Stelt tehnologija

Na „malim“ utakmicama po nešto, na velikim - ništa. Vratio se Lazar Marković prošlog leta u Partizan s namerom da karijeru sa stranputice izvede na magistralu, da podseti na igrača kakav je nekad bio, kad su pred njegovom hitrinom klecale odbrane portugalskih klubova. Godinu i kusur kasnije deluje da su crno-beli pogrešili kad su odlučili da mu pruže drugu priliku, jednako kao što je nekadašnji reprezentativac omanuo u pokušaju da se nametne kao fudbaler sposoban da pravi razliku na bitnim mečevima.

Daleko od toga da je eliminacija iz Evrope krivica (samo) 26-godišnjeg Čačanina – mnogo veća odgovornost pada na pleća čelnika, nesposobnih da ojačaju tim na kritičnim pozicijama – međutim, drugi mandat bivšeg člana Benfike i Liverpula podseća na čežnjive stihove Grobara „ogrejaće, obasjaće“, samo što taj vedar dan iznad Humske 1 nikako da svane. Predugo navijači čekaju da Markec zasvetluca na horizontu, nadaju se da će ugledati zvezdu vodilju, a po svemu što je dosad pokazao ukazala im se - padalica.

Njegov kvalitet nikad nije bio sporan. Niti želja da ga demonstrira. Izdanja u crno-belom dresu od prošlog septembra jesu. Ograničimo li se samo na evropske, derbi i mečeve kupa – gde je Parni valjak ciljao trofej vredan spasavanja sezone – dolazimo do poražavajućeg podatka da Lazar Marković na njima nema nikakav doprinos rezultatima. Nit’ gola, nit’ asistencije. Pritom, reč je o krilnom napadaču, u opisu radnog mesta mu je postizanje ili nameštanje golova. Za razliku od prvog mandata, kad je autorizovao okruglo 30 pogodaka (14 dao, 16 proizveo), u drugom liči na stelt tehnologiju u mečevima jačeg intenziteta. Nevidljiv u situacijama kad se baš od njega očekuje da bude čovek odluke, kao što je bio slučaj u Šarlroi.

Konkretno: proše sezone ušao je s klupe protiv AZ-a u Beogradu i Astane u Nur Sultanu, bez posebnog uticaja i na igru i na rezultat, s tim što se mora imati na umu da je broj minuta bio skroman da bi mogao da se razmahne. Ove je propustio evropsku premijeru sa RFS-om zbog povrede, bio rezerva na gostovanju u Moldaviji, starter u Belgiji i sve utakmice su prošle bez njegovog snažnog pečata na igru ekipe Aleksandra Stanojevića. Što bi s obzirom na karijeru, status, biografiju i platni razred trebalo je da se pozicionira kao vođa.

Sumorna godina Partizana

Da postoji očigledan problem u mečevima jačeg intenziteta potvrđuju izdanja Lazara Markovića i sa Crvenom zvezdom. Početkom marta bio je starter po desnom boku i toliko neubedljivo odigrao da ga je posle 45 minuta Savo Milošević zamenio, da bi u polufinalu kupa proveo na terenu 78 minuta, opet bez posebnog uticaja na proboj Parnog valjka u završnu predstavu. Pritom, bio je Lazar akter svih pet susreta poslednjeg izdanja Kupa Srbije (Vodojaža, Spartak, Radnik, Zvezda, Vojvodina) i nije se „upisao“.

Ni u prvom mandatu, kad je bio mlad igrač, kucao na vrata prvog tima pod vođstvom Aleksandra Stanojevića i povremeno ulazio na teren, ostao je na „nuli“ tokom mečeva sa Škendijom, Genkom i Šamrokom. Onda je došao Avram Grant (tri meča sa Crvenom zvezdom u kratkom vremenskom periodu i sva tri poraza Partizana, tako što se Marković nije nametnuo kao lider), pa Vladimir Vermezović (ostaće upamćen Markecov proboj na Marakani i autogol Milana Jovanovića) tako da pod komandnom palicom Čika Crnog gol nije postigao ni na susretima sa Valetom, AEL-om, Tromzom, Nefčijem, Rubinom i Interom. „Vade“ ga asistencije na Malti, Norveškoj i kod kuće sa Rusima, a ostaje upečatljiv promašaj na „Meaci“ kad je mogao da se proslavi protiv Nerazura.

Hvalio je Savo Milošević stav brzonogog krila, na isti način govori i Aleksandar Stanojević o svom pulenu, struka je uverena da u njemu i dalje ima materijala za velika dela, povremeno nagovesti da je na pravom putu protiv ekipa skromnog rejtinga. Čnjenica je da su ga i povrede – a pretrpeo je dve teže otkako se vratio u Humsku – usporile, mada ostaje utisak da se veliki prasak čeka. Dan u kome će ponovo obasjati Lazara Markovića (i Partizan) nikako da svane...