Velika ispovest Ivana Vukomanovića: Džaja hteo da otera Vidića iz Zvezde

Sigurni smo da se stariji navijači Crvene zvezde sa setom sećaju Ivana Vukomanovića. Stasiti štoper bio je deo fantastične odbrane crveno-belih početkom ovog veka, koja je pod vođstvom Slavoljuba Muslina bila noćna mora za rivale.

Imao je Ivan Vukomanović vrlo zanimljive epizode kao igrač, bio je član Bordoa, dok se igrački profilisao u Obiliću. Štoper, po potrebi zadnji vezni, u intervju za Glas Srpske otkrio je kako je posle prvog dodira sa francuskim fudbalom spoznao da nije predodređen za top nivo, ali i kako se odlučio da kao trener deo karijere provede u Indiji.

Ispričao je Ivan Vukomanović niz zanimljivih anegdota, sa posebnim akcentom na dane u Crvenoj zvezdi, kada je prvom timu priključen Nemanja Vidić. Želeo je Slavoljub Muslin tada da se opkladi na mladog Užičanina, iako je predsednik Dragan Džajić, uoči meča sa Omonijom, imao drugačije mišljenje.

"MUSLIN ZNAO DA ĆE VIDIĆ BITI NAJBOLJI ŠTOPER U EVROPI"

Vukamović je čak u pomenutom intervju za Glas Srpske otkrio da Džajić nije želeo Vidiću da ponudi profesionalan ugovor.
„Prvu zvaničnu evropsku utakmicu koju je Vidić odigrao za Zvezdu, igrali smo zajedno. Sećam se, Bunja (Goran Bunjevčević) otišao je u Totenhem. Došli su Vladimir Matijašević, Goran Đukić, a neko nam je na Kipru falio u odbrani. Sećam se bila je dilema koga da stave, a Omonija je imala nekog Nemca, Rajnera Raufmana u špicu 195 cm visok tip, 40 golova dao glavom. I Muslin me na treningu pita: 'Šta misliš da stavimo malog (Vidića) da igra s tobom u odbrani? Ti, Matija (Matijašević) i on?' Ja kažem: 'Super, zemljaci smo, znamo se, imamo dobru komunikaciju. Biće to sve u redu.' I tu Džaja (Dragan Džajić) napravi problem: 'Kakav on, gde on...Neću mu ni ugovor dati...' I Muslin kaže: 'Džajo pusti, ja sam trener pusti ga s nama šest meseci, biće mali najbolji štoper u Evropi...' Džaja je hteo da pusti Vidića, da ga otera iz Zvezde?! Mi odigramo dole 1:1 i Vida je igrao. Tada je ostao s nama i eto dokle je došao“, prisetio se Vukomanović u razgovoru za Glas Srpske.

🔥🔥🔥

Častimo čitaoce Mozzart Sporta sa 2.000 dinara!

🔥🔥🔥

Iako su ga trenirali bardovi trenerskog posla, od Slobodana Dogandžića do Milana Živadinovića, nekadašnji član Bordoa poručuje da je Slavoljub Muslin imao najveći uticaj na njegovu karijeru.
„Saradnja sa trenerom Muslinom bila je sjajna. Negde sam se u poslu ugledao na njega. Sa Muslinom sam se upoznao u Monpeljeu. On nikad pre nije radio kao trener u srpskom fudbalu. Kad je došao uveo je nove principe, džentlmenski pristup, nešto na šta nismo navikli. Bio je osveženje u svakom pogledu. Napravio je čudo, te sezone smo primili samo devet golova. Tukli smo, udarali, bili smo prava ekipa. Posle prve sezone došao nam je i Nemanja Vidić, njegov pokojni drug Vlada Dimitrijević, ali i ovi klinci iz generacije '84, pa Joca Damjanović. A Muslin je posle jedne prijateljske utakmice našao Marjana Markovića iz Požarevca. Formirao je dobru grupu igrača, bilo je zadovoljstvo. Imao je vrhunske treninge i sve. Svi za Mukija i u Francuskoj kažu sve najbolje. Pa Zidan kad je dolazio s Realom protiv Partizana hteo je da ga vidi. Policija je čuvala "Hajat", Zidan je izašao iz rekao im da puste Muslina da se vide. Muslin ga je bukvalno iz B ekipe prebacio i najviše radio s njim“.

"ZVEZDA ME ZVALA SA 18 GODINA, A ONDA ME ARKAN ODVEZAO U NJEGOVU KUĆU"

Još dok je bio tinejdžer u dresu užičke Slobode Ivan Vukomanović je privlačio pažnju. Sve je ukazivalo da će karijeru nastaviti u Crvenoj zvezdi, ali se tadašnji gazda Obilića Željko Ražnatović Arkan držao zakona jačeg. Dostavio je Slobodi i Vukomanoviću ponudu koja nije mogla da se odbije.
„Igrali smo par puta sa Obilićem i privukao sam pažnju. Oni su hteli da dođem kod njih. Na kraju sezone smo igrali jednu revijalnu utakmicu u čast tada nastradalog, legendarnog Srbe Stamenkovića. Posle tog meča pozvali su me u klub i rekli ideš ovog leta u Zvezdu. Bio sam srećan. Međutim, počeli su zvati još intenzivnije iz Obilića, napravili su pritisak i preko kluba i jedan dan su mi došli kući i doneli novac, dali su i Slobodi više nego Zvezda. Arkan je bio moćan, završio sam u automobilu i odvezli su me kod njega kući, gde sam i potpisao ugovor. Došao sam u mladu grupu igrača, momaka skupljenih iz cele Srbije, gladnih, željnih dokazivanja. Došao sam na viši nivo nego u Užicu, gde sam odigrao pune dve sezone. Dve godine sam proveo i u Obiliću, osvojio titulu. Bilo je predivno iskustvo“.

