Tumbaković za MOZZART Sport: Mihajlović je neiskusan, ali je napravio lepe stvari!

Bogatiji za još jedno internacionalno iskustvo, Ljubiša Tumbaković, proslavljeno ime srpskog fudbala, uživa u društvu familije i brojnih fudbalskih prijatelja i po svemu sudeći broji dane do novog uskakanja u usijani trenerski rov. Takav smo utisak stekli posle opuštene priče s popularnim Tumbom, o pokušaju novog „osvajanja“ Kine i priče na temu aktuelne situacije u Humskoj 1 i na Terazijama 35.
"Posle nedavnog povratka iz Kine još uvek sređujem utiske i nisam jasno definisao budući status. Iskreno, nisam siguran šta ću i kako dalje kada je fudbal u pitanju. Videću da li će možda doći do određene transformacije", u pomalo zagonetnom stilu započinje Ljubiša Tumbaković razgovor za MOZZART Sport.

Kako biste uporedili prvi i drugi boravak u Kini?
"Očekivao sam da će biti mnogo bolje i malo sam se u toj situaciji preračunao. Jednostavno, moja procena o mogućnostima kluba u koji odlazim bila je pogrešna, jer Vuhan je posle devet kola imao jedan bod i jedan postignut gol. Jedino je čudotvorac tu mogao nešto da učini. Presudila je moja velika želja da se ponovo vratim u Kinu, zemlju koju sam za onih šest fantastičnih godina mnogo zavoleo. Naravno, dosta je uticao i materijalni momenat, jer sam dobio ponudu kakvu mi treneri ne dobijamo tako često".
-------------------------------------------
JEDAN JE IVICA OSIM!

Čujete li se sa Ivanom Osimom, čovekom koji vas je lansirao u trenersku orbitu?
"Razgovarali smo poslednji put pre nešto više od mesec dana. Krivo mi je što više vremena ne mogu da provodim s njim, jer Švaba je poseban soj trenera i čoveka koji zrači posebnom harizmom i natrposečnom inteligencijom. Poseban je i zbog toga što svoje fudbalsko znanje i nepresušne ideje hoće da podeli s mlađim trenerima, bez obzira da li su manje ili više uspešni. Sve što bi lepo rekao o Švabi je nedovoljno u odnosu na ono koliko on zaslužuje".

Je l’ zato što je na odlasku iz Humske rekao: „Trener je Ljubiša“?
"Da, a ostali nisu umeli da mi izgovore prezime. A-ha-ha..."
-------------------------------------------
Na koji način biste dočarali život u Kini?
"Mi odavno imamo predrasude kada je to podnedblje u pitanju, jer smatramo da je ispod našeg nivoa. Moj prvi dolazak u Kinu, januara 2004.godine, apsolutno je negirao takvo mišljenje. To je zemlja u velikoj ekspanziji koja traje već dugo. Tamo jednostavno nemaš potrebu da razmišljaš o boljem životu, jer je on tu. Što se tiče struke, Kina ti nudi sve što možeš da poželiš da bi plasirao ono što znaš i tvoje je samo da se posvetiš onome zbog čega si došao. U startu sam to prepoznao i iskoristio, tako da mi je svaka sledeća godina bila lepša i uspešnija".
Jeste li progovorili kineski?
"Kako da ne! I Darko i ja smo naučili da se smejemo na čistom kineskom, a-ha-ha (Darko Belojević, trener golmana, prim. aut.). Bez šale, mnogo je teško savladati njihov jezik i jedino što smo naučili bile su neke osnovne reči koje mogu da budu od pomoći kad si sam s nekim Kinezom koji ne zna engleski. Uglavnom smo ih naučili za vreme treninga. Pored toga, kad s nekim provodiš mnogo vremena, naučiš da mu prepoznaš misao i priča je tad izlišna".

Šta ste obišli od znamenitosti?
"Kina je mnogo velika zemlja i svaka regija je prepoznatljiva po nečemu. Ja sam živeo u provinciji Šandung sa sto miliona stanovnika, čiji je glavni grad Đinan u kojem ima više od sedam miliona ljudi. U susednom gradu, udaljenom sat vožnje, rođen je Konfučije, jedan od najvećih umova svih vremena, čovek koji je propagirao staloženost, mirnoću, dobrotu, predusretljivost... Kinezi su upravo takvi. U opisanom okruženju, totalno si opušten i fokusiran na posao".

Da li ste stigli da se prošetate do „zida“?
"Sve što je interesantno, uglavnom sam obišao. A što se tiče čuvenog Kineskog zida, kažu da je on smatran za najveću promašenu investiciju onda kad je izgrađen. Vreme je učinilo svoje i on je odavno postao najveća turistička atrakcija".

