Detalj sa utakmice Liverpul - Mančester Siti (Gulliver©AP Photo/Jon Super)

Svi su znali

Najnovije vesti

Fudbal

Vinijevo čupanje iznerviralo Kukurelju: Dajte crveni svakom ko me povuče za kosu (VIDEO)

Košarka

Odjeci rimskog derbija: Večni grad patio za košarkom; aura Frančeska Totija daje na težini

Fudbal

Zakazano: Partizan u Nišu i Železničar na Čika Dači 28. oktobra

Vreme čitanja: 8min | pon. 12.10.26. | 11:11

Kabasti kofer loših odluka morao da pande na Enfild, Old Traford, novi Vajt Hart Lejn

Iza nas je šest kola Premijer lige... Dakle, ni šestina, ali jedan detalj bode oči. Nepogrešivi, stoprocentni Mančester Siti ima 18 bodova. Toliko imaju i Liverpul (9), Mančester Junajted (9) i Totenhem (3), ali tek kada udruže snage.

I sada će mnogi skočiti i povikati kako je Siti strovalio pola milijarde na pojačanja. I to jeste činjenica. Ali činjenica je i da je zaradio skoro 340.000.000, te da je ostao bez jednog Pepa Gvardiole, odnosno Rodrija. Isto tako, fakat je i da ni Totenhem, ni Junajted, ni Liverpul letos nisu baš štedeli. Londonski klub spiskao je 366.000.000, mančesterski velikan 173.000.000, dok je klub sa Enfilda potrošio 264.000.000 evra. Suštinsko pitanje nije (samo) u visini izdataka, već u prioritetima i izborima.

Izabrane vesti

Siti i Arsenal koji i ove sezone predvode premijerligaški karavan su imali plan i sprovodili ga u delo. Građani su znali da ih čeka "operacija na otvorenom srcu" nakon odlaska Gvardiole i nisu žalili novca. Ali prvo su znali da će Pepa naslediti čovek kojem je legendarni Španac delio znanje i koji se vodi sličnim fudbalskim principima. A onda počeo da ga hrani igračima koji će mu biti od vitalnog značaja poput Eliota Andersona i Enca Fernandeza.

Tobdžije su nakon osvajanja dugo čekane titule ucrtale sebi glavnu stazu i sa nje, uglavnom, nisu skretale. Svi transferi ovog leta (Hristos Colis, Bruno Gimarais i Ezri Konsa) napravljeni su sa svrhom da se jedan od najkompletnijih timova Evrope dobije dodatnu nijansu raznovrsnosti i kvaliteta. I sva tri pojačanja u manjoj ili većoj meri, opravdavaju uloženi novac i potvrđuju nastavak prakse pažljivog planiranja na Emirejtsu.

Čelsi nije tema ove priče jer je njegova transfer šizofrenija poslednjih godina teško objašnjiva. Najbolje što je londonski klub uradio, iako se faraonski transfer Morgana Rodžersa deluje kao pogodak, jeste angažovanje Ćabija Alonsa kojem će, kao i nekada Arteti u Arsenalu biti neophodno nekoliko sezona da posloži stvari i sredi haos.

Međutim, Liverpul, Junajted i Totenhem su u letnji prelazni rok ili ušli bez jasnog plana ili, čak i da je postojao, nisu uspevali da ga sprovedu u delu. I sada ozbiljno ispaštaju. Mada nije da ostrvska javnost, a i novinari širom Evrope, pa i mi sa Mozzart Sporta, nisu upozoravali na propuste koje je polovina velike šestorke pravila od jula do septembra.

Subotnji derbi sa Old Traforda između Junajteda i Totenhema je idealan pokazatelj. Iako je postigao gol za osvajanje boda u Mančesteru, iz nekolicine prethodno promašenih prilika videlo se da Dominik Solanke nije kalibar za prvog špica ekipe sa ozbiljnim premijerligaškim ambicijama. Ali to je Totenhem. Oduvek kupuje stihijski, a ne planski. Svaka čast na potpisu Sandra Tonalija koji u Njukaslu jeste stekao status jednog od najboljih veznih fudbalera engleske elite, ali dobar deo ostalih novopridošlica su promašena tema. Škartovi Mančester Sitija poput Savinja i Marmuša preskupo su plaćeni, a uz njih nije stigao garantni list. Toliki novac potrošen, a u špicu i dalje nema čoveka koji garantuje 15+ golova u sezoni.

