Trebalo je da bude drugačije: Dirljiv oproštaj Natha od Humske

Zamišljeno je da bude potpuno drugačije. Kako u scenariju Bibarsa Natha, tako i u viziji Grobara. Planirano je da, kada se poslednji put sretnu na centru, tu bude makar jedan pehar, kao svedočanstvo svega što je uradio u Partizanu. Čak se krajem prošle godine, dok je Partizan imao lepu bodovnu prednost u odnosu na Crvenu zvezdu, projektovalo da bi u poslednjem kolu mogao da slavi šampionsku titulu, što bi bio savršen oproštaj Izraelca od Humske.

Pehara nema, a nije bilo ni navijača u onom broju koji fudbalski virtuoz zaslužuje. Ipak, oni koji su izabrali da subotnje popodne provedu na stadionu, svedočili su odlasku u istoriju jednog od, ako ne i najcenjenijeg stranca otkako se lopta zakotrljala na Topčiderskom brdu.

Svečana ceremonija posvećena Nathu, pre početka utakmice sa Radnikom iz Surdulice, trajala je petnaestak minuta i bila je obojena emocijama koje slamaju srca. Toliko snažnim da su naterale suze na oči čoveku koji je pre 2.469 dana zvanično postao deo crno-bele porodice, da bi se ove subote od nje oprostio. I ne samo od nje, već od aktivnog bavljenja fudbalom.

„Bibars Natho, Bibars Natho, Bibars Natho“, skandiralo je nekoliko hiljada navijača na beogradskih 26 stepeni.

Njima je popularni „Tatko“ prvi put mahnuo čim se pojavio iz tunela. Sa kapitenskom trakom oko leve mišice, u pratnji trojice sinova i pod budnim okom supruge sa tribina, prosetao je do centra igrališta. Tamo ga je sačekao ostatak tima, formirajući špalir kroz koji je veteran prošao uz zaslužene ovacije.