Sejduba Suma – idealna rezerva Partizana

Navijači će kazati da bi tim trebalo da se gradi oko Sejdube Sume, struka će otvoriti polemiku da je koristan s klupe. I jedni i drugi barataju snažnim argumentima, jer se omaleni vezista pozicionirao u poslednjih godinu i po dana kako jedan od bitnijih fudbalera Partizana, međutim, istovremeno nudi dokaze koliko učinkovit može da bude u ulozi rezerviste.

Kao što je meč prethodnog superligaškog kola pokazao koliko je Parni valjak opasan ako mu se ostavi prostor, tako je predstavljao idelanu potku zagovornicima teze da je Gvinejac oružje iz potaje. Ušao je na isteku sata igre i za samo 61 sekundu prelomio susret sa TSC-om. U prvom kontaktu s loptom matirao je Nenada Filipovića na pas Filipa Holendera, u drugom oduzeo posed Saši Tomanoviću, vratio asistenciju rođenom Kragujevčaninu, podigao vođstvom Parnog valjka i otvorio dilemu da li je bolje koristiti ga od početka ili ka tretirati kao džokera.

Ono što je uradio u nedelju veče u Senti i te kako je svojstveno 29-godišnjem vezisti izraženih ofanzivnih karakteristika. Primera radi, u septembru je Aleksandar Stanojević procenio da je bolje da ima Sumu kao aduta s klupe na gostovanju Šarlroi, u trenucima kad su crno-beli gubili uveo je bivšeg prvotimca Slovana, a ovaj udahnuo život Partizanu, izjednačio rezultat, kreirao nekoliko obećavajućih akcija i još se tad u klubu pričalo da je sposoban da menja ritam utakmica.

Baš kao što je u prethodnom prvenstvu uradio u 161. večitom derbiju. Tadašnji trener Savo Milošević napao je Crvenu zvezdu sa Filipom Stevanovićem, Bibarsom Nathom, Takumom Asanom i Umarom Sadikom, na 0:0 uveo Sumu, a Afrikanac strelom nagovestio trijumf pečatiran uklizavanjem još jednog rezerviste, Zorana Tošića. Redovni hroničari zbivanja u crno-belom taboru pamte i kako je u Kruševcu, leta 2019, kad je Milošević verovao da drugopozivci mogu da pobede Napredak, morao baš Sumu da podigne s klupe, a ispostavilo se da ga je baš on spasao poraza.

Posle gola u 161. večitom derbiju (© Star sport)

Kad je tek došao u Beograd, posle glamurozn promocije, u drugoj zvaničnoj utakmici, Sejduba Suma je debitantski gol u dresu Partizana postigao ulaskom s klupe. Miroslav Đukić ga je poslao na teren protv Javora sredinom drugog poluvremena, a tada najskuplji fudbaler u istoriji kluba – kasnije ga sa prestola svrgnuo Umar Sadik – pogodio mrežu Javora.

Nikad pre toga u karijeri Suma nije dao ili namestio gol kao rezervista. Ni dok je igrao za Ajaks iz Kejptauna, niti kao član slovačke Nitre, niti dok je nosio igru Slovana iz Bratislave, gde je uživao status nedodirljive zvezde. Vidljivo promenjen status u Partizanu mu ne smeta. Naravno, niko ne voli da sedi na klupi, ali je i Suma vremenom shvatio da, koliko god pravio razliku, ne može baš sve da bude po njegovom. U internim razgovorima sa Aleksandorm Stanojevićem pokazao je spremnost da bude u službi tima, povinuje se zahtevima struke, a nešto o tom odnosu, valjda, govori i osmeh posle minijatura u Senti.

Ljudi koji dugo prate fudbal i(li) se razumeju u njega spremni su ruku u vatru da stave na konstataciju da je Sejduba Suma idealna rezerva. Taj stav obrazlažu njegovom konstitucijom, kretnjama između linija tima i direktnim fudbalom tako što se kad primi loptu obavezno zaleti na protivnika. Po pravilu, donosi komparativnu prednosti Partizanu u situacijama posle 60. minuta. Kad se rival potroši, fizički posustane, kad mu koncentracija nije ista kao na početku utakmica, tad fudabaler Sumine građe tela pravi razliku.

Zašto to onda ne koristiti?