Sa Junajtedom je priča drugačija jer je potrošio duplo manje novaca od Totenhema. Jeste rešavao deficit u sredini terena, ali iskustvo pokazuje da je posao urađen prilično nepromišljeno. Tražila se zamena za Kazemira, ali umesto jednog, stigla su tri vezna igrača. Dakle, novca je bilo, ali nije dobro raspoređen. Junajted je uoči letnjeg prelaznog roka imao listu sa dvocifrenim brojem vezista, na njoj su se nalazili Eliot Anderson, Tonali, Mateus Fernandes, Aleks Skot, ali je stav kluba bio da se neće probijati nerealne, devetocifrene granice. Zato je Junajted gledao kako njegove želje odlaze među konkurenciju, a zadovoljio se Andrejem Santosom i dugogodišnjom željom Karlosom Balebom. Santos i Baleba gotovo da nisu videli terena od starta sezone, a plaćeni su ukupno 132.000.000 evra. Pa zar nije bilo racionalnije boriti se za Andersona ili Tonalija?

Anemija

Da ne zaboravimo ni to da Crveni đavoli dva meseca nisu uspeli da dovedu levog beka i popune jednu od najdeficitarnijih pozicija u timu. Ostali su samo na Luku Šou koji nije jedini krivac za ono kroz šta Junajted prolazi, ali ne sme da bude prva i jedina opcija kluba koji konkuriše za Ligu šampiona i pritom se takmiči u istoj.

I za kraj priče o Junajtedu, pozicija špica. Ako ćemo o klasičnoj devetci, Benjamin Šeško je jedan, jedini izbor. Ni Mateus Kunja, ni Džošua Zirkze to nisu.

Šta reći o Liverpulu, osim da klub nije adekvatno podržao Andonija Iraolu, čoveka sa kojim je namerio da stvara novu eru?

Prelazni rok nakon odlaska figure kakva je na Enfildu bio Mohamed Salah, mora da pršti. A Liverpulov je do dolaska Bredlija Barkole bi skroman. Viktor Munjoz nije igrač koji može da uskoči u kopačke Egipćanina, niti 135.000.000 plaćeni Barkola garantunje da će postati novi vođa tima. Samo da podsetimo da Francuz nije bio prva meta Redsa koji su želili Jana Diomandea, ali su lagano izgubili bitku sa Real Madridom. Ili bolje rečeno, nisu ni stigli do bojnog polja.

Barkola je stigao pretposlednjeg dana prelaznog roka, a Liverpul nije doveo klasično desno krilo. Iako je Francuza namirisao još 2021. godine kao igrača Liona, velikan sa Enfilda ga je ovog leta nije doveo kao prvu želju. A ne zaboravimo da je u pakao Premijer lige stigao fudbaler koji u karijeri nema četiri meseca fudbala u kontinuitetu sa statusom standardnog prvotimca.

A onda, juče, nasmejali su se svi oni što od početka tvrde kako Liverpulu nedostaju bekovi koji znaju da igraju odbranu i kako Žeremi Frimpong nije rešenje za Iraolinu formaciju sa četiri pozadi. Nasmejali su se kada je Holanđanin uklizao i maltene odleteo u gol aut i pre nego što je Rajan Šerki zalomio.

Sve što se dešava Junajtedu, Liverpulu i Totenhemu, dalo se nagovestiti... Poput one scene iz kultne komedije Mrtav ladan kada u živopisnom kupeu jednog prastarog voza koji ide za Vršac, kofer jedne starije gospođe preti da padne sa police na putnike. I na kraju padne.

Usplahirena putnica koju igra legendarna Olivera Marković viče da nije znala (šta će se desiti), samo da bi Đura (ulogu tumači Bane Zeremski) skočio na nju rečima: "Ja sam znao, svi su znali, jedino se ti praviš blesava! Baš me briga, baš me briga... Šta ćeš sad da radiš, glupa babo?!"

Videlo se da se teški, kabasti kofer loših odluka ljulja nad Old Trafordom, Enfildom i novim Vajt Hart Lejnom...