao da dovede, kao što je, na primer, Martin Subimendi.

Sportsko planiranje uprave je i dalje jasno samo – upravi. Da li se od Alonsa očekuje da zauzda ego trojice, četvorice ključnih igrača sa kojim nije uspeo da se izbori Ančeloti. Ili će Florentino Peres, ipak, promeniti taktiku za koju već zna da ne funkcioniše. Bar ne na fudbalskom planu. 

PRIMERA - 32. KOLO

Petak

Espanjol - Hetafe 1:0 (1:0)
/Kumbula 39/

Subota

Rajo Valjekano - Valensija 1:1 (1:0)
/Tareha 45 ag - Sadik 75/

Barselona – Selta 4:3 (1:1)
/F. Tores 12, Olmo 64, Rafinja 68, Rafinja 90+8 pen – Borha Iglesijas 15, 52, 62/

Majorka – Leganes 0:0

Las Palmas – Atletiko 1:0 (0:0)
/Havi Munjos 90+3/

Nedelja

14.00: (4,80) Valjadolid (3,60) Osasuna (1,85)

16.15: (1,75) Viljareal (3,70) Sosijedad (5,40)

18.30: (2,10) Sevilja (3,00) Alaves (4,20)

21.00: (1,70) Real Madrid (4,00) Atletik Bilbao (4,75)

Ponedeljak

21.00: (2,95) Đirona (3,40) Betis (2,55)

*** kvote su podložne promenama