Jeste li bili u Zabranjenom gradu?
"Naravno. Zabranjeni grad je nešto zaista impozantno i treba odvojiti čitav jedan dan da bi čovek sve obišao. Takođe, bio sam i na trgu Tijenamen, gde je pobijen ogroman broj ljudi. Ali Kina nije samo to po čemu je prepoznaje ceo svet. Kina je posebno specifična zbog preplitanja stare i moderne arhitekture i ti kontrasti su priča za sebe. Na primer, Šangaj je u pojedinim delovima, po pitanju arhitekture, već zakoračio u XXII vek.

Po čemu još pamtite kineske dane?
"Po prvom rastanku! Čelnici kluba su plakali kad sam odlazio, a do aerodroma me je ispratila dva kilometra duga kolona navijača. I sad, za vreme mandata u Vuhanu, kad sam dolazio u Đinan, dočekalo me 2.000 ljudi. To je nešto što ću večito pamtiti".

Tumba, koliko vas „konfučijanski duh“ drži po povratku u Beograd?
"A-ha-ha... Mislim da bi se kod nas i sam Konfučije, sa svojom životnom filozofijom, našao na ozbiljnom testu!"

Pratite li aktuelna dešavanja u Humskoj?
"U Partizanu se odvijaju interesantne stvari. Ja imam teoriju kada je reč o našim najvećim klubovima i ona glasi da Partizan, Zvezda i eventualno Vojvodina, moraju da budu avangarda i putokaz za one manje kako bi trebalo organizovati i voditi klub. Uz sve probleme materijalne prirode, Partizan ipak dobro radi. Recimo, redovan je učesnik jednog dela nekog evropskih takmičenja, pravi, prodaje i kupuje igrače i postiže rezultat u hodu. Na pomolu je nova titula i već se povlače potezi kako bi početak kvalifikacija za Ligu šampiona dočekali spremno. Ljudi koji se bave klupskom organizacijom, rade to vrlo kvalitetno. Rečju, svojim delanjem crno-beli veoma doprinose popularizaciji fudbala u našoj zemlji".
Godinama se borite i osvajate trofeje. Osećate li znake umora?
"Mi koji smo dugo u fudbalu ne možemo da se umorimo od ove igre! Moram da kažem kako sam jedan od malobrojnih trenera koji nikada nije imao pauzu, nego sam se odmarao samo kada sam to ja hteo. Jedini problem tokom tih šest godina boravka u Kini pričinjavala mi je odsutnost od kuće i putovanja koja su baš naporna".

U jednoj anketi, na temu imena novog selektora fudbalske reprezentacije, veliki broj ispitanika je izgovorio vaše ime. Da li vam je to imponovalo?
"U poslednjih 15 godina čim se potegne priča o novom selektoru, mene odmah isture u prvi plan. Nekako sam postao „dežurni selektor“! Sigurno da bih se odavno oprobao u toj ulozi da su se kockice slagale kako treba. Samo, nisu. Prvi put sam imao stabilan ugovor s Partizanom, dok sam u sledećoj prilici otišao u inostranstvo. Najbliži preuzimanju reprezentacije sam bio u periodu kada sam radio u Iranu".

Otkuda se pojaviše Iranci?
"Vratim se iz Kine željan odmora, kad se Iranci „baš“ pojaviše. Obećam im da ću doći na pregovore i zajedno s mojim drugom i menadžerom Darkom Šušnjarom preko Turske odem u Teheran. Dočekali su nas par-ekselans. Tokom leta Darko i ja smo napravili dogovor da zatražimo takve uslove koje oni neće moći da prihvate. Postupio sam tako, jer sam se taman bio navikao na život bez fudbala. Naime, na Dorćolu sam otvorio piceriju pod imenom „Nona“ i uživao u druženju sa Ćirom, Savom, Batom, Belim i ostalima. A sad sam odjednom morao da radim".

Mora da su uslovi bili „nepristojni“?
"Dobro, sad su u Kini sume eskalirale, ali u moje vreme sam imao ugovor koji je duplo i više od toga bio jači od najvećeg tamošnjeg ugovora. Irancima sam tražio preko toga. Uprkos  tome, predsednik kluba je sve moje uslove prihvatio i kad mi je to saopštio, osećao sam se kao da me je neko polio hladnom vodom".

Zar vam se za taj novac nije isplatilo što ste označili privremeni fajront u objektu?
"I nije baš. U ugovoru je stajalo da će mi 40 odsto biti odmah uplaćeno, međutim, uprkos više puta ponovljenim obećanjima od strane gazde kluba, pare na račun nisu legle. Kartice nam tamo nisu važile i Darko Bjelojević, Saša Janković, sadašnji trener Rada i ja smo se istapirali. Bio sam prinuđen da iranske poslodavce tužim, zbog čega sam malo teže izašao iz Irana. Ubrzo sam ih dobio na sudu i sad čekam da mi regulišu dugovanja".

