Soren Lerbi, čovek koji je u jednom danu odigrao dve utakmice u dve zemlje

Klubovi znaju da uđu u sukob sa nacionlanim timovima i ne puste svoje igrače da nose dres reprezentacije. Nekad čak i sami fudbaleri odbiju da igraju zato što su im izazovi u klubu u datom momentu važniji. Ipak, neki od njih su uspeli da pronađu balans. Kao na primer Soren Lerbi.

Bivši reprezentativac Danske, legenda Ajaksa i čovek koji je ostavio dubok trag u Bajernu je pre tačno 41 godinu odigrao dve utakmice, u dve zemlje i to sve u jednom danu. Nosio je dres Danske i Bavaraca. Popodne 13. novembra 1984. Lerbi se nalazi u startnoj postavi Danske za meč kvalifkacija za Svetsko prvenstvo 1986. u Meksiku. Protivnik je Republika Irska.

Iste večeri, Bajern igra utakmicu osmine finala Kupa Nemačke protiv Bohum. Danskoj je potreban samo bod da bi obezbedila plasman na Mundijal. Uli Henes je u to vreme bio generalni menadžer Bajerna i predložio je Sorenu da igra ove utakmice.
“Zar ne možeš da zamoliš Sepa Pjonteka da odigraš samo prvo poluvreme, dolazim ja po tebe, pa idemo na privatni avion. Moćićeš da igraš protiv Bohuma”, rekao je Henes.

U to vreme, trenerima su bile dozvoljene dve promene, Danci na poluvremenu imaju rezultat koji im odgovara (1:1), ali je Lerbi nastavio da igra i u drugom poluvremenu.
“Uli Henes je sedeo pokraj naše klupe kad sam izašao na drugo poluvreme. Doviknuo mi je “Šta se dešava? Avion čeka! To me je najviše brinulo, videlo se da je počeo da se ljuti. Nisam želeo da gledam u njega tokom utakmice, zato što znam kakvu je facu imao kad je nervozan”, prisetio se Lerbi u razgovoru za BBC.

Skandinavska selekcija je do 60. minuta preko Mihaela Laudrupa i Džona Svibeka došla do ubedljivog vođstva i Pjontek je izveo Lerbija iz igre. Sat je počeo da otkucava, krenula je borba sa vremenom. Henes ispred svlačionice nervozno cupka, dok Soren pokušava da se istušira na brzinu. U pratnji policije dolaze do aerodroma, let prolazi lagano, ali problemi nastaju pri dolasku u Bohum.
“Bila je velika gužva u saobraćaju. Meč je uskoro počinjao, a bio sam na tri, četiri kilometra od stadiona. Izašao sam iz auta I krenuo da trčim sve do svlačionice kako bih stigao na vreme. Bilo je to dobro zagrevanje”.

Sačekao ga je hladan tuš, Udo Latek je već uveliko izabrao startnih 11, ekipa se već zagrevala, Soren je sedeo na klupi, čak je Latek bio pomalo ljut što danski vezista nije stigao na vreme.
“Bio sam razočaran, hteo sam da igram od početka. Ušao sam u drugom poluvremenu, a meč je završen nerešenim rezultatom (2:2). Mnogi su mi govorili da sam lud što sam pristao da igram dve utakmice u jednom danu, ali ja sam mislio drugačije. Fizički, bio sam u najboljoj formi u životu. Posle utakmice u Bohumu sam sedeo u baru I pio pivo. Pomsilio sam “ovo je bio dobar posao”. A li, samo to. Nisam imao utisak da je veliko dostignuće igrati dve utakmicu u jednom danu. U naše vreme, bilo je mnogo haosa. Igrači su često bili u velikim problemima. Igrate za reprezentaciju, a poklopi se da isti dan igra vaš klub, tako da vam nekad nije bilo dozvoljeno da nastupate za nacionalni tim”, rekao je Lerbi.

Primer Sorena Lerbija nije jedini, samo dve godine kasnije, Uli Henes je ponovo bio na misiji ubeđivanja igrača da odigraju dva meča u jednom danu. Opet je uspeo. Mark Hjuz je igrao za reprezentaciju Velsa protiv Čehoslovačke, da bi nekoliko sati kasnije, opet u Kupu Nemačke, obukao dres Bavaraca. Iste situacije imali su Žuninjo Pernambukano, Horhe Kampos i Kol Palmer. Pitanje je samo, da li su ikada nagrađeni od strane kluba zbog toga što su uložili dodatan napor.