Svaka čast Hulijanu i Serlotu za 44 gola, ali šta to vredi kad Čolo ništa pod prstima neće osetiti

Nije lako biti navijač madridskog Atletika kada dođe proleće i takva je situacija uz retke izuzetke već godinama. Skoro svake sezone Jorgandžije u određenom momentu takmičarske godine deluju kao ekipa koja juriša na brojne trofeje, dozvoli navijačima da se ponadaju u mogućnost osvajanja prve titule evropskog šampiona u istoriji kluba ili makar peharu u Primeri, ali je epilog da su za 14 godina pod vođstvo Čola Simeonea Rohiblankosi osvojili "samo" dve titule državnog prvaka i da je to sve od onih najvećih trofeja koji se pod prstima mogu osetiti.

Atletiko Madrid je u utakmici 33. kola Primere rutinski savladao Rajo Valjekano 3:0, a u strelce su se upisali Aleksander Serlot, Konor Galager i Hulijan Alvares. Sjajni Argentinac je upisao 27, a Norvežanin 17. pogodak u sezoni u svim takmičenjima, obojica su se ispostavili kao ogromna pojačanja, ali opet ostaje velika žal što 44 pogotka pomenutog dvojca neće Atletiku doneti ništa od onog zbog čega se fudbal igra (ili bar zbog čega ga igraju klubovi poput Atletika), a to su trofeji. Kolčonjerosi su zacementirani na trećem mestu na tabeli sa šest bodova manje od Reala, a deset manje od Barselone na pet kola do kraja, ostali su bez Lige šampiona u osmini finala, bez Kupa Kralja u polufinalu i stiče se utisak da i navijači jedva čekaju kraj sezone. O tome svedoči i činjenica da u malom gradskom derbiju Metropolitano nije bio do kraja ispunjen.

Rešio je Atletiko pitanje pobednika u prvom poluvremenu, a Aleksander Serlot je već u trećem minutu dao glavom na savršen centaršut Đulijana Simeonea. Dao je Atletiko i drugi glavom, kada je Rodrigo De Pol uposlio Konora Galagera, a Englez tako kompletirao odličan sveukupni utisak o Atletikovim pojačanjima od prethodnog leta. Hulijan Alvares bi, da igra u mnogim drugim evropskim velikanima, podigao ne samo jedan, već više trofeja ovog proleća, ali on nije bio dovoljan ove sezone Atletiku. Argentinac je upisao u 77. minutu i 27. pogodak u svim takmičenjima, a 15. u Primeri i tako postavio konačnih 3:0. Rajo Valjekano je u samoj sredini na tabeli, pošto je na 11. mestu, sa bodom manje od desetoplasiranog Sosijedada.

U drugoj utakmici odigranoj u terminu od 21.30 Betis je deklasirao Valjadolid 5:1 (1:1), a prežaljeni fenjeraš je u prvom poluvremenu napravio Betisu mnogo više problema od očekivanog. Mladi Hesus Rodriges doveo je Verdiblankose u vođstvo u 17. minutu, ali je Čuki pogodio za Valjadolid u 41. i doneo neočekivano izjednačenje gostima sa Zorilje. Mučio se Betis sve do 64. minuta, a onda je krenula kanonada. Pogađali su redom Kućo Ernandes, Isko, Romen Pero i Abde Ezalzuli za ubedljivih 5:1 i napredovanje Betisa na peto mesto, u zonu Lige šampiona. Doduše, Viljareal ima dva boda manje, ali je i odigrao utakmicu manje, pa bi teoretski sa upisana tri boda Žuta podmornica bila ta koja je na petom mestu.