Trijumf struke i ljudi iz senke

Da se ne lažemo: nikad Savo Milošević nije bio miljenik Grobara. Tokom igračke karijere gledali su ga navijači maltene preko nišana, pred kraj reprezentativne kačili transparent pogrdne sadržine, na početku trenerske terali ga s klupe posle samo 20 minuta... No, kao što je nekadašnji golgeter na dobrom put da od Parnog valjka napravi mašinu koja će da melje u hodu, tako su i Grobari, deluje, spremni da priznaju da su se o njega ogrešili.

Pogotovo posle dve vezane pobede nad Crvenom zvezdom, a one se u navijačkom svetu vrednuju maltene kao osvajanje trofeja. Još ako se zna da je jednom od njih i doneo pehar u Humsku svi su izgledi da je u većem delu crno-bele populacije Milošević stekao kredit i(li) simpatije, te da posle trijumfa u 161. večitom derbiju ima lufta za nastavak izgradnje kontura tima za koji reče kako bi najvišu tačku trebalo da dostigne početkom proleća.

To što je uzeo duplu meru komšijama u eri njegovih najvećih postbarijevskih uspeha pokazuje da u Savi Miloševiću, uprkos početnim osporavanjima čak i na stranicama ovog portala, čuči potencijal za velika dela. Jer, sve što je uradio tokom kratkog staža na klupi Partizana sugeriše da ume. Došao je u situaciji kad je klubu “visio“ plasman u Evropu preko prvenstva, a izborio ulaznicu za međunarodnu scenu, potom je osvojio kup preko timova koji su završili ispred crno-belih u trci za bodove, prošao je maltene bez panike tri kvalifikaciona kola, a i u premijernom meču u Ligi Evrope, iako nije slavio, pokazao obrise dopadljive igre. U međuvremenu je vodio poslove u prelaznom roku, vukao nepopularne, a ispostaviće se svrsishodne poteze (otpisivanje desetorice igrača iz minule sezone), snagom autoriteta privukao na Topčidersko brdo igrača kao što je Lazar Marković, o tome kako je oživeo Sejdubu Sumu, Bojana Ostojića i počeo da upotrebljava Zorana Tošića već se sve zna... Javnost možda ne uočava odmah, međutim, Savo je spreman i da uči. Kako na greškama, tako i od drugih.

Primera radi, njegov mandat počeo je – porazom. Posle gostovanja u Kruševcu poslednjeg martovskog dana navijači su se obrušili na njega, a ispostavilo se da je ta utakmica bila prva kvalifikaciona za sastav novog tima. Od 11 startera petorica više nisu u klubu (Rikardo, Nikolić, Pantić, levi bek Miletić, Valijente), jedan je skrajnut (Vulićević), a jedan ima skromnu minutažu (Smiljanić). Tri i po sedmice kasnije Partizan je izgledao napadački neubedljivo u 160. večitom derbiju (1:2), međutim, ako je Napredak bio polazna tačka u formiranju tima, onda se baš taj poraz na stadionu “Rajko Mitić“ uzima u Humskoj kao polazna tačka u stvaranju igre.  Tog 25. aprila gost je u odbrani i na sredini taktički dobro stajao sat vremena, ali su individualne greške bekova (Miletića i Uroševića) uticale na primljene golove, pa se javnost nije bavila disciplinom i planom igre. Usledilo je finale Kupa Srbije i prva velika pobeda Sava Miloševića i njegovih saradnika, zabeleženo je slavlje na terenu najvećeg rivala (1:0), opšti je utisak bezopasnog da zapreti Vladimiru Stojkoviću.