Prisetio se Vukomanović i principa koji su važili u Obiliću.
„Prvo, ugovori su nam svima bili isti u Obiliću. Svaki igrač godišnje je zarađivao 10.000 maraka. I sada pričamo, niko od nas bivših igrača Obilića nije pitao, ni razmišljao kad će plata i to. A tu je bio i Arkan, koji je stajao iza nas. On je svaki dan bio na treninzima. Često je ponavljao da ne smemo da se ponašamo kao propalice, bitange, da moramo da znamo šta je disciplina i profesionalizam, jer dosta nas je došlo iz malih sredina. Koliko puta nas je zvao na fiksni telefon da vidi jesmo li u stanu u 23 časa. Arkan je znao s nama. Kad oseti da smo opušteniji on i treneri su znali da zategnu. Nismo mi bili zvezde neke, za razliku od igrača Zvezde i Partizana, ali smo živeli svoje snove. Dok je Arkan na stadionu, nismo išli kući. Ćuti i treniraj. Mi smo prvi put tada išli na pripreme na Maltu, u Italiju...To je u to vreme bio pojam, igrali smo jake utakmice, protiv Fajenorda recimo...Bili smo plaćeni na vreme, živeli smo u kraju blizu stadiona. Nama je bilo bitno da imamo 'autić', da odemo do svojih, da primimo tu platu. Ja sam vozio 'golfa 2', dizelaša koji je do Užica trošio više ulja nego benzina. A nije mi to tada ni bilo bitno“.

Ispričao je Ivan Vukomanović i anegdotu sa tadašnjim selektorom omladinske reprezentacije Srbije Milanom Živadinovićem.
„Ima jedna sjajna priča, skidam mu kapu za to što je uradio. Okupili smo se, mislim da je bila 1995-1996. godina. Bila je to omladinska selekcija. Bili smo u Sremskoj Mitrovici. Trenirali smo nekoliko dana. Jedno jutro Živa kaže: 'Momci, danas nema treninga, idemo na ekskurziju.' Mi smo bili u čudu, onako mladi, usijane glave. Potrpaju nas u autobus i svi zajedno u opremi reprezentacije i pravac zatvor u okolini Sremske Mitrovice. Nikad to neću zaboraviti, eto koliko godina je prošlo. I danas imam te slike u glavi. Dolazimo tamo, ulazimo u one zidine. Prolazimo kroz sve to i hvata te jeza, sve nas. Ulazimo u dvorište, gledamo kako to funkcioniše, zatvorenike kako rade. Sve smo obišli. Ušli smo u neki blok i sledila je edukacija. Izlaze zatvorenici i kaže im upravnik, jednom po jednom: 'Ajde reci momcima šta si radio, zašto si ovde, koliko si kažnjen...' Čuješ to sve, vidiš i kažeš sebi: 'Ma ne bi u životu ukrao ni žvaku!' Nakon toga odlazimo, a Živa nam kaže: 'Omladinci, samo da znate šta vas može snaći u životu, ako ne budete poštovali ono što imate, što vam je Bog dao. Nemojte biti bitange, propalice...' Bili smo u zatvoru 45 minuta. Pazite sad, kad smo dolazili u busu je bilo takvo smejanje i zezanje, a kad smo se vraćali u autobusu tajac. Jezivo!“

Iako mlad po godinama Ivan Vukomanović je mnogo toga već preturio preko glave u trenerskoj karijeri. Slovan, Lokeren, Standard, indijska Kerala. Stigao je i da snimi film.
„Film se zove 'Karam' što u prevodu znači 'Božja ruka'. Igram glavnog negativca, istočnoevropskog mafijaškog bosa, koji u filmu ima nekih brutalnih scena. Dobar je film, akcioni triler. Velika produkcijska kuća ga je radila. Imao sam reputaciju. Ljudi su me voleli, svi su hteli da me dotaknu, poljube, zagrle...nigde nisam mogao bez obezbeđenja. Bio sam, kako kažu, idealan za tu ulogu. Za ulogu su tražili internacionalca kojeg Indijci vole. Prvo sam, godinu i po dana pre toga pojavio se u jednom filmu, gde nisam bio jedna od glavnih uloga, već sam se pojavio u par scena kao trener kluba. Za snimanje 'Karama' zvala me jedna produkcijska kuća. Već sam znao da ću otići iz kluba i pitao sam ih što ja, kad već idem iz kluba. Oni su mi odgovorili da projekat nema veze sa fudbalom, već hoće da mi daju ulogu u filmu. Njihov režiser, koji je u Indiji na nivou Kventina Tarantina mi je predočio sinopsis i scenario, pročitao sam to i svidelo mi se. Pomislio sam, dobro iskustvo: 'Zašto da ne', rekao sam. Pitao sam režisera: 'Hoću li ja to moći izneti, ipak je to negativac...' On mi je rekao da ne brinem i da će biti u redu. Odradili smo i jednu probnu scenu i rekao mi je da je to to“.