Sezona karijere večitog Zvezdinog pika: Mogu i glavom da budem opasan

Ozbiljno se zakuvalo u prvenstvu Slovačke. Imala je Dunajska Streda meč loptu u nedavnom orkšaju sa Slovanom iz Bratislave, ali sve ono što je do tog dana radio crnogorski napadač Nikola Krstovića, pre dve večeri je režirao bivši mladi reprezentativac Srbije Aleksandar Čavrić. Nekadašnji krilni fudbaler OFK Beograda i večita želja Crvene zvezde postigao je pogodak glavom protiv lidera i vratio Slovan u šampionsku trku. DAC trenutno ima tri boda više, ali forma Aleksandra Čavrić je garant da će Slovan iz Bratislave neće spustiti oružje pre vreme.

Brojke govore da Aleksandar Čavrić igra sezonu života u Bratislavi, postigao je 18 golova i pokazao da je jedna od najzačačajnijih figura velikana iz Bratislave u poslednjoj deceniji.

„Izgleda da mogu da budem opasan i glavom.. Nisam to znao, Šalu na stranu, nisam previše obraćao pažnju na lični učinak, ali prija to što mi je ovo najefikasnija sezona. U Evropi smo dočekali proleće i time ispunili jedan od ciljeva. Žao mi je što smo posle penala eliminisani od Bazela u okviru Lige konferencija, ali ostalo je prostora da se posvetimo osvajanju titule i kupa. Ispada da smo imali više problema sa Žilinom nego sa Dacom, sad smo pobedili, ali ima još mnogo da se igra“, poručuje Aleksandar Čavrić.

U svim takmičenjima srpski ofanzivac je postigao 18 golova,pomenuti glavom protiv DAC-a je najznačjniji. Logično da je nakon eliminacije iz nokaut faze Lige konferencija fokus usmeren na dva fronta u domaćim okvirima. Mogla je sezona Aleksandra Čavrića da izgleda drugačije. I poslednjeg leta pričalo se o njegovom dolasku u Ljutice Bogdana. Videli su u njemu pojedini saradnici Dejana Stankovića kapitalno pojačanje za Ligu šampiona, ali do realizacije nije došlo.

„Tačno je. Bilo je kontakata, ali nisam se vratio u Beograd. Ne razmišljam previše o onome što je bilo, gledam napred i mislim o onome što će biti. Radim naporno i nadam se da ću u Bratislavi osvojiti titulu i kup, a posle ćemo videti. Sve čestitke Krstoviću na izvanrednoj sezoni“.

Pozicija centralnog napadača uslovila je manje asistencija (samo jedna) ali više golova. U proseku na svakom meču imao je 60% uspešnih driblinga, a u odnosu na prošlu sezonu poboljšao je broj dobijenih duela u skoku i uspešnih startova na utakmici. Ipak, od nove uloge u timu važnija mu je ona u kojoj je od skoro počeo da se ostvaruje.

„Supruga i ja smo postali roditelji. Ćerkica Hana raste, to mi je za sada najradosnija vest u ovoj godini. Nadam se da neću biti dosadan tata kad poraste“.

U oktobru će se navršiti devet godina od epske noći u Kadizu. Mlada reprezentacija Srbije naspram sebe je imala Španiju, u revanšu plej-ofa za plasman na Evropsko prvenstvo. Munir El Hadadi, Hoze Gaja, Isko, Muniain, Sarabija i ostali bili su apsolutni favoriti posle 0:0 iz prve utakmice. Srbija je imala prednost, Saul je pogodio svoju mrežu, Španci izjednačili u devedesetom minutu preko Pabla Sarabije, danas fudbalera Vulverhemptona, a onda je došao 93. minut. Duel na sredini terena sa Oliverom Toresom dobio je momak iz Vukovara, povukao loptu i asistirao Filipu Kostiću za pobedonosni gol.

„Otišli smo u Španiju bez mnogo nade. Međutim, naša ekipa je bila kvalitetna i verovali smo da možemo do čuda, mada nismo o tome mnogo pričali. Kada sam ušao u igru imali smo prednost. Sećam se tog duela sa Toresom, tek kasnije na snimku sam video da je to bio on. Uspeo sam da ostanem na nogama i da uposlim Kostića. Ostalo znate. Lepa su to sećanja“.