Taj veliki napredak u postavci, pogotovo u igri, pripisuje se saradnicima Sava Miloševića. U danu kad je promovisan u naslednika Zorana Mirkovića, debi-trener je rekao da je okupio ljude “najbolje u svojoj struci na teritoriji Srbije“. Tako je opisao uticaj pomoćnih trenera Milana Đuričića, Nenada Cvetkovića, kao i stručnjaka za kondiciju Marka Stojanovića. Ispostavilo se da nije govorio u prazno, ljudi iz senke odradili su ozbiljan posao na izgradnji stila za koji je sam Milošević po okončanju minule sezone najavio rečima “možete da očekujete samo brži Partizan“. Za Đuričića i ljudi iz drugih klubova (i onih gde je radio, poput Vojvodine i Radničkog) kažu da je izutetan poznavalac teorije fudbala, Cvetković se profilisao radom u FSS kao stručnjak za analitiku i skeniranje vrlina i mana rivala, dok je kondicioni trener Marko Stojanović profesor na Fakultetu za sport u Novom Sadu. Ako su Đuričić i Cvetković uticali na ubrzanje igre, tranziciju, više stvorenih šansi po utakmici nego za vreme prethodne dvojice trenera, a u poslednja dva okršaja sa Crvenom zvezdom i na korišćenje “mišolovke“ za Marka Marina, čime je bivši reprezentativac Nemačke izbačen iz ritma, onda se Stojanoviću pripisuju najveće zasluge što crno-beli izgledaju fizički spremniji u odnosu na prethodni period.

Takav utisak prate podaci: golovi u završnici mečeva postaju pravilo ove sezone. Malatija je u beogradskom meču matirana treći put u 90. minutu, Molde je “okrenut“, što ranije nije bila odlika Partizana u evropskim mečevima, a gol za trijumf je pao u 84. minutu, u Norveškoj je onaj vredan plasman u grupe Lige Evrope postignut u 80. i to iz specijaliteta Nenada Cvetkovića, a u prvenstvu je mladi Filip Stevanović, doduše kad je sve rešeno, poentirao u nadoknadi vremena proti Rada i Mačve. A onda 161. večiti derbi i “pobeda s klupe“, pošto je Suma bio precizan u 83, a Bambi Tošić u drugom minutu nadoknade. To može samo fizički spreman tim,  za šta su osim Stojanovića zaslužni i starosedeoci, Miša Filipović i Aleksandar Tomić.

Osim što je sa saradnicima Milošević pogodio sve tri izmene i što pod njegovom palicom Suma igra kao što nije ni kod Đukića, ni kod Mirkovića, posebnu pažnju zaslužuje drugi gol. Rajko Brežančić je imao dovoljno vremena da se namesti, mogao je i da puca, ali je izabrao drugačije oružje.
“Ima Rajko sličan pas kao Aleksandar Kolarov ili Milan Rodić, njima ne može da se brani dodavanje ili centaršut pored noge, to su karakteristike koje nije lako naći na tržištu“, govorio je tokom priprema u Sloveniji Nenad Cvektković o levom beku, a ovaj na premijernom debiju baš takvim potezom, loptom koja beži od protivnika, asistirao Zoranu Tošiću za premijerni gol protiv Zvezde.

Ovaj stručni štab insistira na posedu, visokom presingu, brzom osvajanju lopte i veštoj tranziciji. Ne prolazi uvek, ali se vidi ideja. Pod Miloševićevom i palicom ljudi koj ga prate Saša Zdjelar, recimo, igra najbolji fudbal otkako se vratio u srpski fudbal, Slobodan Urošević je dobio i zgrabio drugu šansu, a ako su se na mapu vratili Suma i Ostojić, logično je očekivati da fudbalski vaskrsne i Lazar Marković, pa da Partizan postane ozbiljan konkurent u trci za titulu.

Pogotvo što sad, osim ekipe, ima i struku spremnu da u prvi plan izbaci njene kvalitete. Bili su tu i ranije Strahinja Pandurović, Nemanja Jovšić (zadužen za golmane), analitičari Damir Elmazi i Lazar Tomić, mada se čini da je dolaskom Miloševića, Đurićića, Cvetkovića i Stojanovića i njihov rad dobio novu dimenziju i biva u potunosti iskorišćen, da sad i oni dolaze do izražaja u punom sjaju. Baš kao i saveti poslednjeg pojačanja struke, Alberta Nađa, pošto kažu da Savin nekadašnji saigrač iz kluba iz reprezentacije ima oko da sa tribine vidi ono što se možda ne primeti odmah na terenu.

A donosi korist.

(FOTO: FK Partizan, Star Sport)