Vikaš Doraso o čuvenom finalu sa Italijom: Postupili smo nesportski, sanjam kako preokrećem
Vreme čitanja: 4min | čet. 09.07.26. | 14:33
Bivši reprezentativac Francuske evocirao uspomene na 2006. godinu
Bio je Vikaš Doraso, posebno dok je nosio dres Liona, jedan od najboljih centralnih vezista svog vremena u Evropi. Donelo mu je to leta 2005. poziv Milana, a posle neštvo više od godinu dana uzeo ga je PSŽ. I sa jednima i sa drugima, ipak, osvojio je samo nacionalne kupove, a sa Rosonerima je i poražen u finalu Lige šampiona. Baš kao sa Trikolorima u finalu Svetskog prvenstva 2006. godine.
Tek osam minuta u grupnoj fazi odigrao je Dorasao, dok je ostale mečeve posmatrao sa klupe, ali je mnogo toga zabeležio video-kamerom. U dokumentarnom filmu "Rezerva", francuski reprezentativac indijkog porekla pokušao je da prenese javnosti atmosferu među fudbalerima pre i posle utakmica Mundijala u Nemačkoj i svoja osećanja i razmišljanja upravo o tome kako je biti fudbaler sa ulogom rezerviste.
Izabrane vesti
U centru pažnje, naravno, našla se finalna utakmica sa Italijom, čuvena po Zidanovom udaranju Materacija glavom u grudi, zbog čega je kapiten Francuske morao da napusti teren u drugom produžetku. Francuska je izgubila na penale, posle 1:1, a Doraso je taj poraz teško podneo. Teže nego Milanov protiv Liverpula u finalu Lige šampiona 2005. u Istanbulu.
"I dalje povremeno sanjam tu utakmicu. Kako ulazim sa klupe i preokrećem rezultat. Poraz sa Milanom u Istanbulu lako mogu ponovo da pogledam, iako je i to bio intenzivan trenutak, ali finale Svetskog prvenstva 2006. ne mogu da prebolim. Voleo bih da smo pobedili, voleo bih da mogu da vratim vreme i odigram tu utakmicu. Bio je to poseban meč i poraz nije bio prijatan", istakao je Doraso u intervjuu za Gazetu.
Objasnio je nekadašnji vezista zašto mu je poraz od Italije pao teže nego od Liverpula.
"Zbog Zidanovog isključenja za ono udaranje Materacija glavom, koje niko nije video. Shvatili smo šta se dogodilo tek kad je isključen. Nije prijatno izgubiti na takav način, pre utakmice bili smo uvereni da ćemo ih pobediti. Obećavali smo sebi to još otkako su Zidan, Makelele i Tiram rešili da se vrate u reprezentaciju i time preokrenuli kvalifikacije... Pred utakmicu sa Španijom u osmini finala njihovi mediji su pisali kako je vreme za Zidana da ide u penziju. To nas je dodatno motivisalo i kako je vreme prolazilo, sve više smo bili ujedinjeni".
Pored toga što je poraze u oba velika finala drugačije podneo, Doraso je istakao i da se timski francuski reprezentativci u Berlinu, a fudbaleri Milana u Istanbulu nisu poneli na isti način.
"Bilo je nesportski od nas što nismo ostali na terenu tokom dodele pehara Italijanima. Maldini je bio malo elegantniji u tom pogledu, jer nas je naterao da ostanemo do kraja i sačekamo da Liverpul podigne trofej. U Berlinu smo ostali samo nekoliko nas, a u svlačionici se Zidan već uveliko bio presvukao".
Kako se Zidan ponašao posle utakmice?
"Jednostavno se izvinio. Kasnije, pred predsednikom Širakom, selektor je želeo da se zahvali Zidanu na svemu, pokušao je da započne aplauz, ali je on veoma stidljivo prihvaćen", prisetio se Doraso.
Tešku noć u Berlinu imao je i David Trezege, koji jedini od izvođača u obe selekcije nije uspeo da realizuje penal. Pogodio je prečku.
"Uveden je baš da bi šutirao penal. Posle je plakao u svlačionici, čak i sutradan u Parizu".
Ispričao je Doraso i da mu je organizacija turnira u Nemačkoj posebno smetala.
"U Berlinu je organizacija bila nedorasla finala Svetskog prvenstva. Bili smo smešteni u hotel u kojem je bilo i drugih gostiju, pa smo u sobe morali da idemo liftom za poslugu kako bismo izbegli gužvu. Sećam se da je u lobiju uvek bilo mnogo ljudi. Jednom prilikom je Spajk Li nešto pričao sa Anrijem i Tiramom. Zbog gužve u hotelu, posete članova porodice su se zakomplikovale i bilo je mnogo tenzije, što nam je odvlačilo pažnju i negativno uticalo da se u miru koncentrišemo na utakmicu. Bilo je nemoguće izolovati se u takvom okruženju. Pre utakmice, predsednik FS Francuske je bio prvi koji nam se obratio, što takođe nije bilo dobro. Selektor Domenek nam se obratio tek posle njega".
Nadao se bivši fudbaler Liona da će dobiti šansu da zaigra u finalu.
"Jesam, posebno kada se Vijera povredio, ali je Domenek uveo Dijaru. Kasnije je priznao da je pogrešio zbog toga".
U to vreme nije bilo kamera na sve strane, nije bilo telefona s kojih bi se neka scena momentalno našla na društvenim mrežama. Tako su, čak i akteri utakmice, bili nesvesni zbog čega je tačno Zidan isključen.
"Svi smo gledali loptu i pratili akciju. Kada sam video Zizua da tiho izlazi pognute glave, bilo mi je jasno da se nešto dogodilo. Udarac glavom sm video tek sutradan na televiziji. Nije tada bilo snimaka na mobilnim telefonima".
Priznao je Vikaš Doraso i da nisu svi saigrači bili raspoloženi da ih snima svojom kamerom.
"Vijera me je kritikovao jer sam snimao svlačionicu posle finala. Bio je u pravu i izvinio sam se, a nekoliko scena sam isekao. Snimao sam i euforične Italije, voleo bih da je ovaj film radosniji po nas, ali vredelo je ispričati celu priču".
Doraso trenutno uči za trenera baš u sedištu Fudbalskog saveza Italije, u Koverćanu kod Firence. Upitan je da li bi kao trener dozvolio nekom od svojih igrača da snima dešavanja u svlačionici.
"Mislim da bih. Danas su mobilni telefoni postali nešto sasvim prirodno, a i film je objavljen bez ikakvih problema".