Škola koja ne valja donela je Partizanu 14.500.000 evra... I još će

Nije sve onako kako izgleda. Ili kako nam serviraju. Nekada je potrebno malo sačekati, odmeriti, odmaknuti se od svakodnevnih dešavanja i sagledati suštinu, kako bi se ocenjivao bilo čiji rad. Poslovi koje je Partizan ovog leta realizovao prodajom sopstvene robe potvrda su da Omladinska škola crno-belih nije oronula kao što se ne tako davno pričalo i zbog čega su pojedinci platili cenu.

U vremenu u kome javna reč više služi za populizam nego što neko prema njoj ima odgovornost, u Humskoj su olako prišivali negativnu etiketu ljudima u „Zemunelu“, sposobnima da prepoznaju, istrpe i stvore igrače za seniorski pogon, u međuvremenu prodate za 14.500.000 evra.

To je minimum koji će crno-beli inkasirati na osnovu obeštećenja iz transfera Ognjena Ugrešića u PAOK (6.000.000), Vanje Dragojevića u Glazgov Rendžers (5.000.000) i Milana Roganovića u Genk (3.500.000). Kada se na to dodaju bonusi i procenti od narednih prodaja, jasno je da će prihod biti veći i da klub makar u ekonomskom smislu staje na zelenu granu. Kada već nije u stanju da to učini u takmičarskom.

Kada je još jedan posao realizovan, kada se reprezentativac Crne Gore seli u Belgiju, a potencijalni reprezentativci Srbije su već zadužili dresove poznatih klubova, neutemeljeno deluju reči Ivice Ilieva od pre dve godine, kada se nakratko vratio u klub, na poziciju sportskog direktora, i prstom pokazao ka školi, kao izvorištu problema, iako su baš tada u „Zemunelu“ stasavali Roganović, Ugrešić, Dragojević i ostali dečaci vredni pažnje. Samo što ih niko nije video ili nije želeo da vidi.

„Meni je teško i neprihvatljivo da Partizan poslednjih godina ne izbacuje igrače i ne prodaje ih kao ranije“, govorio je Iliev sredinom septembra 2024, apostrofirajući da je najveći problem škola Partizana. „To je na najnižim granama u ovih 25 godina“.

Sedam dana kasnije, na zahtev Ivice Ilieva, sa funkcije direktora Omladinske škole smenjen je Vanja Radinović, dok je njegov prvi saradnik Goran Arnaut ostao da radi do decembra. Tada im se na teret stavljalo kako akademija ne funkcioniše, da su rezultati u svim ligama loši, da nema materijala za prvi tim. Praktično, da ništa ne valja.

Iako su samo malo ranije Dragojević, Ugrešić, Roganović, pa i Trifunović, Simić, a tu su bili Aleksić i Mirčetić, osvojili titulu u konkurenciji omladinaca i predstavljali Srbiju u UEFA Ligi mladih.

Kada je došlo do smene uprave u oktobru 2024, koristio se isti narativ – „škola ne valja“.

„Ovo stanje traje predugo. Bilo bi ružno sa moje strane da kritikujem nešto, a nisam bio prisutan, samo sam gledao. Partizan je pre četiri godine bio druga škola u Evropi, dok danas imamo tendenciju da ona polako nestaje. Da nam deca odlaze iz naše škole. To mora da se zaustavi“, govorio je Danko Lazović 22. oktobra 2024.

Čak se išlo dotle da je u internim razgovorima tada tek postavljena uprava crno-belih zamerala zaposlenima u školi da su je – uništili.

Da li je baš tako?

Vanja Radinović i Goran Arnaut su sprečili da, na primer, Ognjen Ugrešić i Vanja Dragojević odu u kragujevački Radnički, gde se nešto ranije otisnuo Bogdan Mirčetić. I evo ih, doneše milione. Kao što će tek doneti prodaje Nikole Simića i Bogdana Kostića. Vrlo brzo. Samo je bilo potrebno dati im šansu. Ionako se sve vreme govori da rezultati u mlađim kategorijama nisu prioritet, već stvaranje igrača za prvi seniorski pogon. Zato i danas nema razloga stavljati veliki teret na leđa Ivana Radovanovića i Miroslava Vulićevića, nego sačekati, istrpeti i videti ima li tu materijala.

I malo više verovati ljudima. Na kraju krajeva, Čukarički je brzo ugrabio Gorana Arnauta, Vojvodina angažovala Vanju Radinovića, a valjda ne bi povlačili te poteze da su prethodno „uništili Partizanovu školu“.