A kada su vas tačno kontaktirali sa Terazija 35?
"Direktna ponuda iz Saveza za mesto selektora stigla mi je u trenutku kada sam ugovorom bio vezan za iranski klub, a obeštećenje je iznosilo 1.800.000 dolara. Našao sam se u pat poziciji, pošto nije bilo realno da naši to obeštećenje isplate, dok s druge strane nisam mogao da tek tako spakujem kofere i odem".

Konačno ste u poziciji da možete da prihvatite eventualnu novu ponudu Saveza. Očekujete li poziv?
"Pitanje selektora je nacionalni projekat i ukoliko se ozbiljnije i temeljnije pristupi tom zahvatu, namerno neću da ga nazovem problemom, utoliko će nam biti bolje. Prvo i osnovno je napraviti kriterijume ko uopšte može da bude selektor i kad to uradimo biće nam daleko lakše da se opredelimo. Jedno je sigurno, a to je da Srbija ima kvalitetne trenere. Ovo što je Siniša napravio je dobar početak, dobra baza. Zašto samo negirati i ići linijom manjeg otpora i u trenucima kad nema rezultata govoriti „ovaj nema pojma“. Ne, Siniša je napravio lepe stvari...
Hajde navedite neke od njih?
"Na primer, napravio je kvalitetnu selekciju igrača...

A kako biste prokomentarisli stav onih koji tvrde da nije baš dobro što je nasledniku ostavio maltene tri, a ne jedan tim?
"Daj bože da imamo tri tima, jer bismo onda bili Brazilci! Jeste, dao je priliku većem broju igrača, međutim, kvalitet se po pravilu stvara iz kvantiteta. Činjenica je da je Mihajlović mlad i neiskusan trener, sa nekih 100 vođenih utakmica i zato je malo morao da luta na početku. Na kraju su stvari došle na svoje mesto, mada te dobijene utakmice nikome nisu bile interesantne. Ni nama, ni Velsu, ni Makedoniji, a psihologija u velikoj meri utiče na rezultat. Iz tog razloga, to nije realna rezultatska procena njegovog rada. Bilo kako bilo, tokom kvalifikacija su se prepoznali igrači koji poseduju kvalitet i uz dopunsku selekciju Srbija može da ima ozbiljnu reprezentaciju".
--------------------------------------
IZVINITE, GAZDARICE, GOSPODIN TUMBAKOVIĆ JE MALO NERVOZAN!

Kako to da se u seriji „Montevideo, bog te video“ pominje vaš lik i delo?
"Ovako... Dragan Bjelogrlić i ja smo dugogodišnji drugari. Pred premijeru serije, sedim kod kuće i sa familijom gledam „Žikinu šarenicu“. Jedini gosti bili su glumci iz filma i Žika priča sa svakim od njih i pušta prikladni insert. U jednoj sceni Moša dolazi u javnu kuću i priča sa gazdaricom, a onda se u kadru pojavljuje jedna od onih „domaćica“ i kaže: „Izvinite, gazdarice, gospodin Tumbaković je malo nervozan, hoćete da požurite?“ Gledam i ne mogu da verujem, mada mi je Bjela nekoliko dana pre toga napomenuo da se malo zezao na moj račun. U stvari, više na račun mog dede, jer se to događalo 1930. godine. I obavezno moram da dodam kako sam oduševljen drugim delom filma. Želeo sam da projekcija traje unedogled, toliko je Bjela genijalno odradio posao!
-------------------------------------------
I šta bi sad trebalo prvo da se uradi?
"Rekao sam da su kriterijumi za selektora od vitalnog značaja i da smo ih usvojili ranije, danas bismo bili u daleko boljoj poziciji u rezultatskom smislu. Imamo Stručni savet koji je po Statutu najodgovorniji za struku i njegovi članovi bi trebalo da izdefinišu ko zadovoljava preduslove za mesto selektora. E posle toga, oni određene kandidate predlažu Upravnom odboru koji je institucija koja vodi fudbal u Srbiji i kao takav daje konačnu reč".

Kakav će vaš odgovor biti u slučaju da ponovo budete prvi pik FSS-a?
"Kada sam 2002. godine odlazio iz Partizana, rekao sam da u srpskom fudbalu više ne mogu da budem trener. Ovog puta sam vrlo blizu odluke da kažem kako više neću da idem preko. I, šta mi onda preostaje dalje?

Dalje vam preostaje da postanete selektor!
"To si ti odgovorio, nisam ja!

(FOTO: Branko Starčević)